Kurtoazna opozicija

Ako bismo hteli pomalo da budemo cinični, ne bi bilo zgoreg podsetiti se da su nekada davno Šešelj i Đinđić imali pomalo diskretne opozicione kontakte povodom zajedničkog nastupa, tako da sadašnji "tehnički" kontakti demokrata i radikala nisu nešto baš toliko senzacionalno. Demokratska stranka će kao da ruši Vladu Vojislava Koštunice, a taj naum ponovio je na Glavnom odboru stranke u subotu i njen potpredsednik Dušan Petrović. Tadić nije bio toliko eksplicitan. On je više govorio "načelno" i "principijelno", mudro i kohabitaciono. Nije osporavao evropske domete Koštunice, ali nije ni propustio da ukaže kako Srbija ima "najsporiji proces evropske integracije". Tačnije, ako bi se stvari obrnule, da DS diktira tempo, a da je DSS prati, sve bi bilo mnogo prirodnije. Pa i sami izbori.

Pomalo je paradoksalno, ali je logično da DS može obarati Koštuničinu Vladu, samo iz jednog razloga: da bi sutra, posle izbora, opet bila sa DSS u Vladi. Ali, sa mnogo "funkcionalnijim" rasporedom mandata, nego što bi joj mogla doneti trenutna rekonstrukcija Vlade, a što G17 Plus želi ne bi li se nivelisao DS. Sve relevantne ankete govore da bi DS sutra bila druga na izborima, a da tada Koštunica kao treći ili četvrti, ni pred domaćom javnošću, a što je važnije pred svetom, ne bi mogao da odbije koalicionu ponudu "evropejaca", a da još jednom ponovi epizodu sa socijalistima. Još ako Karić bude imao bolji rezultat od G17 Plus gužva u šesnaestercu bi bila velika čak i za jedna takav raskošan koalicioni kapacitet kakav je onaj DSS.

Oni u DS koji dalekosežnije razmišljaju već vide Aleksandra Vlahovića na mestu premijera, ali ima i onih koji bi Koštunici ponudili još jedan mandat, jer se duet Tadić - Koštunica već identifikuje kao "evropski", ali zato teško da bi bilo koje ministarstvo koje danas drži G17 Plus, ili ono kapitalno Nove Srbije, demokrate prepustile nekom drugom. Jer, uostalom, ta ministarstva "diktiraju tempo". Posebno, ako ministarstva sile ostanu Koštuničina. Još kad bi Vukova frakcija SPO mogla da popuni broj do 126 poslanika, i da se zadovolji spoljnim poslovima, dijasporom i po kojim upravnim odborom, kockice bi se složile. Ali, ako nema nje, naći će se već neko cenzusno validan.

U takvoj nekoj projekciji, pristanak demokrata da uđu u "tehničku koaliciju" sa radikalima pored toga što je kurtoazan, dovoljno je i racionalan. Naravno, ostaje pitanje zašto demokrate nisu prve pokrenule tu inicijativu, da nas uvere da se mnogo "principijelnije" ne slažu sa DSS i ovakvom Vladom. Da li to u ovako tromoj DS čak i njen potpredsednik Dušan Petrović deluje kao "jastreb" ili jednostavno otaljava posao kurtoaznog opozicionara. Do nekog boljeg aranžmana sa DSS. Iako ni ovaj kohabitacioni nije baš tako loš.