Cultural shock

Jedna moja mlada saradnica, (tek je napunila 18 godina) ispričala mi je danas kako je prošle godine kad je bila u Rimu gledala sedmog sedmog italijanske vesti. I kaže, prva vest, Papa je dobro ( upravo se vratio sa puta), druga vest, neki fudbaler ( zaboravih mu ime) našao novu devojku, treća vest, vreme će biti lepo u Rimu, a negde pred kraj, bombe u Londonu...Ruka

Ja kad odem u Italiju posle nekoliko meseci, ne daj bože godinu dana i sednem za sto sa svojim prijateljima iz mladosti, pojma nemam o čemu pričaju kad ne pričaju o klopi a to je vrlo retko...s ozbirom da govorim italijanski bez akcenta skrenem pažnju ljudima za stolom koji me ne znaju da nisam luda već strankinja.

Sta vi mislite, kako izgledaju naše vesti pa i blogovi. Ja znam samo da me uvek šokne agresivna komunikacija iako ne bih rekla da su ljudi sami po sebi gori ili bolji nego bilo gde drugde...ali zašto se toliko guramo u tramvaju, pljujemo po ulici...a i vesti ili gledane emisije, uglavnom su nam takve...kad nisam u BGD-u tako nekoliko meseci ne daj bože godinu dana, uopšte ne mogu da shvatim na primer gledajuci Utisak nedelje o čemu ljudi pričaju , od učesnika do gledaoca, uopšte ne kapiram čime su utisnuti i zašto.... I tako i ja silno utisnuta povodom deset godina Srebrenice i filma egzekucije koji se vrti po svim evropskim medijima sedim prošle godine u LA/u na nekoj žurki sa teve producentima i novinarima i pričam kao navijena o masovnim grobnicama a retko ko ima strpljenja da sasluša duže od dve rečenice, ne daj bože o tome pišu...

dalje

B92 Blog