Nije bila Šilerova ulica, nije bio Surčin...

B92: Gospodine Koštunica, ono što građani posle toliko rundi pregovora očekuju da čuju od vas jeste – da li ste, najzad, postigli sporazum? Hajde da krenemo od početka. Da li je dogovoreno da sutra bude izabran predsednik Skupštine, budući da na čelu te institucije u ovom trenutku imamo osobu koja je to samo zahvaljujući datumu rođenja?

Koštunica: "Nesumnjivo je da je napravljen korak napred, mada se zaista pitam da li i to treba reći. Ali, nešto je zaista urađeno. Demokratska stranka Srbije se uporno zalagala da probleme rešavamo postepeno, sa svešću da se oni, naravno, ne mogu posebno ni rešavati ni rešiti i da svi predstavljaju deo jedne celine. Nama se činilo, i to smo pokušali na večerašnjem sastanku da dokažemo i pokažemo, i tu smo imali podršku i G17 plus i Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije, da je zaista potrebno u procesu dogovaranja doći do institucija Srbije, jer toliko ima institucija koje nedostaju, i do rekonstrukcije institucija Državne Zajednice Srbije i Crne Gore, a da prvi korak u tome, kao što smo nagovestili, jeste da Skupština Srbije dobije i svoga predsednika, kako bi mogla da počne da radi, kako bi dobila i potpredsednika i skupštinske odbore i sve ostalo."

B92: Kažete da je napravljen jedan korak, da li je taj korak suštinski da se sutra izabere predsednik Skupštine? Pojasnite nam da li je postignut dogovor u okviru ove četiri stranke, odnosno da li je Demokratska stranka prihvatila da sutra Dragan Maršićanin, kao kandidat ove tri liste, bude izabran za predsednika?

Koštunica: "Ne, taj dogovor nije prihvaćen. Kao što znate, postoje i određene teškoće kada je reč o razgovorima i određene razlike između Demokratske stranke Srbije,  G17 plus, Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije i Demokratske stranke s druge strane. Taj dogovor nije postignut, mada ne znači da u satima koji nas dele do sutrašnje sednice Skupštine, neće biti postignuti. To bih konstatovao, ne bih da idem dalje od toga."

B92: Ostalo je još 14 sati. Ako se ne varam, danas je kao predstavnik Demokratske stranke na pregovorima bio Zoran Živković. Nije bilo Borisa Tadića. Da li očekujete da će se oni konsultovati tokom noći i sutra saopštiti odgovor?

Koštunica: "Da. Do sutra ćemo imati jasniju situaciju, kada je reč o stavu Demokratske stranke. Mislim da je zaista sve urađeno, kada je reč o Demokratskoj stranci Srbije i ovim drugim dvema strankama da se stavovi približe, da se dođe do racionalnog rešenja, koje će nam omogućiti da probleme rešavamo postepeno jer ih ne možemo rešavati preko noći, i koji neće ići za tim da se rešava jedan problem a drugi stavi na stranu. Naša je ideja, zapravo, da se Skupština do kraja konstituiše izborom predsednika, potpredsednika, skupštinskih odbora i da ona počne da radi, uz paralelne konsultacije o sastavu vlade."

B92: A šta je onda, gospodine Koštunica, večeras uopšte dogovoreno?

Koštunica: "Dogovoreno je nekoliko stvari: da je veoma važno da Srbija dobije vladu, da se izvrši rekonstrukcija institucija Državne Zajednice Srbije i Crne Gore, da se tu izvrše izvesne promene, da ne treba cepidlačiti oko naziva same vlade, da je reč o jednom procesu u kojem će se, na različite načine, i treba da se uključe sve četiri stranke sa četiri liste u okviru demokratskog bloka."

B92: Kažete – ne treba cepidlačiti. Ali, sada su građani – koji mesec dana čekaju bar neki nagoveštaj da će vlada biti formirana – večeras u prilici da čuju da gospodin Živković saopštava da je dogovorena većinska vlada. Gospodin Labus kaže – vlada četiri liste. Vi ste insistirali na manjinskoj vladi. Da li to znači da ste vi učinili određen ustupak?

Koštunica: "Tačno je ono što odgovara stavu Demokratske stranke Srbije, G17 plus i Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije, ono što je izneo gospodin Labus. Mi smo namerno insistirali da stvari opišemo, da ih definišemo."

B92: A to je?

Koštunica: "To je vlada četiri liste."

B92: Ali, zar to nije onda, gospodine Koštunica, većinska vlada? Vi ste insistirali, čak ste u poslednjem intervjuu "Politici" rekli: "Ako je uslov većinska vlada, za DSS su prihvatljiviji izbori".

Koštunica: "Kao što znate, mi smo od samog početka govorili o potrebi da se napravi diskontuitet u odnosu na stanje pre 28. decembra. Da budem potpuno jasan, građani nisu bili zadovoljni radom Vlade Srbije. Da su bili zadovoljni radom Vlade Srbije, oni bi joj dali više od 480.000 hiljada glasova i 37 poslanika, od 250 u Skupštini Srbije."

B92: Znate kako kažu vaši protivnici – i DSS-u se takođe smanjivao broj  glasova. Vi ste imali milion i dvesta hiljada glasova, pa ste kao opoziciona stranka koja je kritkovala Vladu koja je, kako kažete, imala loš imidž, takođe uspeli da dobijete nekoliko stotina hiljada glasova manje. Očigledno je da je u ovom periodu i vama, kao opoziciji takvoj vladi, opao rejting...

Koštunica: "Ne znam u odnosu na šta nam je opao rejting, na koji prethodni rezultat?"

B92: Na predsedničke izbore?

Koštuncia: "Presdenički izbori su nešto drugo. Oni su se dešavali u  drugo vreme i predsednički izbori su predsednički, a parlamentarni su parlamentarni izbori. Drugačije se opcije pojavljuju na tim izborima. Dakle, na svim izborima s jedne strane stoje oni koji su bili na vlasti,a na drugoj strani oni koji nisu bili na vlasti. Demokratska stranka u okviru Vlade Srbije zaista je raspolagala velikim ovlašćenjima i kad je reč o sredstvima i kada je reč o uticaju na određene elektronske medije."

B92: Ja vas još jednom molim, pošto ćemo se time baviti, da li to znači – ako vi kažete četiri liste, da vi nemate potrebu da tražite odluku vašeg glavnog odbora, s obzirom na to da je na vašem glavnom odboru odlučeno – manjinska vlada, a zastupali ste i stav –nikako sa Demokratskom strankom?

Koštunica: "Manjinska vlada, koja može prerasti i u većinsku vladu. To sam rekao i na Glavnom odboru. Manjinska vlada u ovom trenutku, sećate se, ponavljam – u ovom trenutku. To sam pre nekoliko dana rekao i u Skupštini Srbije, zato što se neke stvari koje se ne mogu rešiti odmah, rešavaju postepeno i zato što razumni ljudi koji teže kompromisima, to čine na određeni način."

