Otrežnjenje

da su nasi ljudi cenjeniji u inostranstvu nego u domovini spoznali su mnogi pa tako i moja malenkost. Sada u nedodjiji gradim novi zivot.

Vrlo interesantno! Ja sam '93-95 imao malu firmu u Novom Sadu gde sam proizvodio software za americke klijente. Imao sam 73 zaposlena kada sam zatvorio firmu zbog nemogucnosti legalnog poslovanja (transfera novce i informacija). Mislim da sam napravio gresku kad sam to uradio, zato sto me i danas sretnu bivsi radnici na ulici i zale za svojim tadasnjim poslom. Ja naravno zalim za propustenim profitom, ali i za prilikom da pomognem svojoj (bivsoj) zemlji. Danas radim za $4B kompaniju koja dobro posluje u Latinskoj Americi...

Vise od korupcije, za uspesno poslovanje u N. Sadu je bilo potrebno imati politicki kisobran i sposobnost obuzdavanja brzog rasta i velikih ocekivanja. Da sam ostao na 30-ak zaposlenih i tiho ubirao profit, sve bi duze trajalo i bilo lakse za upravljanje. Razni otimaci bi bili manje gladni i ne bi znali koliko i sta mogu da traze.

Kad se napravi dobar kolac u gladnoj sredini, treba ocekivati da ce svi gladni nastojati da ga otmu bez puno skrupula. Taj kolac se mora deliti, ali je pitanje - kako? Bez sustinskih i programskih promena u celom drustvu je to nemoguce, sto zahteva veliku investiciju i puno vremena. To jedan pametan i vredan investitor poput g. Zhuk-a tesko moze da promeni. Na zalost, ljudi koji mogu da promene stanje ili prolete kroz politicku stvarnost date zemlje i nestanu (g. Djelic), ili se utope u sivu stvarnost politicke svakidasnjice i postanu deo problema (g. Labus).

Puno pozdrava i hvala na tekstu!

Komentar Boze Djelica jedini nudi mudro i sveobuhvatno pragmaticno resenje, koje je u isto vreme i "patriotsko" i optimisticko. Znamo da mu kao ministru finansija u zemlji u tranziciji nije bilo tesko da formira ovakav stav jer se sa opisanim modelom suocavao u praksi nebrojeno puta. Savet i preporuke za dalju akciju u komentaru Boze Djelica imaju posebnu vrednost i zato sto ne gube iz vida sociolosku dimenziju problema, tj. da i biznismeni (kojima bi u uredjenom pravnom drustvu jedini legitimni cilj bio ostvarivanje profita) moraju da imaju visoko razvijenu svest o tome da svojim poslovnim potezima i odlukama budu aktivan subjekt u promeni vrednosnog sistema (moral i etika) drustva u tranziciji.
Dakle, poruka Boze DJelica je jasna i optimisticka: budite hrabri, moralni i istrajni, to ce na kraju biti profitabilno kako za kompaniju (ugled, pozicija i sl.) tako i za celokupno drustvo jer ce polako ali sigurno korupcionaske snage shvatiti da njihovo vreme prolazi. I na kraju, naivno je ocekivati da ce korupcija, kao modus za postizanje ciljeva ikada isceznuti iz ljudskog roda, jer je odvajkada bio pouzdani oblik lake zarade za agresivne, lenje i nesposobne, ali ce se svesti na podnosljivu meru koju drustvo moze da kontrolise i sankcionise zakonom.
Buba

da su nasi ljudi cenjeniji u inostranstvu nego u domovini spoznali su mnogi pa tako i moja malenkost. Sada u nedodjiji gradim novi zivot.

Vrlo interesantno! Ja sam '93-95 imao malu firmu u Novom Sadu gde sam proizvodio software za americke klijente. Imao sam 73 zaposlena kada sam zatvorio firmu zbog nemogucnosti legalnog poslovanja (transfera novce i informacija). Mislim da sam napravio gresku kad sam to uradio, zato sto me i danas sretnu bivsi radnici na ulici i zale za svojim tadasnjim poslom. Ja naravno zalim za propustenim profitom, ali i za prilikom da pomognem svojoj (bivsoj) zemlji. Danas radim za $4B kompaniju koja dobro posluje u Latinskoj Americi...

Vise od korupcije, za uspesno poslovanje u N. Sadu je bilo potrebno imati politicki kisobran i sposobnost obuzdavanja brzog rasta i velikih ocekivanja. Da sam ostao na 30-ak zaposlenih i tiho ubirao profit, sve bi duze trajalo i bilo lakse za upravljanje. Razni otimaci bi bili manje gladni i ne bi znali koliko i sta mogu da traze.

Kad se napravi dobar kolac u gladnoj sredini, treba ocekivati da ce svi gladni nastojati da ga otmu bez puno skrupula. Taj kolac se mora deliti, ali je pitanje - kako? Bez sustinskih i programskih promena u celom drustvu je to nemoguce, sto zahteva veliku investiciju i puno vremena. To jedan pametan i vredan investitor poput g. Zhuk-a tesko moze da promeni. Na zalost, ljudi koji mogu da promene stanje ili prolete kroz politicku stvarnost date zemlje i nestanu (g. Djelic), ili se utope u sivu stvarnost politicke svakidasnjice i postanu deo problema (g. Labus).

Puno pozdrava i hvala na tekstu!

Komentar Boze Djelica jedini nudi mudro i sveobuhvatno pragmaticno resenje, koje je u isto vreme i "patriotsko" i optimisticko. Znamo da mu kao ministru finansija u zemlji u tranziciji nije bilo tesko da formira ovakav stav jer se sa opisanim modelom suocavao u praksi nebrojeno puta. Savet i preporuke za dalju akciju u komentaru Boze Djelica imaju posebnu vrednost i zato sto ne gube iz vida sociolosku dimenziju problema, tj. da i biznismeni (kojima bi u uredjenom pravnom drustvu jedini legitimni cilj bio ostvarivanje profita) moraju da imaju visoko razvijenu svest o tome da svojim poslovnim potezima i odlukama budu aktivan subjekt u promeni vrednosnog sistema (moral i etika) drustva u tranziciji.
Dakle, poruka Boze DJelica je jasna i optimisticka: budite hrabri, moralni i istrajni, to ce na kraju biti profitabilno kako za kompaniju (ugled, pozicija i sl.) tako i za celokupno drustvo jer ce polako ali sigurno korupcionaske snage shvatiti da njihovo vreme prolazi. I na kraju, naivno je ocekivati da ce korupcija, kao modus za postizanje ciljeva ikada isceznuti iz ljudskog roda, jer je odvajkada bio pouzdani oblik lake zarade za agresivne, lenje i nesposobne, ali ce se svesti na podnosljivu meru koju drustvo moze da kontrolise i sankcionise zakonom.
Buba