Kada veličina postane važna

U početku su preparati bili namenjeni samo ženama u menopauzi zbog prestanka stvaranja estrogena i progesterona, a u cilju olakšanja eventualnih tegoba, da bi se ubrzo ustanovilo da dolazi i do rasta žlezdanog tkiva te su farmaceutske kompanije počele da proizvode brojne preparate na bazi bilja koje sadrže i estrogene i da ih reklamiraju kao potpuno prirodnu i bezbednu alternativu za korekciju veličine grudi plastičnom operacijom. Stvarna korist (ukoliko uopšte postoji) i rizici primene postupaka i preparata u cilju promene fizičkog izgleda ostaju u senci senzacionalnih promena u ličnom i profesionalnom životu neke glumice ili pevačice. O neželjenim, ne samo mogućim, već i potencijalno fatalnim posledicama primene postupaka i preparata se ne govori. Za razumevanje rizika po zdravlje, potrebno je poznavati građu i funkciju dojki.

Dojke su izgrađene od žlezdanog, masnog i vezivnog tkiva, uz krvne i limfne sudove i živce. Tkivo dojke počinje da se razvija u šestoj nedelji života fetusa. Grudi kod osoba ženskog pola ne rastu sve do puberteta, obično između 10 i 11 godine života, kada počinju da menjaju svoj oblik i veličinu pod uticajem polnih hormona, estrogena i progesterona. Rast dojki se nastavlja do pojave prve menstruacije (najčešće 1-2 godine posle početka rasta grudi). Oblik i veličina grudi znatno varira. Dojke su retko apsolutno iste odnosno simetrične. Faktori koji mogu da utiču na veličinu grudi su: nasledna predispozicija, starosna dob, zapremina tkiva dojki, promene u telesnoj masi, trudnoća, laktacija, debljina i elastičnost kože dojke, stepen osetljivosti tkiva dojke na hormonske uticaje, menopauza (klimakterijum).

U različitim uzrasnim dobima oblik i veličina dojki se razlikuju: kod devojčica na početku puberteta koža dojki se rasteže i širi sa rastom dojke, stvarajući loptast oblik. Mlađe žene imaju čvršće dojke zahvaljujući bolje razvijenom žlezdanom tkivu koje dobro reaguje na hormone. Sa starenjem žlezdano tkivo ustupa mesto masnom, te su otuda dojke kod starijih mekše i opuštene. Tokom svakog menstruacionog ciklusa zbog promena u nivou estrogena i progesterona dolazi do promene veličine dojki koje su napete, ponekad i bolne zbog zadržavanja vode i povećavanja mlečnih žlezda i kanala. U trudnoći dolazi do promena u dojkama koje već nekoliko nedelja po začeću postaju osetljive i vrlo brzo se uvećavaju zbog hormonskih promena, a najveće povećanje se dešava u prvih 8 nedelja trudnoće. Svoju uobičajenu veličinu i oblik postižu po završetku dojenja.

Primarna uloga dojki je stvaranje i lučenje mleka koje je osnovna i najbolja hrana za novorođenče i odojče do godinu dana. Hormoni su odgovorni za početak lučenja mleka posle porođaja.

Preparati namenjeni uvećanju grudi sadrže pre svega estrogene, hormone koji se stvaraju počev od puberteta i koji dovode do uvećanja dojki. Fitoestrogeni (estrogeni iz bilja) utiču na estrogenske receptore (prijemnike na površini ćelija) tako što pojačavaju ili slabe odgovor tj. reakciju tkiva na estrogen. U zavisnosti od količine estrogena stvorenih u telu i od lokalizacije receptora na koje fitoestrogeni kao modulatori deluju, oni mogu imati estrogenski ili antiestrogenski efekat. Šta to praktično znači kada su dojke u pitanju?

Brojne laboratorijske in vitro studije su pokazale da je efekat fitoestrogena na receptore 100 do 1000 puta slabiji od estrogena stvorenih u telu. Međutim, fitoestrogeni se menjaju u debelom crevu pod uticajem bakterija, a neki od novonastalih proizvoda imaju jači efekat na ciljna tkiva. Pošto se takmiče za receptorsko mesto sa estrogenima, fitoestrogeni smanjuju odgovor receptora na estrogen u krvi što se navodi kao jedan od mogućih antikancerogenih mehanizama dejstva. Međutim, pored toga što se unose putem hrane, i to kroz žitarice, mahunarke (naročito poznata soja i proizvodi od soje), povrće, voće i jezgrasto voće, kada se unose u obliku kapsula, organizam nije u stanju da prepozna fitoestrogene pa to može da pojača estrogenski efekat i dovede do neželjenih posledica po zdravlje, a jedna od njih je i rak dojke.

Rak dojke je najčešći tip malignoma koji se javlja kod žena. Prema podacima registra za rak iz 2002. godine, godišnje od raka dojke u Srbiji oboli oko 3000 žena, što predstavlja 25% oboljevanja od malignih bolesti uopšte. Istovremeno, svake godine od ove bolesti u Srbiji umre oko 1000 žena, što čini skoro 18% uzroka smrti od svih tipova malignih bolesti. Uzimanje preparata koji u sebi sadrže estrogene povećava rizik od nastanka raka dojke što potvrđuju rezultati brojnih istraživanja. Tumori dojke nastaju od žlezdanog tkiva koje je osetljivo na prisustvo i količinu hormona, a unos preparata povećava količinu estrogena u organizmu i sledstveno uticaj koji estrogeni imaju na dojke. Kao i korišćenjem kontraceptivnih pilula, uzimanjem preparata za uvećanje grudi menjamo prirodnu hormonsku ravnotežu tela. Individualno doziranje preparata je vrlo teško i zahteva brojne ponavljane laboratorijske testove. Kako su već dokazani rizici primene, zar je zaista veličina važna ukoliko izgubite zdravlje pa i život?