Virus iz migracije

Rumunija je 7. oktobra prijavila prve slučajeve ptičjeg grupa u delti Dunava, najvećoj močvari u Evropi i glavnoj migratornoj oblasti divljih ptica iz Rusije, Skandinavije, Poljske i Nemačke. Tu su, prema saopštenju rumunskog ministarstva poljoprivede, u dvorištu jednog seoskog domaćinstva pronađene tri patke koje su nosioci virusa. U noći između 8. i 9. oktobra simptomi ptičjeg gripa otkriveni su i u Turskoj na farmi ćurki u selu Balikešir na obali Egejskog mora. U obe zemlje proglašene su zone pod karantinom, a kao mera predostrožnosti uništeno je na hiljade domaćih ptica na ugroženim poljoprivrednim dobrima. I Rumunija i Turska su očekivale pojavu virusa, u Bugarskoj su od 9. oktobra pojačane mere kontrole, a u stanju pripravnosti je i Grčka. Sledeći primer ostalih balkanskih zemalja, i SCG je zabranila uvoz živine i mesa iz Turske i Rumunije, a pojačane su i mere predostrožnosti na svim graničnim prelazima. Kolika je verovatnoća da virus ptičjeg gripa usled jesenje migracije dospe u Srbiju i Crnu Goru?

"S obzirom na poziciju zemalja u kojima je epidemija do sada registrovana, čini mi se da nam je bliži virus iz Turske nego onaj iz Rumunije", kaže za "Vreme" dr Vojislav Vasić, doskorašnji direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. "Za ptice te destinacije nisu nikakav problem, jer za dan-dva mogu da prelete tolike udaljenosti. Dakle, mogućnost da se i kod nas pojave inficirane ptice realno – postoji, ali uzročnici epidemije nisu prevashodno ptice selice. Ptice u divljini mogu da prežive virus i mogu da ga prenose, ali ne tolikom brzinom kao ptice na farmama. U prirodi čim neka jedinka oboli, ne stigne da zarazi veliki broj drugih jedinki, jer pada u depresiju, postaje lak plen i ne može da prati tempo seobe. Na farmama je obrnuto. Tamo su životinje prinuđene da budu zajedno, mnogo njih na istom mestu. Oni koji su bolesni ostaju sa onima koji su zdravi i to u prisnom kontaktu, tako da se virus vrlo brzo širi, umnožava se i u tom svom redupliciranju doživljava promenu. Stoga je mnogo verovatnije da je do tog pretvaranja blagog oblika u intenzivni došlo upravo u nekom živinarniku, na primer, jer tamo ptice nemaju prirodne neprijatelje, odnosno nema mehanizama koji sami po sebi ‘škartiraju’ bolesne."

"VREME": Kod kojih ptica je detektovan virus i koje od njih dolaze kod nas?

VOJISLAV VASIĆ: U Kini i Mongoliji nađen je u prugastoglavoj divljoj guski koja ne dolazi kod nas i kod kormorana koji nam dolaze. Pronađen je u jednom orlu, ali se utvrdilo da je on jeo uginule zaražene piliće, dakle nije se zarazio od ptice selice, već od domaćih ptica. Virus je nađen i kod vivka i kod jedne vrste šljuke, a u Zapadnoj Evropi otkriven je kod riđoglave patke, patke kašikare i šiljkana. Uglavnom su u pitanju vodene ptice koje dolaze u dodir sa otpadnim vodama sa živinarskih farmi i grabljivice koje jedu te otpatke, pa će i kod nas verovatno biti tako. Kod nas dolaze u obzir sve vrste divljih pataka i gusaka koje stižu iz Sibira, preko Kaspijskog jezera i Crnog mora. Konkretno, reč je o dve vrste gusaka – lisastoj i glogovnjači, divljoj patki gluvari... Ima tu nijansi, ali i ovo je dovoljno precizno. Glavni talas tih ptica očekuje se krajem oktobra i u novembru, mada su neke od njih već počele da dolaze...

Koja su područja u našoj zemlji najkritičnija za eventualno širenje epidemije?