B92: A da li se nešto promenilo u Demokratskoj stranici u ovom trenutku, pa da vi prihvatite razgovor o četiri liste u vladi?

Koštunica. "Promenilo se to što je za nas veoma važno da se vlada sastavi, zaista pod velikim pritiskom javnosti, da se i druge institucije kompeltiraju i, najzad, u prvom trenutku, dok ne dođemo do vlade – jer to takođe može potrajati koju nedelju – da se na čelu Skupštine Srbije nađe predstavnik Demokratske stranke Srbije. To je važno iz dva razloga: zato što je DSS najveća stranka u demokratskom bloku i zato što je i potrebno izvršiti diskonuitet u odnosu na prethodno ponašanje predsednika, odnosno predsednice Skupštine, odnosno DOS-a i Demokratske stranke u Skupštini Srbije. Dakle, bilo je tu veoma mnogo i korupcije kada se radi o glasanju, kada se radi o otimanju poslaničkih mandata. Javnost je po zlu zapamtila Skupštinu Srbije i vladajuću većinu u Skupštini Srbije, koja zapravo nije ni bila..."

B92: Sada nemate problem da te ljude prihvatite u vladu, ako je dogovor četiri liste?

Koštunica: "Naravno da nemam problem."

B92: Šta se promenilo u Demokratskoj stranci? Ranije je stalno iz vaše stranke stizala poruka – čeka se 21. februar?

Koštunica: "Novi dan počinje time da će se na čelu Skupštine Srbije naći predstavnik Demokratske stranke Srbije i to je novo, da ćemo jednostavno učiniti sve da Skupština bude sastavljena ovog puta nešto drugačije. U njoj će biti,  i u skupštinskim odborima i među potpredsednicima, predstavnici svih stranaka. To je za mene takođe pozitivna činjenica. Ovog puta neće biti opstrukcije ni kad je reč o Srpskoj radikalnoj stranci. Svi će biti tu. Postoji interes da se konsenzusom dođe do nekih rešenja u pogledu pravila – Poslovnika Skupštine – koje niko neće osporavati i koja će omogućiti da Skupština bude efikasnija, da ne bude u njoj opstrukcije, da ne bude napetosti i sukoba. Dakle, to je drugačija atmosfera. I to sve počinje sa predstavnikom Demokratske stranke Srbije kao predsednikom Skupštine Srbije."

B92: To je rotirajuće mesto, do razgovora o novoj vladi. Recimo, sutra se izabere predsednik Skupštine, vi dobijate mandat da pregovarate o novoj vladi. Da li se onda ti pregovori nastavljaju? Da li traju dok se ne sačeka ta skupština Demokratske stranke? Nama je u ovih mesec dana, skoro nametnuto, kao vrlo važno državno pitanje – šta će se dogoditi u Demokratskoj stranci, a između ostalog, vaša stranka se veoma bavila njihovim unutar stranačkim problemima.

Koštunica: "Demokratska stranka Srbije se, budite uvereni, mnogo manje bavila problemima u Demokratskoj stranci nego što se sama Demokratska stranka bavila tim problemima, odnosno ona je te probleme rešavala na jedan neobičan način. Umesto da stvari raščisti u okviru same stranke – kad ste mi već postavili to pitanje, inače ga sam ne bih pokretao – umesto da problem raščisti u okviru same stranke, izlazeći sa različitim koncepcijama, ona je pokušavala, i jedna i druga strana je pokušavala da dokaže pravovernost programu, politici, istoriji Demokratske stranke, tražeći krivca izvan Demokratske stranke. Mi to ni na koji način nismo radili. To je Srbija videla, javnost je videla. Zapravo, u ovom trenutku se nadmetanje, koje se nesumnjivo odvija u Demokratskoj stranci, odvija na taj način što se i jedni i drugi i treći zariču u lojalnost Demokratskoj stranci i što ispoljavaju vrlo čvrst stav, umesto da se stvari raščiste u samoj stranci. Ako postoje političke razlike, male političke razlike, neka se one razjasne."

B92: Sutra dobijate mandat da pravite vladu. Čekate li opet Skupštinu Demokratske stranke, da se tamo definišu stvari?

Koštunica: "To znači praktično sledeće: treba se dogovoriti o programu. Neki elementi programa postoje na osnovu koalicionog sporazuma koje su izradile tri stranke – DSS, G17 plus i koalicija Srpski pokret obnove i Nova Srbija, ali to je tek skica programa, sa još jednom strankom, sa Demokratskom strankom u Vladi Srbije. To podrazumeva proširenje tog programa, dogovor i o drugim pitanjima i, naravno, rešavanje i drugih pitanja strukture vlade, njenog sastava, sastava..."

B92: Hoćete li pričati o strukturi vlade i sastavu dok ne vidite kako će se rešiti problem u Demokratskoj stranci?

Koštunica: "Mi ćemo rešavati ovaj problem a Demokratska stranka neka rešava svoj unutrašnji problem. On mene ni na koji način ne vezuje i ne mislim da sme da nas vezuje i ne sme da nas opterećuje. Ali, on je tu, objektivan..."

B92: Ali, nekako se činilo ovih mesec dana da vas i te kako opterećuje, čak ste na svim sastancima pregovaračkog tima, koliko sam informisana, govorili koji bi ljudi bili nepoželjni za vas. Pominjali su se Čedomir Jovanović, Beba Popović, i pored toga što je gospodin Tadić napravio nekakav otklon, bar izbornom listom, kada je rekao da neće biti spornih ljudi. Čini se da je Demokratskoj stranci Srbije ipak bilo veoma važno šta se događa u Demokratskoj stranci. Da li sada iznenada prestaje ta vrsta važnosti?

Koštunica: "Ja listu nepoželjnih ličnosti u Demokratskoj stranci nisam pravio. Ta lista je pravljena na drugoj strani, što dobro znate, u samoj Demokratskoj stranci. Tako se na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke moglo čuti, od jednog njenog potpredsednika, da sam ja zapravo alter ego ili epigon Slobodana Miloševića. Onda se ozbiljno postavlja pitanje da li te stranke mogu sarađivati. S druge strane, mogli ste čuti pre izvesnog vremena, bar u 'našoj štampi', da je sadašnji premijer Vlade Srbije Zoran Živković, istovremeno zamenik predsednika Demokratske stranke, na predavanju u londonskoj Školi za ekonomiju i političke nauke govorio da je stvar trebalo rešiti u noći između 5. i 6. oktobra, radikalnim obračunom sa pristalicama Slobodana Miloševića, a da sam ja to, navodno, sprečio i da je to kasnije dovelo i do tragične smrti, odnosno ubistva premijera Zorana Đinđića. Ako je to tako, to stvara određene probleme. Ja sam nastojao... Nisam ja taj koji pravi listu nepoželjnih ličnosti u Demokratskoj stranci. Na neki način te liste su pravljene, bar kad je reč o ljudima koji su bliski Demokratskoj stranci, u mesecima koji su za nama, tokom prošle jeseni. Ja se time ne bavim, zaista, uz sve muke sa kojima smo suočeni, pokušavam da rešim pitanje ne bi li Srbija najzad dobila sve institucije koje mora da ima jer se mi nalazimo u jednom stanju u kome je državni status nerešen sa tolikim deficitom. Kad je reč o neophodnim državnim institucijama, mi smo zaista u problemu, malo smo kao Palestinci usred Evrope. Formalno imamo državu, a suštinski je nemamo."

