Korak ka uspravljanju

Ne može se reći da je dete posle dva koraka prohodalo, ali je postdejtonsko novorođenče dvaput zakoračilo: Vlada Republike Srpske sačinila je i potpisala izveštaj o masovnom zločinu u Srebrenici, a potom, prekjuče, uputila izvinjenje porodicama ubijenih u najmasovnijem ratnom zločinu posle Drugog svetskog rata. Sadržaj je znakovit. "Vlada RS saoseća sa bolom srodnika Bošnjaka nastradalih u ofanzivi srpskih snaga na Srebrenicu i izražava žaljenje zbog tragedije koja se desila na tom području". Vlada srpskog entiteta BIH je izrazila "spremnost da se pred lice pravde izvedu sva lica koja su počinila ratni zločin."

Izvinjenje kasni i s razlogom se može postaviti pitanje ko je dosad Vladi i pravosuđu RS branio da kažnjava zločince (imena su dostupna Vladi RS, ali, zasad, ne i javnosti). Ono, međutim, ima poruku pomirenja koja raduje i stiče se utisak da nije tek protokolarna i licemerna. A uvek ostaje pitanje koliko odražava osećanje većine građana, među kojima su i oni koji su sprečili postavljanje temelja Ferhadiji (u glavnom gradu RS koji nije bio izložen ratnim dejstvima srušeno je 16 džamija, među kojima i najstarija) i navijači koji ističu parolu "Nož - žica - Srebrenica". Možda je, međutim, ovo priprema za treći korak ka uspravljanju.

I tu dolazimo do Srbije, odnosno činjenice da ovakav postupak, ma bio izazvan i pretnjom, mora da ima nekakav, nadajmo se pozitivan, odjek u Srbiji. U državi koja je platama, oružjem, municijom, logistikom finansirala srebrenički masakr u kojem je zverski ubijeno više od sedam hiljada ljudi. Zebnju budi činjenica da je u nedavnom susretu predsednika RS Dragana Čavića i predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice bilo ozbiljnih neslaganja u vezi sa izručivanjem haških optuženika. Neki stranački prvaci saopštili su da je Čavić doneo u Beograd spisak od devet begunaca sa njihovim adresama u Srbiji - i da je došlo do spora. Eto, mlađa se sestra prohaški odmetnula.

U Srbiji očito nema jasne namere da se, bez kompromisa i oklevanja, izruče haški optuženici, ali je i dalje kreativnost u izgovorima neiscrpna. Da je to na štetu građana, koji mogu o zločinima i Hagu da misle šta hoće, rekli su ovih dana i američki senatori, a stalno ponavljaju svi evropski zvaničnici koji komuniciraju s Beogradom. Kad će se prekinuti ova suicidna praksa gotovo je izlišno pitati.

O izvinjenjima da i ne govorimo, gotovo sva dosadašnja bila su nespretna do cinizma.