Zvona zvone seksualnom uznemiravanju

Nacrt Zakona o radu, koji ovih dana izaziva žestoke polemike između resornog Ministarstva i različitih udruženja poslodavaca, uvešće, ukoliko bude usvojen, još jednu novinu u naš svakodnevni život na radnom mestu, sankcionisaće seksualno uznemiravanje. Ovoga do sada nije bilo u našem radnom zakonodavstvu, a poslodavci zakonodavcima prebacuju što će sav teret dokazivanja biti upravo na njima, pa firma “neće imati prilike da se odbrani od neosnovanih optužbi”. Seksualno uznemiravanje do sada je u Srbiji tretirano jedino u krivičnom zakonodavstvu, ali organizacije za zaštitu ljudskih prava napominju da je takve slučajeve bilo vrlo teško dokazati. Naravno, za razliku od zapada, gde su sudski procesi zbog “sedžual harasment”-a uobičajena pojava, i u Srbiji žene (zašto ne reći: i muškarce) kolege na poslu seksualno zlostavljaju jednako često kao i u drugim zemljama. Pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Jelica Rajačić Čapaković tako za naš list kaže da su, tokom njenog četvorogodišnjeg mandata, Sekretarijatu stizale brojne pritužbe zbog seksualnog uznemiravanja na radnom mestu.

- Seksualno uznemiravanje je bilo predmet valjda najvećeg broja žalbi koje su zaposleni upućivali ovom Sekretarijatu. Međutim, moram da kažem da se oštećeni retko odlučuju da svoj problem iznesu i na sud, s obzirom da je veoma teško dokazati da vas je neko seksualno uznemiravao - napominje Rajačić Čapaković. Tako, recimo, Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost” već nekoliko godina imaju SOS telefon za žene - žrtve seksualnog uznemiravanja ili nasilja na poslu, ali od dvadesetak prijava, nijedan nasilnik nije stigao do suda. Žene obično pozovu telefonom, ispričaju šta se događa i odustanu, jer smatraju da se tu ništa ne može učiniti, kažu u “Nezavisnosti”.

Prvu seks-aferu Srbija je, takođe “u zaostatku” u odnosu na zapadne zemlje dobila tek pre nekoliko godina, kada je nekoliko žena iz vrha Socijaldemokratije optužilo predsednika te stranke za “pipkanje” na radnom mestu. Sudski epilog afere ne znamo, Vuk Obradović se tada branio da mu je namešteno iz političkih razloga, ali je ipak morao da napusti mesto potpredsednika Vlade Srbije, od kada mu je politička karijera u vrlo okomitoj silaznoj putanji.

Još jedan slučaj seksualnog uznemiravanja je nedavno zaokupio pažnju javnosti, svakako ne u tolikoj meri kao “generalske”, valjda zbog činjenice da se desio - u policiji. Naime, tužilaštvo u Surdulici optužilo je Nebojšu DŽonića, komandira policijske stanice na graničnom prelazu Stražimirovci, za zlostavljanje i bludne radnje nad policajkom Marijom Nikolić i carinicom Anitom Nikolić. NJih dve su bile jedine policajke na tom graničnom prelazu, a komandir se tereti da je nekoliko puta pozivao devojke u kancelariju i predlagao im seksualne odnose. Govorio im je o “bitnosti seksualnog života” i obećavao premeštaj na bolje mesto... Pri tom im je dodirivao kolena i pokušavo da poljubi. Uprava carina i policija ignorisale su godinu i po dana njihove interne žalbe i pozive za pomoć, pa su odlučile da podnesu krivičnu prijavu. DŽoniću je, tri dana pre početka prvog ročišta, ukinuta suspenzija s posla, dok je Nikolićeva premeštena na radno mesto udaljeno 90 kilometara od mesta u kojem stanuje, nakon čega je ona tužila i Upravu carina. Ipak, kakvu-takvu satisfakciju dobila je tek juče, desetak meseci od objavljivanja cele priče, pošto se obratila i generalnom inspektoru policije Vladimiru Božoviću.

- Tri policijska inspektora došla su kod mene na posao i izvinila se u ime cele policije, obećavši da će slučaj biti veoma brzo rešen - izjavila je juče Anita Nikolić.

Kako bilo, sve to je u Srbiji do sada je uglavnom ostajalo nekažnjeno, s obzirom da je sudskim putem gotovo nemoguće bilo dokazati seksualno uznemiravanje, ponajpre jer se ono uglavnom dešava u četiri oka. A kada se dvoje “aktera” takvih situacija sučele na sudu, kako je onda uopšte moguće dokazati da je reč o “nevoljnom, odnosno neželjenom verbalnom predlogu ili fizičkom kontaktu, koji se ponavlja”, kako bi glasila definicija seksualnog uznemiravanja. O blažim oblicima, poput pričanja “masnih” viceva ili dobacivanja - a što je, na užas mnogih mačo tipova u razvijenim demokratskim sistemima kažnjivo - kod nas ne treba ni trošiti reči.