Karakteristike zarazne šepavosti ovaca i njeno suzbijanje

Zarazna šepavost ovaca je već duže vremena značajno prisutna u ovčarstvu Srbije i Crne Gore. Prava epizootiološka slika je praktično nepoznata, ali je oboljenje značajno prisutno, sa tendencijom daljeg širenja. Svakako da ovom problemu doprinosi više razloga od kojih su najvažniji, nedovoljna stručna kontrola farmi i pašnjaka i nekontrolisan promet životinja. Činjenica je, da se kontrola pojave bolesti bazira na slobodnoj volji odgajivača ovaca da zarazu prijave, što se praktično retko dešava. Iz tih razloga rad veterinarskih inspektora na ovoj problematici je skoro beznačajan i rezultirao je svakako ovakvim stanjem.

Dakle, zarazna šepavost ovaca je ugrozila nacionalnu ekonomiju ovčarstva. Bolest je otkrivena u 18 veku, a naša zemlja je bila slobodna od zarazne šepavosti ovaca, sve do posle II svetskog rata, kada je uneta uvozom plemenitih rasa ovaca. Od tada, dolazi do njenog ubrzanog širenja ali i smanjenja brojnog stanja ovaca. U Srbiji ne postoje zvanični podaci o rasprostranjenosti zarazne šepavosti. Prema našim istraživanjima u  Srbiji je zaraženo preko 60% stada ovaca, zavisno od meteoroloških uslova i delovanja drugih predisponirajućih činilaca.

Geografska rasprostranjenost

Zarazna šepavost ovaca je široko rasprostranjena bolest  u svim zemljama u svetu, sa različitim procentom zastupljenosti. U zemljama u kojima su sprovedena određena istraživanja utvrđeno je prisustvo Dichelobacter nodosus. U Republici Srbiji, našim istraživanjima je obuhvaćeno 16 okruga u kojima je utvrđena prisutnost zarazne žepavosti ovaca. U ispitivanim okruzima intenzitet bolesti je varirao u zavisnosti od geografskog područja, tako da Vojvodina ima manji intenzitet zaraženosti stada u odnosu na Centralnu Srbiju. Sama konfiguracija zemljišta, odnosno vodno-vazdušni režim zemljišta, utiče na raširenost ove zarazne bolesti ovaca

Kako prepoznati šepavost ?

Uzrocnik.

Primarni uzročnik zarazne šepavosti je Dichelobacter nodosus, a najčešći sekundarni uzročnik je Fusobacterium necrophorum. Bolest je uglavnom lokalnog karaktera i ispoljava se u vidu lakših do težih promena na papcima.

U poodmakloj fazi bolesti često dolazi do podminiranosti tabanskog dela, dok  nove infekcije uvek počinju na međupapčanom tkivu. Međutim, međupapčano tkivo je otporno na bakterijske infekcije i jedino je osetljivo ako se dugo izlaže vlažnim uslovima, što dovodi do razmekšavanja, devitalizacije i deformacije papaka kod ovaca.

U ranim fazama bolesti, većina inficiranih ovaca u stadu će imati blage zapaljenske procese na međupapčanom tkivu. Praćenjem razvoja infekcije ustanovljeno je da se infekcija brzo razvija i da u toku dve nedelje dolazi do tabanskog dela i rožine papka.

Cilj dijagnostičkih pregleda je da se utvrdi prisutnost zarazne šepavosti u stadu ovaca, a zatim, ako je moguće, odrediti genetsku virulentnost inficirajućih vrsta Dichelobacter nodosus. Ovo se obavlja radi određivanja najpouzdanijih strategija u cilju suzbijanja i iskorenjivanja ove bolesti. U nekim slučajevima, pojava bolesti će postati jasna posle pregleda samo 10 grla, a u drugim slučajevima, treba pregledati više grla u cilju postavljanja što pouzdanije dijagnoze. Najpouzdanija dijagnoza se dobija kada se ponovi pregled grla sa ciljem da se ustanovi da li je lezija napredovala. Stado će se pažljivo posmatrati tokom izvesnog perioda, tako da životinje koje hramlju, treba odmah lečiti ili u krajnjem slučaju uputiti na prinudno klanje.

Putevi prenošenja infekcije

Oboleo papak.

Da bi se zarazna šepavost ovaca širila i prenosila moraju postojati putevi kojim će se uzročnik bolesti prenositi i širiti. Ti putevi su različiti, a prema njihovoj prirodi mogu biti direktni i indirektni. Direktni putevi se ostvaruju zajedničkim boravkom bolesnih životinja sa zdravim, bilo na pašnjacima ili u torovima. Indirektni putevi prenošenja uzročnika najčešće su ovce koje su poticale iz nelegalne trgovine, nepoznatog porekla tj. grla koja nisu bila pedigrirana. Vrata infekcije predstavlja međupapčano tkivo i rožina papka. Prijemčive životinje  su podjednako ovce svih kategorija i uzrasta, što znači da i mlađe kategorije ovaca nisu imune na uzročnika bolesti.

