U pripremi Rezolucija o pridruživanju Evropskoj uniji

Odbor za evropske integracije Skupštine Srbije usvojio je radni tekst Rezolucije o pridruživanju Evropskoj uniji. Predlog teksta Rezolucije bi, nakon javne rasprave, u septembru trebalo da se nađe pred poslanicima Skupštine Srbije, a kasnije i Skupštine državne zajednice. U tekstu Narodna Skupština izražava punu spremnost da ispuni sve neophodne preduslove potrebne za ubrzanu integraciju u EU, kao i za ispunjenje preuzetih međunarodnih obaveza.

Rezoluciju je sačinila radna grupa skupštinskog Odbora za evropske integracije, u saradnji sa Kancelarijom Vlade Srbije za pridruživanje EU i nevladinom organizacijom Evropski pokret u Srbiji. Ulazak Srbije i državne zajednice navodi se kao strateški nacionalni cilj kome će Skupština u daljem radu davati stalnu podršku. Slična dokumenta usvojile su sve države koje su već postale članice EU ili su dalje od Srbije odmakle na tom putu, a u slučaju Hrvatske usvajanje sličnog dokumenta predstavljalo je tačku nakon koje je ta zemlja drastično ubrzala svoje kretanje ka EU.

Sekretar Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Radmila Milivojević rekla je da rezolucija predstavlja "važan strateški dokument". Politički konsenzus je preduslov bez koga je proces integracije u EU nemoguć, a usvojeni radni tekst je u tome velika pomoć, rekla je Radmila Milivojević. “Za narod je važno da prepozna da svi akteri, skupština, vlada, nevladin sektor, da svi rade na tome da se taj proces postepeno odvija”

Generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji, Danijel Pantić, kaže da će usvajanje Rezolucije u skupštinama demonstrirati politički konsenzus o pristupanju Srbije Evropskoj uniji: “Donošenje Rezolucije u obliku koji neće mnogo odstupati od ovog radnog teksta, nadam se, biće veliki korak u našem pravcu ka EU. U Rezoluciji smo naglasili da će zakoni i opštepravni akti koji su važni za evropsku integraciju, imati prioritet u radu Narodne skupštine”

Oko 80 odsto propisa koji moraju da se usaglese sa EU standardima su upravo zakoni. U ovoj godini trebalo bi da budu usvojena 52 zakona, od čega je 11 već usvojeno ili je u proceduri. Pantić kaže da su ključne tačke dokumenta, osim intenzivne zakonodavne aktivnosti, insistiranje na demokratskoj kotroli rada izvršnih organa i izgradnji sociojalnog konsenzusa.

U Rezoluciji posebna pažnja se posvećuje saradnji sa Haškim tribunalom. Predstavnici nekih partija u Odboru insistirali su na tome da naglašavanje obaveze na saradnju sa Haškim tribunalom u dokumentu ne bude tako eksplicitno, rekla je predsednica Odbora Ksenija Milivojević: “Na kraju smo se dogovorili da damo alternative, ali smo isto tako postigli saglasnost u radnoj grupi da ćemo u toku tog procesa konsultacija insistirati na tome da nikako one odredbe rezolucije koje se odnose na saradnju sa Haškim tribunalom ne budu eventualno izbačene”

Konačno, oko ovog dokumenta postignut je širok politički konsenzus svih stranaka. U radu Komisije nisu učestvovali jedino radikali, koji kažu da se o takvom dokumentu mora razgovarati na najvišem nivou stranaka.