B92: Ali, moram opet da se vratim na pitanje jer su ovo drugačiji stavovi u odnosu na stavove u proteklih mesec dana. Pomenuli ste šta je sve izgovoreno protiv vas, moram da vas pitam onda da li ste i malo lične sujete unosili u ove pregovore, kad je reč o Demokratskoj stranci? Uostalom, i iz vaše stranke su dolazile razne optužbe na račun Demokratske stranke, zbog čega su oni onda govorili – ispada da je moto celih pregovora da Demokratska stranka podrži ljude koji ih kritikuju. Dakle, na čemu smo sada? Da li sada tvrdite da nemate problem da pregovarate sa bilo kim iz Demokratske stranke?

Koštunica: "Nemam problem, naravno, ali mislim da ćemo račune o tome šta radimo polagati pred javnošću svi, i ljudi iz Demokratske stranke Srbije, iz Demokratske stranke. Na svaku disonantnu reč, neprimerenu reč koja je došla iz Demokratske stranke Srbije, ja sam imao prigovor i nastojao sam da upozorim da to nije dobro. Ali, da se ne zavaravamo, koja vrsta pretnji je dolazila iz Demokratske stranke, pogotovo u vreme vanrednog stanja? To nisu bile obične političke poruke, to je bila pretnja uperena na celu stranku, na njen opstanak, a na kraju krajeva, i na nešto što spada u fizički integritet pojedinaca u toj stranci, pa i mene lično kao njenog predsednika. To se prosto ne može zaboraviti. Ali, ja pokušavam i svi zajedno pokušavamo da rešimo jedno pitanje, da neke probleme prevaziđemo, da se rukovodimo time da su Srbiji potrebne institucije, da je država iznad stranaka i mnogo toga... Mislim da u ovom trenutku treba preko mnogo čega preći u nastojanju da dođemo do rešenja u situaciji u kojoj nam je rešenje preko potrebno i kada je svaki dan nerešavanja, zapravo, izgubljen."

B92: Da li to znači da ste se i vi, na neki način, izdigli iznad stranačkih interesa, jer ipak ste svojim biračima u kampanji govorili: "Nikako sa Demokratskom strankom", a kampanju ste vodili pod sloganom: "Reč je reč". Da li to znači da ste sada svesni i posledica koje vaš poslednji potez može da izazove kod vaših birača?

Koštunica: "Ne. Ja sam u kampanji govorio ono što zaista mislim da je trebalo reći. Morao se napraviti jedan rez, diskontinuitet sa politikom koja je vođena u Srbiji. Moralo se, da bi bila napravljena drugačija politika. Ja verujem da je ta politika moguća sutra. Bilo je očigledno da je u prethodnoj vladi dominirala Demokratska stranka, sa mnogo patuljastih stranaka. Nije bilo ni ravnoteže u samoj vladi, nije bilo ni podele vlasti. Pri ovakvim odnosima kakvi..."

B92: A šta se to sad promenilo u Demokratskoj stranci?

Koštunica: "Nije se promenilo u Demokratskoj stranci ništa, ali su se okolnosti promenile. Sad imate nekoliko krupnijih stranaka koje mogu postići sporazum sa Demokratskom strankom, a možda neće ni postići. Ali, one igre do sada – DOS, pa 17 stranaka, pa sve te stranke, i one sa nekoliko stotina osvojenih glasova, ili manje od toga..."

B92: Ja samo pitam u čemu je razlika u odnosu na situaciju od pre mesec dana? Zašto niste tada sve ovo mogli da shvatite, da prioritet nije stranački interes – ne govorim samo o vama, nego o sve četiri stranke – već da nacija i državni interes budu najvažniji?

Koštunica: "Što se tiče drugih stranaka, to pitanje postavite njima, a što se tiče Demokratske stranke Srbije i mene, mi smo uvek državni interes stavljali iznad stranačkog i u tom pogledu je zaista politika Demokratske stranke Srbije atipična i zbog toga je ona bila vrlo često napadana da se bavi nekim jalovim pitanjima – kako da se uredi država, da se očuva državna zajednica, da se donese dobar ustav... Mi smo to radili zato što smatramo da su to suštinska pitanja u zemlji u kojoj nisu postavljeni osnovni državni temelji. To smo stavljali iznad svega."

B92: Da li to znači – pošto kažete da ne biste pravili listu nepoželjnih – ako budete u poziciji da zaista napravite vladu i budete mandatar, da  ipak postoje određeni ljudi iz Demokratske stranke koje nikako ne biste voleli da vidite u vladi?

Koštunica: "Ja mislim da je Demokratska stranka izvukla pouku iz onoga što se dešavalo, bar kada je reč o određenim izjavama, ili o pojedincima, ne moram navoditi ni imena i zaista tim jezikom se ne služim i neću ni na koji način da opterećujem inače složene političke odnose kod nas. Ali, ako imate ljude koji kažu da uopšte nije važno da li je bilo dovoljno poslanika kada je izabran guverner Narodne banke Srbije, i to bez potrebnog kvoruma, već je važno da je Srbija dobila kvalitetnog guvernera, onda vidite da se tu radi o jednom stanovištu koje nije demokratsko. Demokratija, pre svega, podrazumeva valjanu proceduru."

B92: A šta ćete učiniti ako ta osoba bude izabrana za potpredsednika  Demokratske stranke...

Koštunica: "Nadam da će taj stav prevagnuti i u Demokratskoj stranci  i da ljudi koji dele to nedemokratsko, antidemokratsko, u mnogo čemu revolucionarno stanovište, neće imati vodeću reč u Demokratskoj stranci."

B92: A može li se pojaviti problem ako se ispostavi da će neko od njih ipak da pobedi...?

Koštunica: "Onda će se pojaviti problem, nesumnjivo, i ako budu pokušali da sprovedu tu politiku da cilj opravdava sva sredstva, onda će se taj problem pojaviti."

B92: A da li možda DSS ima određen... budući da, kad ste bili najjači, odnosno kada su građani glasali za vas 2000. godine, da tada niste umeli da iskoristite te glasove da vladate, odnosno Demokratska stranka je to brzo uzela, bar na republičkom nivou, kad ste vi istupili iz Vlade. Imate li možda strah, ili ste ga imali tokom ovih pregovora, da bi možda to ponovo moglo da vam se dogodi? Sad bi vaši politički protivnici rekli – Vojislav Koštunica, da ih citiram "ne može ništa konstruktivno da uradi, u smislu da vlada glasovima koje je dobio"?