Generalno posmatrano, širenje bolesti se dešava pri srednjim dnevnim temperaturama koje su stalno iznad 10 C, i u kišnom periodu od 2-3 meseca, u kome je više od 50 mm padavina mesečno. Stalna izloženost papaka vlazi dovodi do pojave dermatitisa međupapčanog tkiva, što je glavni preduslov za pojavu zarazne šepavosti ovaca. Vlaga je neophodna kao činilac za širenje bolesti. Obilne padavine i jaka rosa, posebno ako je pašnjak dugačak i održava vlažnu makro-sredinu i sa lošom drenažom zemljišta, predstavlja uslove za razvoj bolesti .

Zajedno, svi ovi uslovi karakteristični su za period širenja bolesti. Na primer, u Južnoj Engleskoj, period širenja bolesti je između aprila i oktobra, zavisno od količine padavina. Međutim, širenje bolesti, takođe, može dogoditi i kada se ovce drže na toplim i vlažnim prostirkama. Odgovarajući klimatski uslovi, i stanje pašnjaka, omogućavaju širenje infekcije na neinficirane ovce i jagnjad.

Poznato je, da infekcija u stadu opstaje u hladnim i vlažnim uslovima. U većini slučajeva, povrede su klinički varljive kao džepovi inficiranog tkiva ispod rožine, i mogu se ispoljiti kao blaga infekcija, limitirana na koži između papaka. Nevidljiva infekcija kože između papaka, može da traje nedeljama. Povrede koje traju tokom hladnog vremena izazivaju hromost kod ovaca, međutim, sa pojavom suvih uslova, prevalenca infekcije opada. Stopa izlečenja u ovakvim uslovima, premašuje pojavu novih infekcija. U uslovima suše, procenat oporavka ovaca može biti veoma visok, posebno kod benignog oblika bolesti. Međutim, prema našim istraživanjima i istraživanjima drugih autora, neke ovce ostaju trajno inficirane. U uslovima kada suša traje godinu i više  dana, inficirano stado može bez intervencije veterinara postati nevirulentno ili srednje virulentno, sve dok se ponovo ne steknu uslovi za širenje infekcije.

Isptivivanja i lečenje kod nas

Priprema rastvora.

U toku ovih ispitivanja ukupno je pregledano 320 stada ovaca, iz 16 okruga, epizootiološkog područja Republike Srbije, od kojih, je u 221 stadu dijagnostikovana zarazna šepavost, a 99 stada nije.

Lečenje obolelih ovaca je kompleksne prirode i još uvek nema mogućnosti efikasne vakcinacije. Cilj i zadatak ovog rada je bio da se, putem kontrolisanih ogleda, pronađe najefikasnije sredstvo koje bi se moglo primeniti u praksi u cilju efikasnog lečenja zarazne šepavosti ovaca. Primenom tradicionalnih preparata u terapeutske svrhe kod obolelih ovaca: bakra, formalina, antibiotika  i imunoprofilakse, nisu postizani zadovoljavajući rezultati. Iz tih razloga, namera je bila da se utvrdi da li primena rastvora soli cinka, o kojima inače ima brojnih podataka u stručnoj i naučnoj literaturi, ima bolji efekat od drugih navedenih preparata, u lečenju zarazne šepavosti ovaca, u našim različitim regionima.

Tretiranje stada.

Tako je, pored primene različitih rastvora cink-sulfata,  primenjivan i preparat cinka kome je dodat natrijum-lauril-sulfat i oksitetraciklin-hlorid. Primena rastvora soli cinka u terapeutske svrhe omogućava efikasno suzbijanje i iskorenjivanje zarazne šepavosti ovaca. Bilo bi nerealno i nemoguće očekivati optimalne proizvodne rezultate kod ovaca ukoliko ne postoji plan zdravstvene zaštite životinja, koji se može efikasno realizovati. Zdravstvena zaštita ovaca  se mora stalno sprovoditi, kako u torovima, tako i na pašnjacima, uz uredno vođenje matičnog knigovodstva, kao preduslova za realizaciju postavljenih ciljeva, za suzbijanje i iskorenjivanje ove bolesti. Primena rastvora cink-sulfata u tretmanu zarazne šepavosti ovaca, osim terapeutske i profilaktičke, ima i ekonomsku opravdanost.

U toku kliničkih ispitivanja efikasnosti primene rastvora cink-sulfata, nisu zapažena neželjena dejstva.

Program mera za suzbijanje i iskorenjivanje zarazne šepavosti ovaca treba sprovoditi u periodu ne širenja infekcije i zasnivati ga na primeni rastvora cink-sulfata koji ispoljava efikasno terapeutsko dejstvo, jeftiniji je u odnosu na druge preparate, stabilniji je u rastvoru, manje je toksičan za ljude i životinje, odnosno, ekološki je prihvtljiv i jednostavniji je za primenu.

Mr Borisav Gavrić, vet. spec.
Davorina Jenka 43.
15000 Šabac
Mob: 063 888 48 18
E-mail: gavracs@ptt.yu