Oduzeto 6.500 lažnih novčanica

Za prvih pet meseci ove godine srpska policija podnela je 192 krivične prijave zbog falsifikovanja novca, dok je oduzeto oko 6.500 lažnih novčanica u različitim apoenima i valutama. Zoran Stajić iz Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije kaže da se u našoj zemlji, zbog kupovne moći građana, najviše falsifikuju novčanice u apoenima od 50 i 100 evra, a od domaće valute od 100 i 1.000 dinara. On navodi da se, prema kvalitetu ovih novčanica, falsifikatori novca iz Srbije veoma dobro "kotiraju" u svetu.

Falsifikovane novčanice policija uglavnom otkriva i oduzima u pojedinačnim slučajevima, odnosno u manjim količinama. Najviše ih otkrivaju na graničnim prelazima, ali i po gradovima - u Beogradu, Šabcu, Nišu, Zaječaru, Pančevu... Ipak, proteklih godina u Srbiji su otkrivene i velike štamparije lažnog novca, a u nekolicini je pronađen falsifikovan novac u milionskoj protivvrednosti.

Najveća štamparija lažnog novca kod nas otkrivena je 1995. godine u Nišu, gde je pronađeno pet miliona falsifikovanih dolara. U Beogradu je 2001. godine otkrivena štamparija u kojoj je na gomili pronađeno 1.300.000 lažnih dolara. Na području Novog Sada otkrivene su štamparije jedne iste kriminalne grupe u kojoj je pronađeno prilično novca u različitim valutama vrednih miliona dolara, dok je 2003. godine u Čačku otkrivena još jedna koju su opremili naši ljudi u sprezi s Hrvatima i Bugarima.

Stajić objašnjava da se u ovim slučajevima uglavnom radi o priručnim štamparijama, gde je novac falsifikovan uz korišćenje znanja i talenta, dok su mašine prilagođavane potrebama. Tako se dešavalo da pre podne štamparije rade normalni grafički posao, a posle podne falsifikuju novac.

- Falsifikatori su obično štamparski radnici koji se okreću falsifikovanju u pomami za zaradom i često nemaju kriminalnu prošlost. U Srbiji se takođe pojavljuju i novčanice štampane na kompjuterskom štampaču. One su lošijeg kvaliteta, a najčešće ih izrađuju mlađi falsifikatori - objašnjava Stajić.

Na meti su nekada bili nemačka marka, američki dolar i francuski franak, ali su kriminalci počeli falsifikovati evro nakon što je postala druga po važnosti valuta u svetu. Prve falsifikovane novčanice u evrima pojavile su se zajedno s pojavom ove valute 2001. godine. Sam izgled evra se do pojavljivanja držao u tajnosti, pa su prvi falsifikati pravljeni običnom kompjuterskom štampom. Što je više evro bio u opticaju tako su se usavršavali falsifikati, pa su se vrlo brzo pojavili na kvalitetnom papiru, sa ravnom i dubokom štampom i falsifikovanim hologramima. Ovaj način falsifikovanja je rizičniji i zahteva više ljudi - organizatora, finansijera, štampara, grafičkog radnika, a samim tim spada u domen organizovanog kriminala.

Stajić navodi da u takvim grupama nije bitna nacionalna pripadnost, već samo profit, što pokazuje i poslednji slučaj početkom ovog meseca, kada je u Srbiji i Danskoj uhapšeno 19 članova jedne međunarodne grupe, koja je, prema policijskom saopštenju, planirala da u opticaj pusti 10 miliona falsifikovanih evra u kovanicama.

Pojava falsifikovanih kovanica, dodaje Stajić, nije nova pojava. One su se u Srbiji najviše falsifikovale u vreme inflacije i to u apoenima od dva i pet nemačkih maraka. Njih je lakše pustiti u opticaj jer se rasturaju po bankomatima, ali je reč o manjim vrednostima, pa one nisu toliko popularne među falsifikatorima.

Kada falsifikatori izrade veće količine lažnog novca, obično deo ostave u zemlji, a deo se rastura u inostranstvu, najčešće u Istočnim zemljama. Novac se pušta u opticaj na najrazličitije načine.

- Svaka takva ekipa ima svoje rasturače koji falsifikovani novac rasturaju uglavnom u jutarnjim časovima. Kod nas to, uglavnom, rade na trafikama, stočnim pijacama, po prodavnicama. Trafike su im najpogodnije, jer im prodavac kroz prozorče ne može lepo videti lice - objašnjava Stajić i dodaje da u tim situacijama falsifikatori obično sa lažnom novčanicom u većem apoenu kupuju nešto male vrednosti, kako bi kroz kusur dobili što više pravog novca.

- Sada je veoma pogodno doba godine za rasturanje falsifikovanog novca, jer ide turistička sezona. Građani treba da dobro obrate pažnju i da ako dođu u posed jedne, da je ne zadržavaju, već da obavezno prijave jer ta osoba sigurno nije jedina žrtva, pa policija može sklopiti mozaik i ući u trag falsifikatorima - apeluje Stajić.

Čekovi

Osim novčanica na meti falsifikatora su i čekovi, kod nas pretežno Komercijalne banke i Poštanske štedionice, ali i čekovi svetskih banaka. Zoran Stajić navodi da su ovakve štamparije otkrivene su u Novom Sadu, Beogradu i Kraljevu, a u njima su se obično izrađivale i lažne čekovne kartice i lične karte. Takođe je prisutna i pojava falsifikovanih fakultetskih diploma, s kojim je najviše bilo problema posle raspada SFRJ, jer se uglavnom radilo o diplomama iz bivših republika, pa ih je teže bilo proveriti.

Najkvalitetnije kopije u komšijskoj BugarskojPrema podacima Interpola, Evropola i Sikret servisa, u svetskom vrhu po proizvodnji lažnog novca nalazi se Bugarska. Tokom 2002. godine ispred nje je bila samo Kolumbija, a kasnije su je prestigle Litvanija i Italija. Pozivajući se na podatke Austrijske nacionalne banke u Evropi, sofijski dnevnik "Standard" navodi da je u drugoj polovini prošle godine otkriveno 287.000 lažnih evra i da su najkvalitetnije falsifikovane novčanice štampane u Bugarskoj.
Najveća količina lažnog novca u Bugarskoj otkrivena je nedavno u Silistri i Varni. U jednoj kući u Silistri pronađeno je više od 53 miliona lažnih američkih novčanica u apoenima od po 100 dolara. Uhapšena je velika organizovana kriminalna grupa, koja se je bavila proizvodnjom, čuvanjem i rasturanjem lažnih novčanica. Novčanice su rađene u štampariji, koju je policija "razbila" pre dve godine. U Bugarskoj se bitka "o prestonici lažnjaka" vodi između Varne i Plovdiva