Koštunica: "Ti glasovi su bili mačka u džaku. Govorim o republičkim izborima. Nažalost, mi smo bili pred dilemom: da li je to trenutak da se ide samostalno na izbore ili da se ide u okviru DOS-a. Pokazale su se i pre 24. septembra mnoge mane DOS-a, veliki broj stranaka, velike programske razlike između tih stranaka... Onda, između 5. oktobra i 23. decembra, kada su održani republički izbori, štošta se dešavalo u našoj javnosti što je upućivalo na to da se neće držati do zakona, do nezavisnosti sudstva itd. Teško smo doneli odluku da izađemo u okviru DOS-a, ali sada je situacija čista. Sada stojimo iza svog imena i prezimena Demokratske stranke Srbije i to je drugačije."

B92: Međutim, ono što je takođe privlačilo pažnju ovih mesec dana jeste to što se činilo, po ocenama mnogih analitičara, da vašoj stranci više smeta hipoteka Demokratske stranke nego hipoteka vladavine Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke. Tako su se i juče pojavile izjave – što vaša, što gospodina Jočića – sa kontekstom da je SPS napravio dobar otklon u odnosu na prethodni režim. S obzirom na to da je nosilac liste SPS-a osoba koja je u Hagu optužena za ratne zločine, kojoj se ovde sudi za ubistvo Stambolića, nije nam jasno na čemu bazirate svoje stavove?

Koštunica: "Na jednoj prostoj činjenici. Ja sam u kampanji govorio da u izvršnoj vlasti možemo sarađivati sa onima koji su odgovorni za stanje u zemlji do 2000. godine, ali bogme i sa onima koji su odgovorni za stanje posle 2000. godine. Pri tom, treba uzeti u obzir činjenicu da se 28. decembra 2003. godine na vlasti zatekla Demokratska stranka, a ne socijalisti i radikali. Ja polazim od toga i ne mogu da zamislim... Odnosno, činjenice su da stranke takozvanog starog režima ne mogu da obezbede većinu u Skupštini Srbije, da obezbede većinu na tim izborima, i mene zanima ono što je bilo 28. decembra i zanimaju me ljudi sa kojima smo zajedno sedeli, dogovarali se u leto 2000. godine, zajedno izašli na izbore. Oni su nešto obećali biračima i oni su to obećanje izneverili. Deo tih izneverenih obećanja pogađa i nas. Zato, s pravom, mnogo kritičnije govorim o njima."

B92: A da li to znači da imate kratko pamćenje u odnosu na ono što je rađeno? Recimo, nikad, kao stranka, niste paktirali sa Miloševićem, a sad odjednom kao da im sve zaboravljate. Može da izgleda zaista čudno da su zaboravljene pljačke, milionska hiperinflacija..."

Koštunica: "Ne da nemam kratko pamćenje nego, kad je reč o politici, imam vrlo dugo pamćenje, i kao što ne mogu Miloševiću i socijalistima da zaboravim ono što se dešavalo od '90. godine do 2000. godine, ne mogu ni njegovim prethodnicima u stranci koja se zvala Savez komunista ili Komunistička partija, mnogo štošta da zaboravim. To se vrlo često zaboravlja. Ni jedno ni drugo se ne može zaboraviti. Ali, u ovom trenutku mi smo imali jedne izbore, na osnovu tih izbora razmišljamo o tome kako da formiramo vladu i zato je taj pokušaj... Možda i da se objasni biračima to zalaganje za manjinsku vladu, za neulazak odmah Demokratske stranke u tu vladu, za postepenu njenu rekonstrukciju, sve to uopšte nije bilo vezano za Skupštinu Demokratske stranke, već za pokušaj da pokažemo da smo uvažili ono što su birači rekli na izborima..."

B92: Ali sami ste to dogovorili, svaki vaš član je isticao da čekate

21. februar, a sad nas ubeđujete da...

Koštunica: "Vi morate mene da ubedite da je svaki naš član govorio da čekamo 21. februar."

B92: Evo, recimo, gospodin Maršićanin i gospodin Jočić, bar u intervjuima na Radiju B92.

Koštunica: "Da, da, ja nisam govorio o tome... ali, hteli smo da uradimo sledeću stvar: stranke demokratskog bloka, to ime nije ozvaničeno. Ja sam u jednom trenutku, baš zato što nije ozvaničeno, upotrebio izraz 'takozvani'  i onda je osuto drvlje i kamenje na mene. Evo, sad ću reći – demokratski blok, bez onog 'takozvani', čine tri stranke koje 28. decembra nisu bile na vlasti i jedna koja je bila na vlasti. Rekli smo – hajde prvo da krenemo sa ovim strankama koje nisu bile na vlasti."

B92: To sve nije sporno, to je poznato. Ono što mene zanima jeste  da li je moguće da se u jednom trenutku baca maltene kolektivna krivica na DS, a za SPS se kaže da je napravio otklon u odnosu na prethodni režim. Dakle, kod njih postoji samo individualna odgovornost Slobodana Miloševića, a članovi te partije su vam svi dobri. Da li je to baš tako?

Koštunica: "Ne vidim da je napravljen otklon u odnosu na SPS. SPS snosi odgovornost..."

B92: Ne, otklon SPS-a u odnosu na prethodni režim, tako je rekao juče gospodin Jočić. Dakle, primećujete njihovo poboljšanje, a i vi stalno ističete da se stranke menjaju. To primećujete kod SPS-a i kod Srpske radikalne stranke?

Koštunica: "U odnosu na SPS i u odnosu na radikale ja činim jedan pokušaj koji se razlikuje od onoga što rade druge stranke demokratskog bloka – da se polako te stranke integrišu u sistem. Znam da to zvuči vrlo nepopularno, znam da možda baš auditorijumu koje nas sluša u ovom trenutku, jednom delu tog auditorijuma to deluje čudno, možda bi se neki od njih zaista revolucionarno obračunali sa njima ili zabranili tu stranku ili zabranili izbore. Ja smatram da Srbija ne sme da dođe u situaciju, danas jeste tako, ali za koju godinu, što pre, ne sme da bude u situaciji da ima u Skupštini 250 poslanika, a od toga zapravo vi možete, u raznim kombinacijama, kad je reč o izvršnoj vlasti i takozvanom, izvinjavam se, demokratskom bloku, vi možete da računate samo sa 150, manje od 150 poslanika. Preko 100 poslanika su otpisani u startu. Oni su politički nepodobni, oni spadaju u antisistemske stranke. Ja se zalažem za to da se polako taj jaz briše, da se prvo sarađuje u Skupštini, birači su ih birali..."

B92: Pokušavate da ih poboljšate, oplemenite, ako dobro shvatam, na neki način?

Koštunica: "Ne, pokušavam da unormalim prilike u Srbiji, jer sam rekao da će prilike u Srbiji biti normalne onog časa kada svako sa svakim može da pravi koaliciju. Do tada, dok ta podela na sistemske i antisistemske, podobne i nepodobne stranke postoji, mi smo u ozbiljnom problemu, i to nije dobro zato što se onda postavlja pitanje – čemu onda izbori uopšte? I to pitanje pogotovo treba postaviti spoljnim ili stranim dušebrižnicima, koji otvaraju to pitanje. Ne može sa ovim, ne može sa onim, a istovremeno su za demokratske izbore. Doduše, tu priču smo slušali..."

