Veb kriminalci

Američka „Sajber sors korporacija” našu zemlju ocenila vodećom u prevarama putem elektronske trgovine Nedeljnik Sandej biznis svojevremeno je objavio vest da su hakeri uspeli neopaženo da pristupe informacionom sistemu engleske vojske i preuzmu kontrolu nad satelitom Skajnet 4. Otmicu satelita navodno je prva primetila severnoamerička aerokosmička komanda koja je oružane snage Ujedinjenog kraljevstva upozorila da se „nebeski špijun” ponaša čudno. Podignuta je uzbuna ali kompjuteri, u bunkeru duboko ispod planina u Škotskoj i dalje nisu registrovali promenu putanje letelice. Otmica je otkrivena kada se na komandnim ekranima pojavila poruka u kojoj su „kidnaperi” potvrdili vest iz Amerike i zatražili pozamašnu sumu u zamenu za komandu nad satelitom.

Naravno da je London uporno negirao ovu priču, ali naučna javnost je ukazala na realnu mogućnost da se ovako nešto stvarno dogodi.

Sve veće oslanjanje života na informaciono komunikacione tehnologije sa sobom osim nebrojeno dobrih, pogoduje nizu loših strana savremenog sveta, od već zabeleženih ubistava poručenih Internetom do trgovine ljudima i popularisanja pedofilije.

Prevarom do robe

Srbija i Crna Gora, odnosno Jugoslavija, kako nas i dalje najčešće zovu u svetu, na svu sreću do sada nije pominjana u tom kontekstu. Međutim, nedavno je iz Amerike stigla vest koja ovdašnje hakere svrstava među vodeće veb kriminalce. Naime, u istraživanju „Sajber sors korporacije” naša zemlja je označena kao prva među zemljama iz kojih najčešće potiču prevare u slučaju elektronske trgovine. Prema tom izveštaju mi smo sa 13 odsto međunarodnih internet prevara zabeleženih u Americi, znatno ispred Rumunije iz koje je svaka deseta porudžbina obavljena uz pomoć lažne ili kradene kreditne kartice. Iza nas su i Nigerija, od koje smo preuzeli višegodišnju vodeću poziciju, zatim Pakistan, Indonezija i između ostalog Makedonija i Bugarska. Dakle četiri zemlje iz regiona Balkana koje, prema merilima razvijenog sveta, još nisu u potpunosti uhvatile korak sa internet revolucijom.

– U vreme sankcija, roba sa interneta je stizala pomoću platnih kartica koje su krali naši građani u inostranstvu. Broj kartica bi odmah dojavljivali svojim prijateljima ovde, koji bi, pošto probiju zaštitni kod, naručivali stvari koje su prodajom mogli dobro i brzo da unovče. Najčešće se radilo o stručnim knjigama i manjim komadima tehnike da bi se to kasnije razvilo u pravi biznis. U društvu se znalo ko to radi, pa ste tako mogli da naručite deo kola ili, na primer, ovde za sto maraka kupite original Ferarijevu jaknu koja se dobija sa tim kolima – priča naš neimenovani sagovornik koji je u tajne internet kupovine pronikao prateći rasprave i savete po virtuelnim forumima.

Ukradena i bebi oprema

Ime pa čak ni šifru pod kojom je poznat na internetu ne želi da otkrije jer je u načuo da se u istragu o prevarama iz naše zemlje uključio i američki Federalni biro. Kako sam kaže, ta priča ima osnovu, jer je nemoguće da svu štetu podnesu osiguravajuće kuće. Prema nekima, radi se o višemilionskoj šteti koja koja se uvećava čak i danas. Neko iz Srbije i Crne Gore tako je nedavno američki sajt koji se putem interneta bavi prodajom bebi opreme (bebi gir kom) oštetio za robu vrednu 250 hiljada dolara. Porudžbina je obavljena uz pomoć broja kradene kartice pri čemu je ostao trag koji vodi do zemlje koja koja nosi oznaku Ju.

– I u samoj Americi beleže rast prevara u elektronskoj trgovini. Koliko god ulagali u internet bezbednost uvek postoji način da čovek prevari kompjuter. I to ne samo mašinu, već i prodavca koji najčešće, ako je reč o inostranstvu pa se još nalazi na drugom kontinentu, uopšte ne zna gde to šalje robu. Najbolji dokaz za to je vreme sankcija kada su bile zabranjene isporuke u Jugoslaviju. Dovoljno je bilo da kao zemlju u koju tražite da stigne roba navedete Grčku ili Mađarsku, i potom svoju adresu. Poštari u našem komšiluku mislili bi da je reč o grešci pa su pakete prosleđivali u Srbiju, govori naš sagovornik.

Internet prevara po definiciji ne podrazumeva samo krađu. U nju se ubrajaju i obmane, koje najčešće imaju cilj da lakovernima izvuku novac. Internetom tako upravo kruži obaveštenje o takozvanom „jugoslovenskom ministarskom đubretu”. U poruci koja, kako se navodi, potiče iz jugoslovenskog ministarstva zdravlja, izvesna Svetlana Kovač moli za novčanu pomoć – da navodno preživi dok ne naplati 45 miliona dolara, koliko je njen pokojni suprug (bivši ministar), sklonio van zemlje. Gospođa Kovač dalje objašnjava kako joj je vlada oduzela pasoš zbog čega nije u stanju da napusti zemlju i podigne novac.

U njenoj internet ponudi dalje stoji da ukoliko joj neko odmah pošalje novac i tako pomogne da prebrodi teška vremena, ona za uzvrat nudi znatan deo primamljivog kolača.