Koliko su reforme UN izvesne

Kina i Rusija nisu za to da se za reformu, odnosno proširenje, Saveta bezbednosti postavljaju „vremenski rokovi”. Razlog: treba izbeći rascep u Savetu bezbednosti, a odluku o proširenju doneti na bazi punog konsenzusa, bez obzira na to ko je sada za koga, a ko protiv koga Kad je u martu predložio dalekosežne reforme UN, Kofi Anan verovatno nije slutio da će se njegove nade i očekivanja tanjiti sa približavanjem septembra, kada bi preobražena svetska organizacija trebalo svečano da obeleži 60. godišnjicu postojanja i pripremi se za prihvatanje nove Povelje.

Do jubileja su ostala još dva letnja meseca. Ono što nije dosad urađeno neće, zbog sezone odmora, ni moći da bude urađeno. Ako se izuzme inicijativa četiri pretendenta na stalno članstvo u Savetu bezbednosti – Nemačke, Japana, Indije i Brazila – da pridobiju što širu podršku u UN, o ukupnim reformama se nije mnogo raspravljalo. Najmanje se vidi da se do jesenjeg svečanog zasedanja Generalne skupštine UN radilo na pripremi konsenzusa oko glavnih pitanja, što je bila Ananova sugestija.

Velike sile, stalne članice Saveta bezbednosti, ne nagoveštavaju skoro usaglašavanje stavova oko pitanja koja smatraju ključnim. To su: proširenje Saveta bezbednosti, formiranje jakog saveta za ljudska prava, umesto sadašnje istoimene komisije, jačanje fondova za razvoj, definisanje terorizma, izrada novih načela za upotrebu sile.

Stiče se utisak da su SAD ponajmanje spremne za reformu UN, iako predsednik Buš upozorava da će svetska organizacija, ako ne bude reformisana, „potonuti u beznačajnost”. Kongres još nije prihvatio Bušov predlog da se za ambasadora u UN imenuje Džon Bolton, visoki funkcioner Stejt departmenta, poznat po žestokim kritikama rada svetske organizacije.

U San Francisku, gde je 26. juna 1945. potpisana Povelja UN, obeležena je 60. godišnjica od tog događaja. Na veliku žalost domaćina, svečanost svojim prisustvom nisu udostojili ni predsednik Buš, ni šef diplomatije Kondoliza Rajs. „Predsednikov raspored termina je već popunjen”, objasnila je Bela kuća.

Predstavnički dom Kongresa usvojio je nacrt zakona po kome polovina američkog doprinosa Ujedinjenim nacijama – 450 miliona dolara, odnosno 22 odsto budžeta svetske organizacije – može da bude obustavljena, „ako paket reformi ne bude bio dovoljno dalekosežan”. Tačnije, UN ne mogu računati na punu finansijsku podršku SAD, ako ne prihvate američke predloge za reforme.

Sudeći po pisanju američke štampe, reklo bi se da UN takvu podršku nisu ni dosad zasluživale. Njih potresa serija skandala koje mediji pomno prate, dovodeći ih u vezu sa arčenjem novca američkih poreskih obveznika. Najveći skandal je izazvao neuspeh programa „Nafta za hranu” u koji je upleten i Ananov sin. Na meti optužbi našle su se i mirovne snage UN u Kongu zbog niza kompromitujućih prestupa, uključujući silovanja, pedofiliju i trgovinu belim robljem.

Zapadnoevropske stalne članice Saveta bezbednosti, Britanija i Francuska, u međuvremenu su bile prinuđene da se više bave krizom Evropske unije, nego krizom UN.

Tako se stiče utisak da su se od ostalih velikih sila za reforme UN ponajviše pripremale Kina i Rusija – pogotovo ova prva – ali da ni one, kako su otkrili predsednici Hu Đintao i Vladimir Putin za vreme nedavnog susreta u Moskvi, nisu za žurno prihvatanje Ananovog paketa mera.

Neodlučne da prihvate septembar kao krajnji rok, ove dve sile su usaglasile – dosta svestrano – svoje poglede na novi svetski poredak i reformisane UN koji se ne samo znatno razlikuju od američke vizije, nego predstavljaju i njenu posrednu, ali dosta oštru, kritiku.

U kominikeu koji su potpisali predsednici Hu i Putin – a koji je na Zapadu nije dobio veći publicitet, možda zato što SAD nisu kritikovane po imenu – Kina i Rusija se izričito zalažu za multilateralizam u svetskim poslovima i puno uvažavanje međunarodnog prava u praksi.

„Međunarodna zajednica – kaže se u saopštenju – trebalo bi potpuno da odbaci mentalitet konfrontacija i saveza; da ne teži monopolu i dominaciji u svetskim poslovima; da zemlje sveta ne deli na vodeći i podređeni tabor”. Svaka zemlja, kaže se dalje, ima pravo da bira svoj sopstveni put razvoja, u skladu sa nacionalnim realnostima. Kina i Rusija su za jaču ulogu UN u svetskim poslovima i suprotstaviće se „pokušajima nametanja modela društvenog i političkog razvoja sa strane”.

Pošto se zalažu za rešavanje međunarodnih sporova „mirnim putem, a ne unilateralno i kroz prinudu” i pošto osuđuju pretnju silom i upotrebu sile, predsednici ove dve velike zemlje ističu: „Centralni zadatak čovečanstva u 21. veku je očuvanje mira, stabilnosti i bezbednosti za sve i ostvarenje potpuno koordinisanog razvoja na bazi jednakosti, očuvanja suvereniteta, uzajamnog uvažavanja, uzajamne koristi i osiguranja dobrih izgleda za razvoj budućih generacija”.

Kina i Rusija nisu za to da se za reformu, odnosno proširenje, Saveta bezbednosti postavljaju „vremenski rokovi”. Razlog: treba izbeći rascep u Savetu bezbednosti, a odluku o proširenju doneti na bazi punog konsenzusa, bez obzira na to ko je sada za koga, a ko protiv koga.

U radu komisije UN koja je za Kofija Anana pripremala predlog reformi učestvovali su Jevgenij Primakov i Ćijen Ćičen, istaknuti spoljnopolitički stratezi u svojim zemljama i vrsni poznavaoci međunarodnih odnosa. Vrlo je verovatno da je na osnovu njihovih uvida u raspoloženje u UN i nastala ova zajednička vizija novog svetskog poretka koju su sada uobličili predsednici Hu i Putin. Nema otvorene konfrontacije sa Amerikom, ali nema ni priklanjanja američkoj moći i unilateralizmu.

Ponajviše zbog toga reforme UN ne izgledaju izvesne u doglednom roku. Najviše će biti razočaran Kofi Anan. Imao je prirodnu ambiciju da reformiše UN do kraja svog mandata 2006.