B92: Pa, iz Saveta Evrope je poručeno da stranke demokratske opcije ne vide dalje od svog nosa.

Koštunica: "Da, to je isto zanimljiva poruka, i Savet Evrope, ili pojedini zvaničnici Saveta Evrope, davali su izjave koje upućuju na to da oni bolje znaju šta narod misli i oseća u Srbiji od samog naroda. Narod reaguje tako kako reaguje. Dajući glasove radikalima, u velikoj meri je reagovao, davao podršku onima koji su najradikalnije, najoštrije, sa mnogo demagogije kritikovali Vladu Srbije, korupciju, nepravdu, siromaštvo... Naravno, postignute su neke stvari. Ja neću da se bavim onim stvarima koje su postignute i onim slojem reformi koji je funkcionisao i stvarima koje su rešene, ali bilo je mnogo razloga za nezadovoljstvo. Kada upotrebite reč reforma, to običnom čoveku zvuči potpuno prazno. On se pita šta ima u džepu, kako živi, kako će mu biti sutra, kako je njegova porodica, koliko je zaposlenih, koliko nezaposlenih, da li će imati da se obuče... Dakle, bilo je puno razloga za nezadovoljstvo i to je neusumnjivo dalo dosta glasova radikalima. Ja mislim da je taj momenat bio preovlađujući. Uticao je naravno i spoljni momenat, haška omča oko našeg vrata. Tako smo došli do toga."

B92: A da li zbog te vaše tolerancije, zbog te vizije koju, kako kažete, sami imate kada je u pitanju SPS, da li možete da nam otkrijete da li ste uopšte pregovarali, osim o koncentracionoj vladi, sa njima... o tome da eventualno podrže vašeg kandidata, izlaskom, smanjenjem poslanika za kvorum?

Koštunica: "Ne, nismo imali razgovore te vrste. Mi smo isključivo razgovarali o saradnji u parlamentu, ali nema ničeg neobičnog ako poslanici stranke koja nije u vladajućoj koaliciji glasaju za predsednika Skupštine. Nema tu ničeg čudnog."

B92: Šta je cena toga? Imali smo situacije kada su za Demokratsku stranku glasali povremeno Branislav Ivković i Stranka srpskog jedinstva. Da li je za saradnju sa SPS-om postignuta razumna cena, šta se njima u toj situaciji nudi, ima li trgovine?

Koštunica: "Da krenemo od početka. Jedno su pitanja kada se na samom početku glasa za predsednika Skupštine. Predsednik Skupštine je prvi među jednakima od tih 250 poslanika, on treba da omogući da Skupština funkcioniše i pre svega treba da podjednako uvažava sve političke stranke, poslaničke grupe, da Skupština proradi, profunkcioniše. U nekim parlamentima čak taj poslanik ne mora biti iz najveće stranke, nekad je iz manje. Hoću da vas podsetim samo da kad je bio biran prvi predsednik Skupštine, posle decembarskih izbora 2000. godine, to je bio Dragan Maršićanin, da su za njega glasali tada i socijalisti i poslanici Stranke srpskog jedinstva. A još više da vas podsetim, kada je izabrana prva vlada –25. januara 2001. godine, trebalo je mesec dana da se ta vlada oformi, premda je DOS imao većinu od 186 poslanika, mesec dana je proteklo od izbora. Kada je izabrana Vlada Srbije, sa Zoranom Đinđićem na čelu, onda je za tu vladu glasala i Stranka srpskog jedinstva. Na samom početku, to nije problem. Kada je reč o određenim zakonskim predlozima..."

B92: Mislite da bi onda SPS imao odgovornost? Kažete da nema trgovine i da verujete da bi u ovom slučaju postojala odgovornost i da bi zbog tog osećaja tako pružili podršku?

Koštunica: "Hoću da kažem da su takve stvari moguće i bez bilo kakvog dogovora."

B92: Tamnih vilajeta?

Koštunica: "Tamnih vilajeta ili dogovora između stranaka."

B92: A zbog čega se – i pored toga što niste, osim o koncentracionoj vladi, bar zvanično razgovarali sa Srpskom radikalnom strankom –

stalno sumnjičite za saradnju sa tom strankom? Da li je to zbog toga što neki od vaših savetnika, poput Daniela Cvetičanina, javno kažu,

"ne vidim ništa sporno u tehničkoj vladi sa Srpskom radikalnom strankom". Možda je razlog za sumnju i to što nikada niste jasno podvukli marginu –šta je umerena desnica, šta ekstremna desnica, odnosno, u čemu su vaše programske razlike?

Koštunica: "Demokratska stranka Srbije se trudila, ja sam se trudio, onih deset godina dok su socijalisti bili na vlasti, a pri tom su bili u različitim dogovorima sa radikalima od 91. godine, kad se Srpska radikalna stranka i pojavljuje na sceni, kada je Vojislav Šešelj pobedio na dopunskim izborima u Rakovici... U tom periodu, naravno, bilo je i stvarnih i nestvarnih sukoba između socijalista i radikala, ali mi smo uvek smatrali da kritiku, čak i u vreme koalicija, otvorenih ili prikrivenih, naravno i učešća radikala u vladama koje su predvodili socijalisti, mi smo uvek smatrali da treba kritikovati vodeću stranku. I radikalima smo se manje bavili jer je odgovornost na onom najvećem. Na kraju krajeva, on je u mnogo čemu doprineo, omogućio formiranje Srpske radikalne stranke. Dakle, nismo se posebno bavili radikalima iz tog razloga. "

B92: Dok oni nisu ušli u vlast.

Koštunica: "I kad su ušli u vlast. Stariji u toj vlasti uvek su bili socijalisti."

B92: Da li to znači da ih amnestirate za sve ono što nam je uradio taj režim u svim ovim godinama?

Koštunica: "Opet me vraćate na to da vas podsetim na ono što sam rekao na početku, da sam tokom kampanje rekao, od toga nismo odustali, da one stranke koje su odgovorne za stanje do 2000. godine, a to znači ne samo socijalisti, već i radikali... Sad da ne cepidlačimo dalje, tu bi se našla još neka stranka koja je bila sa njima na vlasti, a zatim, bogme, i u DOS-u posle 2000. godine ima svega toga. A  kad je reč o DSS-u stvari su potpuno čiste."

B92: Interesantno, kad vas sumnjiče za potencijalnu saradnju sa Srpskom radikalnom strankom, DSS  ponekad pošalje jedno svoje novo lice u javnost. Recimo, gospodin Radoš Ljušić izjavi da je Koalicija za toleranciju antisrpska koalicija. To nekako zvuči retrogradno, radikalno. I pored toga što se gospodin Maršićanin ogradio, ali da li je to možda ta postoji ta nit zbog koje vas stavljaju u isti koš u ovom trenutku?