Pticama selicama u jesenjem periodu najviše odgovara područje Vojvodine. Tamo ima bara na koje dolaze baš ptice iz Sibira, preko Urala, sa jednom usputnom stanicom na ušću Volge, gde su promenile perje i gde su se one koje su mogle da se zaraze i zarazile, jer ih je bio stotine hiljada na jednom mestu. Te ptice su otišle u deltu Dunava i onda krenule ovamo. S obzirom na to da u Vojvodini svako selo ima svoju baru na koju puštaju živinu, a mnoge od tih bara su i poribljene, one su idealno mesto za okupljanje vodenih ptica selica i ptica koje se hrane ribom. Virus se širi preko izlučevina, pa su upravo te bare rizična mesta gde ptice mogu da razmene virus.

Koje mere treba preduzeti radi što efikasnijeg prepoznavanja i sprečavanja/saniranja ptičjeg gripa?

Mi smo siromašna zemlja i ne možemo da preduzmemo ono što će preduzeti SAD i Holandija. Međutim, čak i da imamo dovoljno novca, mi ne bismo znali gde da postavimo blokove. Mnoge stvari poznajemo načelno, ali generalno ne znamo kako da ih primenimo. Holandija je dobar primer efikasnog delovanja. Budući da je to zemlja u kojoj se gaji mnogo živine i ima mnogo divljih ptica, Holanđani su prvo kartirali zemlju, to jest obeležili mesta gde dolazi mnogo ptica selica i mesta sa živinarskim farmama. Zaokružili su moguća žarišta i tamo šalju stručnjake koji tačno znaju šta da proveravaju. Kod nas se treba nadati da će lovci na vreme prepoznati bolest, pošto oni bolje poznaju ptice od drugih. Važno je zato da Savez lovaca dâ uputstva lovcima da ne ostaju kod kuće, već da izađu u atare, u lovišta, i da posmatraju ima li znakova da ptice oboljevaju. Međunarodna institucija za očuvanje vodenih predela, Wetland International preporučila je, kao uostalom i sve ostale međunarodne organizacije pa i FAO, da se ne ubijaju divlje ptice i da se ne uništavaju vodena staništa jer to može biti samo kontraproduktivno, odnosno može da izazove samo jednu nepredvidivu disperziju i širenje ptica. Važno je da se ptice ne ometaju u stacioniranju na tim "njihovim" tačkama, jer grip ima svoj rok trajanja i srećom ne traje dugo. Ako znamo gde su, lakše je pristupiti rešavanju problema. Naravno, treba pokupiti sve piliće koji nisu prošli kontrolu i sprečiti šverc ptica.

Kako ocenjujete preduzete mere za sprečavanje ptičjeg gripa kod nas?

Video sam tim koji je formiralo Ministarstvo za poljoprivredu i šumarstvo. Tamo nema nijednog biologa, nijednog stručnjaka za ptice. Oni kažu da idu da uzimaju uzorke od divljih ptica, ali kako to da rade ako ne znaju koje su ptice sumnjive. Tako mogu da testiraju ptice koje su skroz bezopasne, da dobiju negativne rezultate i da kažu "evo, nema ništa", a da im promaknu ptice koje mogu biti prenosioci. Svaka čast i epidemiolozima i svim važnim i odlučnim ljudima, ali ja se nadam da će angažovati nekoga da ih posavetuje o kalendaru ptičjih migracija i ptica samih. Postoje amaterska društva koja to vrlo dobro znaju, jer idu u taj takozvani birdwatching – to su Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine i Liga za ornitološku akciju u Beogradu koja pokriva celu SCG. Tako bi se moglo sakupiti dosta važnih informacija, ali te ljude treba angažovati.

Ima li mesta panici?

Uvek je bilo gripa među pticama, ali ne ovakvog. Obično je reč o latentnoj avijarnoj influenci, a sada je u pitanju intenzivna avijarna influenca. Važno je da ljudi shvate da ne treba da se plaše ptica, već neznanja o ovoj bolesti. Daju se razne izjave, kao na primer da nema opasnosti jer ptice ne mogu da prelete Karpate. Pazite, reč je o vodenim pticama, a Dunav je reka koja je prošla kroz Karpate. Ovakva izjava je verovatno data u nameri da spreči paniku. Naravno, ne treba stvarati paniku, jer od toga nemamo nikakve koristi, ali treba se uozbiljiti. Ja ne znam da li će nas ovo mimoići, možda sve ostane i na tome da je bilo dobro što smo bili oprezni, ali da nam se na svu sreću ništa nije desilo.