Tadićev odlazak u Srebrenicu je pravi korak

– Predsednik Srbije Boris Tadić biće apsolutno bezbedan u Srebrenici i pozdravljamo njegov dolazak. Verujemo da će prisustvo predsednika Tadića na obeležavanju destogodišnjice tragičnih događaja u Srebrenici dati jaku i jasnu poruku i građanima BiH i građanima SCG, a i međunarodnoj zajednici, o svesti koju lideri zemalja u regiji imaju i o svesti da se radi o događjajima oko kojih i ti lideri moraju preuzeti određenu odgovornost, pošto su u tim događajima sudelovali i građani s prostora Srbije, odnosno SCG. U tom kontekstu verujem da se radi o jednom značajnom koraku ka pomirenji u izmirenju i tolerantnosti u regionu – izjavio je u razgovoru za „Dnevnik“ ambasador BiH u Beogradu Tomislav Leko.

Da li ovim što ste rekli mislite da predsednik Srbije dolazi kao potvrda da su građani SCG sudelovali u srebreničkim događanjima?
– Ne. Ja ne bih to stavio u nekakav prioritet. Sam čin, simbol, prisustvo predsednika Srbije u Srebrenici jeste jaka poruka Beograda Sarajevu, bosansko-hercegovačkoj javnosti i međunarodnoj zajednici, o spremnosti zvanične Srbije da na adekvatan način, potpuno svesno, prihvati svoje obaveze i ulogu koju ima u procesu potpunog izmirenja.Prisustvo predsednika Tadića treba tumačiti u tom kontekstu.

Na kom nivou su odnosi SCG i BiH kada je u pitanju mogućnost pomirenja naroda?
– U relativno kratkom periodu učinjeno je puno i trenutno su odnosi dve zemlje dobri i kvalitetni i u stalnom usponu, a regulisani su čitavim nizom međudržavnih sporazuma. Ekonomska saradnja je jako dobra, što jasno pokazuje spoljnotrgovinska razmena, koja je u prošloj godini dosegla čak mijardu dolara. Sve su raznovrsnije društvene, kulturne i sportske veze i ljudi komuniciraju neopterećeno, s dobrom energijom koja vodi intenziviranju saradnje naroda u ovom regionu.

A otvorena pitanja?
– Naravno da ih ima, posebno kada se govori o državama koje su sudelovale u određenim neprijateljstvima i sukobima 1992 – 1995.godine. I upravo zbog kvaliteta odnosa i onih koje treba da izgradimo na zajedničkom putu ka evropskim integracijama mi se moramo suočiti sa svim otvorenim pitanjima, a jedno od njih je i tretiranje ratnih zločina, njihovo redefinisanje i, što je najvažnije, procesuiranje svih onih koji su optuženi za te ratne zločine.

Jedno od njih je sigurno tužba BiH protiv SCG pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu?
– Tačno.Uvek ističem da je tužba realnost, da postoji i da se Međunarodni sud pravde proglasio nadležnom za nju. U Hagu se radi na toj tužbi i ne želim da prejudiciram odluku tod suda. Ali, nezavisno od nje mi moramo nastaviti s izgradnjom dobrih odnosa Sarajeva i Beograda, koji su veoma važni za sudbinu regiona. Verujem da će pitanje te tužbe biti rešeno na način da i jedna i druga država nađu određenu satisfakciju i model izlaska iz te situacije.

Kako gledate na inicijativu koja je došla iz vrha diplomatije SCG, od ministra spoljnih poslova Vuka Draškovića, da svi treba da povuku haške tužbe da bi se išlo u proces evroatlantskih integracija i pomirenja celokupnog regiona?
– Radi se o inicijativi jedne strane i teško je komentarisati unilateralnu incijativu. Tu je reč o čitavom nizu tužbi, među kojima je Hrvatska protiv SCG, ali i SCG protiv NATO država. Što se tiče srpsko-crnogorske strane, to je legalna inicijativa, ona može biti i legitimna, ali u ovom trenutku nije relano da dođe do njene realizacije i implementacije. Nezavisno od toga i postojeća stanja i činjenice da su otvorene određene tužbe zapravo treba da gledamo u kontekstu raščišćavanja odnosa i onih nesporazuma koje smo imali u ne tako davnoj istoriji. Stoga ne smatram da su tužba BiH protiv SCG nešto što bi trebalo da opterećuju odnose i da se oni ne bi mogli dalje izgrađivati u obostranom interesu.

Kako u Sarajevu gledate na konstataciju koja se čuje u Beogradu da je na prostorima bivše Jugoslavije vođen građanski rat?
– Ako govorimo o BiH definicija proteklog rata je veoma osetljiva i trebalo bi da bude prihvaćena od svih sudeonika, od svih konstitutivnih naroda u BiH. A ona ne postoji. I Bošnjaci i Srbi i Hrvati drugačije gledaju na genezu rata i sukoba. Mi ne želimo svaku pojedinačnu izjavu funkcionera iz SCG da koristimo u negativnom kontekstu. Naprosto na to gledamo kao na deo procesa prijateljskih i partnerskih odnosa, gde mora biti sve raščišćeno, uz uvažavenje svega što se dogodilo, jer je to naša obaveza i prema onim koje su stradali i prema sadašnjim, a najviše budućim generacijama.

Kakav je, po vašoj oceni, bio sukob Hrvata, Srba i Bošnjaka u BiH?
– Bio je težak i verovatno nepotreban. Teško je dati definiciju sukoba, jer su različiti pogledi unutar bosansko-hercegovačke javnosti o njegovom karakteru.

Na kom nivou su sada odnosi tri naroda u BiH?
– Ima i tolerancije i pomirenja.Sav ovaj napredak koji je postignut u BiH od Dejtona do sada, nezavisno na jako puno problema i otvorenih pitanja, daje nam za pravo da o BiH govorimo kao jednoj stabilnoj državi, koja je ostvarila određen ekonomski i socijalni prosperitet i ima svoju sadašnjost i budućnost.
Naravno da između tri naroda postoje otvorena pitanja, razmimoilaženja i različiti pogledi oko određenih stvari, ali verujem sa su Srbi, Bošnjaci i Hrvati svesni da je BiH njihova domovina i da će je izgrađivati kao zajednički dom.