Koštunica: "Ako možete takav zaključak izvesti na osnovu jedne izjave..."

B92: Ali, to je poslanik vaše stranke?

Koštunica: "Jeste poslanik, ali kada biste sabrali sve izjave koje su sporne sa šireg demokratskog stanovišta u drugim strankama, uključujući stranke demokratskog bloka, onda biste videli da u Demokratskoj stranci Srbije ima vrlo malo takvih izjava kojima se nešto može prigovoriti, kao što je i ova."

B92: To znači da ste manje samokritični, odnosno...

Koštunica: "Ne, ne znači da smo manje samokritični, nego znači upravo da smo više samokritični prema sebi. Prosto vodimo računa o tome šta govorimo. To su naša uverenja i vodimo računa. Na kraju krajeva, kada je reč o tom pitanju koje ste pomenuli, ja sam se ubio dokazujući da je bilo potrebno da se omogući predstavljanje nacionalnih manjina u Skupštini Srbije. Predsednik sam te stranke i to nešto znači. Činio sam to i u ono vreme kada sam bio predsednik Savezne Republike Jugoslavije. Mislim da je to naš veliki problem, mislim da se mora brzo ispraviti prilikom izbora vlade i, u nekom pogledu, ova vlada odmah neće biti ni vlada četiri liste. U njoj će biti mesta i za predstavnike manjina koje nisu bile na ovim listama, može biti mesta i za predstavnika dijaspore i tako dalje."

B92: Kad ste već pomenuli vladu, rekli smo da postoji mogućnost da  postanete premijer. Zanima me kakva je vaša vizija? Da li ste uopšte razmišljali o tom mestu? Recimo, pokojni Zoran Đinđić je govorio da je to kao funkcija generalnog menadžera velike firme. Kako vi to vidite?

Koštunica: "Srbija nije samo velika firma, Srbija nije samo preduzeće, Srbija je i mnogo ljudi koji žive u vrlo teškim prilikama, mnogo unesrećenog sveta, bilo da je reč o nezaposlenima, bilo da je reč o siromašnima, bilo da je reč o seljacima koji primaju svoje penzije sa velikim zakašnjenjem, bilo da je reč o velikim uništenim gradovima –

što lošom politikom, što NATO-vskim bombama, kao što su Kragujevac i Valjevo – sa velikim brojem nezaposlenih, sa onima koji imaju tu privilegiju da su zaposleni, ali plate primaju godinu dana kasnije. Srbija je za mene to, i izbeglice, i raseljeni i sva ta muka, i naravno, ovo prvo, samo da bi se rešavala pitanja ovih drugih, da bi se živelo bolje. Ali, Srbija su i određene institucije, Srbija je i država i nije država. Pojedini njeni delovi su stavljeni pod znak pitanja, pojedina pitanja će se otvarati u narednom periodu, govorim o Kosovu i Metohiji. Srbija je na određeni način vezana i za jednu drugu državu članicu, to je Crna Gora. Dakle, ima tu veoma mnogo pitanja. I najzad, Srbija je jedna država koja, po mom najdubljem uverenju, mora da bude pravna država, ne samo država – a ona u mnogim svojim elementima nije država, nema institucije, razgrađena je, institucije su oslabljene."

B92: Ovo je sada bila analiza. Šta je ono što ste vi već sada svesni da ćete morati da uradite? Imate li dovoljno energije? Već sam pomenula šta se govorilo kad ste bili predsednik Jugoslavije, sami znate koje su bile zamerke – da ste neobavešteni, da niste dovoljno konstruktivni, da DSS nije dobar u ekonomiji. U nekakvoj podeli za novu vladu čulo se da bi G17 vodila ekonomski paket. Kako vi onda vidite rad na toj funkciji?

Koštunica: "Posao saveznog predsednika nije da se bavi ekonomijom. Moram vam reći, kad sam ušao u Palatu federacije, tamo zapravo nisam zatekao ništa. Prvo je trebalo stvoriti kabinet, trebalo je mnogo štošta uraditi, nije bilo ni papira za pisanje, bio je jedan ekser na zidu sa kojeg je neko skinuo sliku, znate čiju, možete pretpostaviti, i to je bilo sve. To zapravo nije ni postojalo. Ta insituticija je funkcionisala na drugom mestu, na Dedinju. Trebalo je početi sve od početka. I, krenulo se. S jedne strane, sprečiti pobunu na jugu Srbije, normalizovati odnose sa UNMIK-om na Kosovu. U situaciji kada je Crna Gora praktično bila otišla..."

B92: Ja se izvinjavam, to je već sve poznato. Odgovorite mi kako vidite sebe na mestu premijera. Šta ćete učiniti?

Koštunica: "Niz stvari koje sam već pomenuo. Prvo se mora rešiti pitanje državnog uređenja. Država koja nije u stanju... koja na sva zvona udara da je demokratska, a nije donela demokratski ustav... Demokratski ustav se donosi širokim konsenzusom u zaista višepartijskoj skupštini. Ne može biti demokratska država. To je prvo pitanje. Ima niz drugih zakona u političkoj oblasti koje takođe treba doneti, od izbornog zakona koji će omogućiti i predstavljanje manjina, treba doneti zakon o političkim strankama... Ima čitavih oblasti koje su potpuno zapuštene."

B92: Malopre ste govorili da narod teško živi. Šta ćete uraditi u tom segmentu?

Koštunica: "Govorim vam o ovom prvom delu, o nizu stvari koje su neregulisane. Evo, sedimo u vašoj kući. Kao što znate, pitanje frekvencija, medijskog prostora, potpuno je neregulisano.  U Srbiji u ovom trenutku postoje stotine i stotine nevladinih organizacija, veoma je važno da se vodi računa o transparentnosti novca. Mi smo se zalagali za zakon o sukobu interesa, u tom pogledu. Nevladine organizacije nemaju zakon kojim je njihovo postojanje, delovanje, finansije i sve ostalo regulisano. Hvala bogu da je to urađeno za stranke, postoji zakon o finansiranju stranaka. Dakle, govorim pre svega o političkoj oblasti. Kad je reč o ovoj drugoj, vrlo jednostavno –

nema boljitka u Srbiji dok se privreda ne pokrene. Ovo je siromašna zemlja, nesumnjivo da je prvi korak smanjiti rasipanje, smanjiti javnu potrošnju, smanjiti poreze koji će podstaći pokretanje privrede, pre svega malih i srednjih preduzeća."

B92: A neće biti ni donacija koje su tri godine...?

Koštunica: "Zabrinuti se nad onim na šta smo upozoravali u DSS-u i vodili čitavu kampanju prošlog leta – to je spoljni dug, na to nas već upozoravaju i svetske banke. Dakle, o svemu tome se mora voditi računa da bi stvari počele da se menjaju, da se živi malo bolje i drugačije. Potrebne su institucije, potrebni su zakoni, potrebno je mnogo više kontrole i parlamentarne kontrole, kojima bi se uvela neka merila u pogledu javnog zaduženja i tako dalje."

