Koliko se zaradi od nadničenja

U nadnicu se išlo i u sretnija vremena kada se od prosečne mesečne zarade moglo solidno živeti. Odavno je, nažalost, nadničenje za mnoge jedini način da koji dinar kane u tanke buđelare i da se nekako preture preko leđa i oni dani u kojima nema posla za težake. Doduše, poslovi na njivi, građevini, štokakvo tegljenje i vukljanje, često može da donese lepu paru. Školarcima i studentima leti dobro dođe i nekoliko sati rada na benzinskim pumpama, u kafićima, kancelarijama... Kad se sve sabere - za manje od mesec dana eto prosečne plate u Srbiji. Nije loše ali pod uslovom da se znoj i naplati.

- Zaradim solidno, ne mogu se žaliti ni na gazdu. Rintačim od ranog jutra do sedam uveče i za to dobijem hiljadu dinara. Srećom, dobijem i da pojedem kašikom, kod starog gazde je bilo samo suvotinje - priča nam radnik na jednoj od novosadskih građevina.

Dnevnica radnika je, kako kažu u Odboru za građevinarstvo Pokrajinskog sindikata, oko deset evra, a majstorska 15 do 20 evra. Naravno, rade na crno i nikakav zakon ih ne štiti. Posla za njih nema svakog dana, nekada rade svega desetak dana.

- Uglavnom ne postoje nikakvi ugovori između poslodavca i radnika nadničara, pa iako često rade u teškim uslovima, ne smeju da se žale. Dešava se da se povrede jer nisu zaštićeni, nemaju odgovarajuću opremu a da poslodavcu to i ne govore iz straha da će dobiti otkaz - kaže predsednik Pokrajinskog sindikata građevinskih radnika Boris Ivanov. LJudi su nažalost prinuđeni da rade kao nadničari najteže poslove, a oni koji "na crno" rade na građevini se susreću sa još jednim velikim problemom - ne mogu danaplate svoju muku i znoj.

- Ponuda radne snage je ogromna a posla je malo. U Novom Sadu je, na primer, nezaposleno 33.600 ljudi a za sva gradilišta u gradu potrebno je sedam ili osam hiljada radnika. U surovoj borbi za bilo kakav posao nije čudno što i visokoobrazovani mešaju malter, zidaju, preko leđa preturaju ogroman teret. Ipak, valja imati na umu da građevinarstvo u Novom Sadu najviše doprinosi smanjenju nezaposlenosti. Mnogo je teže u drugim delovima Vojvodine. Tamo se kranovi ne vrte - kaže Ivanov dodajući da u Subotici rade svega kran ili dva, a ima ih još jedino u Pančevu i mestima koja su nastradala u nedavnim poplavama.

Po njegovim rečima inspektori redovno kontrolišu rad na građevinama a u junu su na 39 gradilišta zatekli 393 radnika, od kojih je čak 40 odsto bilo neprijavljenih. Ipak, ima i veoma korektnih poslodavaca koji novac isplaćuju redovno i po dogovoru.
Od 600 do hiljadu dinara zarađuju i nadničari na vojvođanskim njivama. Sat kopanja, branja voća i povrća košta oko 70 dinara, ali je ipak poslednja gazdina. Neko da više, neko manje, a cene za pojedine radove razlikuju se i od sela do sela. Po rečima Arpada Kiša iz bačkotopolskog udruženja poljoprivrednika, sat rada na severu Bačke ne košta više od evra. Ako nadničari ne dobijaju hranu zarade 70 dinara za sat a deset dinara manje ako na gazdin račun jedu. Uglavnom se, kaže Kiš, dnevnice isplaćuju odmah ili po završetku dogovorenog posla, ali oni koji rade kod privatnika koji su pokupovali poljoprivredna preduzeća u ovom delu Vojvodine čekaju pare i po osam meseci, a neki od prošle godine nisu isplaćeni.

- Novi vlasnici kombinata gledaju da ušićare svaki dinar pa su, umesto nadničara, na njihovim njivama oni koji rade u kancelarijama. U Bačkoj rade uglavnom meštani, a ove godine je na njivama u ovom delu Vojvodine mnogo dece. To se ranije nije dešavalo, deca nisu morala da rade. Žalosno je što umesto da su posvećeni samo školi idu i u njive - kaže Kiš. On dodaje da ipak nadnica zavisi od dogovora, ponude radne snage i vrste posla. U Hajdukovu, na primer, voćari i vinogradari daju veće nadnice nego što radnici dobijaju u ostalim delovima Bačke. U Banatu je situacija slična. Ako celi dan kopaju, nadničari u okolini Perleza zarade oko 600 ili 700 dinara. Sezonske poslove obavljaju uglavnom meštani, "stranaca" na njivama u ovom delu Banata nema. U Tordi kod Žitišta dnevnice su iste, a kako kažu meštani ovog sela, neke gazde plaćaju više. Najisplativije je, vele, u žetvi, tada se za deset sati zaradi i hiljadu dinara. U ovom kraju ima mnogo nezaposlenih koji čekaju da idu u njivu jer im je to jedini prihod, kažu u Tordi.

Privremene, povremene i sezonske poslove nude i studentske zadruge. Novi zakon o radu odredio je starosnu grancu pa tako oni koji imaju preko 30 godina ovako ne mogu do posla. Različit status u studentskoj zadruzi imaju redovni studenti, kojima se plaćaju penzijski doprinosi, i stariji od 26 godina, ali nisu studenti ili školarci. Zadruga nudi razne poslove - istovaranje, preseljenje, čišćenje, kuvanje kafe, raznošenje pošte... Kako nam je rečeno u novosadskim studentskim zadrugama, oko 150 dinara košta sat istovaranja, spremanje je 90 dinara, poštari zarađuju 80 dinara. A plaćanje - šaroliko. Obračunaju se sati, potom se šalju fakture firmama, a na kraju sve zavisi kako ta firma plaća. Neki plate sutra, neki za nekoliko dana a ima i onih koji odugovlače i po nekoliko meseci, kažu naši sagovornici, dodajući da mnoge firme daju svoje satnice, pa ko prihvati - prihvati. Uglavnom, rad ne vredi kao pre. Sat bilo kakvog posla je iz godine u godinu jeftiniji. Poslova ipak ima ali, kako kažu u zadrugama, ne obave se baš svi, jer je sve više onih koji nemaju od čega da žive a biraju šta će da rade.