B92: Demokratska stranka Srbije mnogo je govorila o kriminalu i korupciji, čak ste rekli da je korupcija, na neki način, postala jedna privredna grana. Kakav ćete odnos imati i prema tome? Posebno što ste prethodnu vladu mnogo kritikovali  zbog raznih dogovora sa pripadnicima ekonomske oligarhije iz Miloševićevog režima. Pa, kakvu onda vi poruku šaljete građanima, kada se 15 minuta pre pregovora Radne grupe, recimo, kod vas pojavi Bogoljub Karić? Šta onda da očekujemo, iako je, kako kaže gospodin Maršićanin, bilo usred bela dana i javno?

Koštunica: "Usred bela dana, vaša televizija je bila nešto strpljivija pa je spojila..."

B92: Ne, došli smo ranije, pre sastanka Radne grupe. Ja sam bila urednik i poslala sam ekipu ranije da snima ulaske na sastanak.

Koštunica: "Da ste došli još malo ranije onda biste sreli američkog ambasadora Vilijama Montgomerija, u nizu ambasadora sa kojima sam razgovarao."

B92: Ali gospodin Karić nije ambasador, pa nam je to interesantno. Dakle, otkud gospodin Karić?

Koštunica: "Da, gospodin Karić je došao javno, nije bio nikakav splav, zatvoreni klub, nije bila Šilerova ulica, nije bio Surčin, došao je u sedište stranke."

B92: Mada je to bilo u danu u kome je G17, između ostalog, govorio da određeni krugovi lobiraju da se vlada ne izabere. Da li je to u tom trenutku bio gaf, da se on pojavi kod vas u stranci?

Koštunica: "Taj sastanak je bio ranije zakazan, ticao se onoga čime se gospodin Karić bavi u okviru Udruženja industrijalaca."

B92: Mogu li za trenutak, izvinjavam se, da vas prekinem. Interesantno je da je gospodin Karić za našu televiziju prvo rekao –

otišao sam da prenesem poruku gospodina Mesića, a preksinoć na Trećem kanalu kaže – otišao sam da dam svoje viđenje situacije, a neki od vaših koalicionih partnera tvrde – otišao je da prenese poruku Srpske radikalne stranke.

Koštunica: "Nije donosio nikakvu poruku Srpske radikalne stranke, jer sam ja razgovarao sa gospodinom Nikolićem. Prema tome, nije potreban Karić da bi prenosio bilo kakve poruke.  A da ste imali malo strpljenja da ste čuli do kraja, onda bih vam i rekao šta je pored te sasvim kratke poruke, utisaka o njegovom boravku u Zagrebu i susreta sa predsednikom Mesićem, koga sam ja više puta sreo, potpisivao sa njim zajedničke deklaracije o statusu izbeglica i rešavanju drugih pitanja... Dakle, za mene je taj razgovor bio zanimljiv zbog onoga što se u javnosti mnogo piše i bilo bi vrlo zanimljivo da ste i vi tom razgovoru prišli na taj način, a to je velika ambicija poslovnih ljudi, privrednika i zamerke političkoj eliti u Srbiji da guraju u stranu poslovni svet, da ne uzimaju u obzir njihovo mišljenje kada se formira vlada, i da bi oni, što je po meni apsolutno preterano i neprihvatljivo, da bi zapravo ti poslovni ljudi, od Karića pa do drugih..."

B92: I od Kostića, koji je slučajno njegov predsednik za Vojvodinu. Da li bi, po istom principu, mogao i Kostić da dođe kod vas, jer je u tom udruženju?

Koštunica: "Hoću da kažem da potpuno različiti ljudi iz poslovnog sveta, iz dijaspore, upućuju kritičke primedbe, i gospodin Zoran Drakulić takođe, na račun toga da bi se stvari u Srbiji vrlo lako rešile ukoliko bi privrednici, uspešni privrednici, uzeli stvar u svoje ruke. Za mene je taj razgovor sa Karićem bio zanimljiv iz tog razloga i veliki deo razgovora se odnosio na to. Ja mislim da se mora uvažiti glas tih ljudi, da se mora uzeti u obzir i taj glas. S druge strane, svi su oni jednaki pred zakonom i nikakvih povlastica, kada je reč o nezakonitim radnjama i poslovima, ne može biti, ali mislim da u tome ima preterivanja i neshvatanja onoga šta jeste demokratija. Demokratija jeste mišljenje naroda koje se ispoljava na izborima preko političkih stranaka koje ulaze u parlament, i to je ono što je presudno. Dakle, ne mogu mišljenja poslovnih ljudi, pogotovo u trenutku kada ti odnosi nisu zakonski valjano regulisani, kada ne postoje zakoni koji regulišu, zakon koji reguliše sukob interesa, ne može njihova reč biti preovlađujuća. Preovlađujuća reč mora biti samo narodnih predstavnika, a naravno da i Skupština, odnosno, pre svega, Vlada mora da uzme u obzir razne savete i druge načine, pa i direktnog uključenja, kada je reč o nekima od tih ljudi, da uzme u obzir i njihove stavove i njihove interese. Pri tome se, naravno, oštro kao na panju moraju preseći poslovi i politika, ne mogu da idu istovremeno."

B92: Ali interesantno je da ste primili baš Bogoljuba Karića, kao predsednika industrijalaca, a niste u istoj nedelji imali sastanak sa Unijom poslodavaca Srbije, koji su nam se javili danas kada su videli da ćete biti gost, koji su članovi tripatitnog dijaloga u Vladi Srbije, članovi socijalnog dijaloga i priznati od Međunarodne organizacije rada, što Karić nije. Dakle, nije li čudno da nekoga stavljate u drugi plan,nekoga ko je već u socijalnom dijalogu?

Koštunica: "Imam i taj poziv, imaću i taj razgovor, a sad dolazimo do prave stvari. Nije vam palo uopšte u oči, niste imali zamerku na to što sam nebrojeno puta razgovarao sa predstavnicima sindikata i jednog i drugog velikog sindikata, što imamo potpisan sporazum sa njima, što je taj razgovor započeo još 2000. godine, čak i pre nego što je Milošević pao, i što smatram zaista veoma važnim. Mi to nismo dotakli u ovom našem razgovoru. Kad vlada počne da funkcioniše, ma ko bio na njenom čelu, ma kako ona bila sastavljena, apsolutno je neophodno uspostaviti socijalni dijalog i sa predstavnicima sindikata i sa poslodavcima, sa sindikatima pogotovo. Onda sam siguran da će vlada mnogo manje grešiti i da će biti bliže nečemu što je pravi put."

B92: Ako ste već zamerali prethodnoj vlasti odnos sa sumnjivim privrednicima, da li verujete da ćete vi moći dobro da procenite ko je sumnjiv, a ko nije? Jednom kada smo radili intervju 2001. godine, kada ste bili predsednik Jugoslavije, baš sam vas pitala – zašto ste Bogoljuba Karića vodili u Republiku Srpsku, da li to znači da vam njegov novac možda nije sporan, a vi ste rekli – dok se ne dokaže...

Koštunica: "Sad bismo mogli da napravimo spisak ljudi koji su bili u tom avionu, poslovnih ljudi koji su bili u tom avionu kada sam išao u Republiku Srpsku, bilo je to početkom marta 2001. godine, kada je potpisan Sporazum o specijalnim paralelnim odnosima i kada je jedan deo tog poslovnog sveta smatrao da je i poslovni interes, patriotski interes takođe da se čvršće poveže tadašnja Savezna Republika Jugoslavija sa Republikom Srpskom. Još jedanput ili dvaput, poslovni ljudi su bili na putovanju sa mnom. Ja zaista taj spisak nisam pravio, verujte, i ubeđen sam da kad biste sada pogledali spisak sa mog putovanja u Banjaluku da bi se tu našlo mnogo ljudi na koje vi ne biste imali nikakvih zamerki."

B92: Hoćete li vi umeti da ih razvrstate kao potencijalni premijer?

Koštunica: "Njih treba da razvrstava zakon. Ja ću u svakom slučaju učiniti sve, ali ne sme jedan čovek tu podelu da pravi. Ima da ga pravi i zakon, poštovanje zakona, sudovi kojima moraju odgovarati oni koji su se ogrešili o zakon."

B92: Ako ste Slobodanu Miloševiću, odnosno javnosti posle 2000. obećali da neće biti revanšizma, da li sada možete da obećate to, recimo, Demokratskoj stranci?

Koštunica: "Ja mislim da sam to pokazao ne reagujući na mnoge stvari koje su dolazile iz Demokratske stranke. Na kraju krajeva, mogao sam da stavim tačku na svaki pokušaj saradnje sa Demokratskom strankom posle onoga što je Demokratska stranka Srbije pretrpela i što sam ja lično pretrpeo u vreme vanrednog stanja u kom je bilo kršenja, gaženja ljudskih prava, to sada polako izlazi na površinu, otkrivaju se svi ti slučajevi. Čega sve tu nije bilo, tortura... tek pomalo se govorilo u tom trenutku. Znate, da sam sklon revanšizmu, ovog razgovora ne bi bilo. Mislim da je poslednja stvar koja nam treba o bilo kome da se radi, revanšizam, i to sam pokazao i pokušao sam da pokažem i 2000. godine, pokušavam da to uradim i sada, zato što još jedan građanski rat, makar između političkih stranaka danas, sa toliko izgubljenog vremena i nerešenih pitanja, to je poslednja stvar koja je potrebna."

B92: A da li mislite da Srbija stvarno može da dobije vladu čistih ljudi, odnosno onih za koje neće postojati dosijei u Državnoj bezbednosti, mogućnost da uopšte budu ucenjeni? Možete li to da garantujete?

Koštunica: "Učiniću sve da to bude tako. Znate, na kraju krajeva jedan broj ljudi ili neko ko se nađe na čelu vlade, ipak bi trebalo to da garantuje i da jamči. Nije samo reč o dosijeima, ta vlada mora da živi i životom običnih ljudi i mora da deli njihovu sudbinu. Ja sam iz ovog poslovnog sveta čuo poruke koliko treba da bude velika plata ministara, ja se s njima apsolutno ne slažem. Prosto mislim da je u vremenu u kome se nalazi Srbija u ovom trenutku, od javnih službenika, od ministara mora se i može jedino očekivati žrtvovanje."

B92: Hoćete li uspeti da motivišete ljude koji će možda u jednom trenutku stavljati i svoj život u pitanje, a koji će morati da raskrče Srbiju za koju kažete da je u kriminalu, ako im sada obećavate samo običnu platu? Da li verujete u tako nešto i na osnovu čega?

Koštunica: "Zaista, osetio sam ovih poslednjih godina da ono za šta postoji posebna potreba u Srbiji jeste da se živi nešto bolje, ali  postoji i potreba da u Srbiji zavlada pravda i da se korupcija i lopovluk iskorene. I tu imate jednog velikog saveznika u narodu, i onda se možete osećati sigurnim. Ti ljudi koji rade taj posao, a toliko sam ih dosad sreo, ljudi koji su napustili tu profesiju, govorim o policiji, koji čeznu da se u nju vrate ali u promenjenim okolnostima, kada će to zaista biti pravi posao i kada će zaista vladati zakoni. Kada će moći da se oslone i na potpuno nezavisno tužilaštvo i potpuno nezavisno sudstvo."

B92: Ni u jednoj zemlji nema te vrste idealizma, da nema kriminogenih pojava, da nema određenih dogovora između političara, privrednika i tako dalje, ali – šta ukoliko se dogodi da sutra naiđete na kriminal u okviru prethodne vlade? Pa, na primer, to bude neko ko treba da daje podršku toj vašoj vladi, iz tako neke stranke?Hoćete li onda tu preseći, kao što kažete insistirati na poštenju ili ćete biti spremni na kompromis?

Koštunica: "Preseći ću      ma koja cena bila za to."

B92: Da li to znači da ste onda, gospodine Koštunica, spremni i da uprljate ruke da biste očistili Srbiju, pošto će i to biti potrebno za dobrobit naroda?

Koštunica: "Pa, ne radi se tu o prljanju ruku, tu je zakon i tu je njegova primena. I ne vidim zašto bi trebalo da čovek uprlja ruke. Uprljaće ruke oni koji su ih prljali, a zakon je..."

B92: Ne, pitam vas zato što su ranije često političari isticali da je sve funkcionisalo kao jedna štala i da su morali da uđu u taj sistem i da tako rešavaju problem.

Koštunica: "To nije bio njihov posao, to je stvar zakona, to je stvar sudova, to je stvar tužilaštva, to je stvar policije."

B92: Dobro, gospodine Koštunica, pošto se ovaj razgovor priveo kraju, još samo jednom – prognoza za sutra, da preciziramo da li očekujete da bi mogao biti izabran predsednik Skupštine i šta ako ne bude?

Koštunica: "Srbija bi bila na velikom gubitku da vlada ne bude izabrana. Velika bi šteta bila da Skupština ne bude konstituisana, o tome govorimo, velika šteta bi bila da to ne bude sutra. Ja se nadam da će svest o nečemu, da postoji nešto što je šire od interesa svake stranke, od trenutnih političkih kalkulacija, prevagnuti i da ćemo dobiti Skupštinu."

B92: A ako se to ne dogodi, opet da kažemo građanima šta da očekuju...

Koštunica: "Ako se to ne dogodi, onda će stvari ipak biti – bez ikakve sklonosti ka revanšizmu, koji je zaista nešto što mi ne pada na pamet – isterane na čistinu, jer s jedne strane imate pokušaj da stvari počnu da se rešavaju, da počnu od Skupštine, da počnu sa konstituisanjem Skupštine, da se paralelno odvija rad na obrazovanju vlade. Ako do toga ne dođe, onda će biti jasno ko je za to odgovoran, a demokratske politike bez odgovornosti nema."

B92: Hvala vam što ste bili gost televizije B92.