NATO ne ide sa Balkana

Jap de Hup Shefer, generalni sekretar NATO, na dan kada je zvanično posetio Sloveniju dao je intervju ljubljanskom „Dnevniku”. Slovenačka javnost je u poslednje vreme, pošto je Slovenija nedavno postala član Severnoatlantskog saveza, bila prilično zaokupljena raspravama o tome ko će (i na koji način) da kontroliše i obezbeđuje njen vazdušni prostor, pošto ona za tako nešto nema odgovarajuće tehničke uslove. Pre svega vojne avione koji bi mogli da izvršavaju takve zadatke. Težište intervjua sa Sheferom bilo je, dakle, na slovenačkom vazdušnom prostoru. Postavljeno mu je pitanje o vojnim merilima na osnovu kojih se NATO odlučio da kontroliše vazdušni prostor četiri od sedam novoprimljenih država.

„Mislim da to ne bi smeo da bude problem jer je NATO bio taj koji je odvraćao takve države od mogućih planova za kupovanje veoma skupih vojnih aviona. Politika NATO je bila da smo nekim državama objasnili da je stvaranje sopstvenih vazdušnih snaga izuzetno skup projekt, pošto u NATO imamo takve snage. Tako da Italija sada izvodi jednu od komponenti nadzora vazdušnog prostora za Sloveniju, a Belgija za tri baltičke države pri čemu će među državama, verovatno, da dođe do rotacije. Reč je o tome da NATO nadzire vazdušni prostor NATO saveza. Uvek smo tvrdili da ne postoji slovenački vazdušni prostor, ili baltički vazdušni prostor nego jedinstveni vazdušni prostor NATO. U trenutku kada su Letonija, Litvanija, Estonija i Slovenija postale članice NATO, njihov vazdušni prostor postao je prostor alijanse i njene odgovornost”, naglasio je Shefer.

Pošto je u Sloveniji bilo dosta nezadovoljstva zbog toga što je Italija prihvatila obavezu da obezbeđuje vazdušni prostor iznad Slovenije, Sheferu je upućeno i pitanje – da li je istina da je ta Italija bila jedina država koja je bila spremna na tako nešto? Pomenut je pri tom i prigovor pojedinih slovenačkih stranaka da je NATO, određujući ko će da leti iznad Slovenije, Italiju trebao da zaobiđe prve svega iz nekih istorijskih razloga. Takođe je primećeno da eskadrila italijanskog ratnog vazduhoplovstva, koja kontroliše nebo iznad Slovenije, nosi ime fašističkog pilota Đuzepa Čenija. Pa je Shefer upitan i šta o tome misli.

„Nisam posve uveren da je Italija jedina bila zainteresovana za taj zadatak. Uostalom, ako uzmemo u obzir geografiju, onda je to posve logično rešenje. Veoma sam pragmatičan čovek i mogu da kažem da Italija izvodi taj nadzor zato što je blizu i što ima avione. Ima ih i Mađarska, ali sa tehničkim problemima. Koliko znam, Slovenija je zadovoljna tim rešenjem. A što se tiče drugog pitanja, kao generalni sekretar NATO ne mogu da se upuštam u unutrašnjopolitičke debate. Moj zadatak je da obezbedim kontrolu vazdušnog prostora. Za mene je ponuđeno rešenje dobro. Shefer je potom, odgovarajući na ostala pitanja, dodao da NATO ne sme da napusti Balkan. Obrazložio je taj svoj stav poslednjim dramatičnim događajima na Kosovu. Prema njegovim rečima, „događaji od 17. marta ozbiljno su upozorenje međunarodnoj zajednici, ne samo NATO-u”. Pri tom je pohvalio i NATO jedinice i jedinice Kfora. Rekao je da su na te događaje veoma brzo reagovale. U manje od 24 časa. „Kfor će na Kosovu da ostane i zbog toga što je tamo situacija nestabilna i zato što će takva neko vreme da bude«, upozorio je Shefer. Potvrdio je da će Severnoatlantski savez glavni posao na Balkanu da prepusti Evropskoj uniji, i da će odluka o tome, verovatno, da bude doneta na sastanku vrha NATO u Istanbulu. Njegova je procena da će „evropske snage u Bosni i Hercegovini da raspolažu sa 7000 vojnika koliko ih je i SFOR tamo imao”. A da NATO sa tog prostora neće sasvim da se povuče obrazložio je odlukom alijanse o formiranju štaba u Sarajevu, poslom na reformi odbrambenog sistema u Bosni i Hercegovini i daljom svojom obavezom da lovi optužene za ratne zločine.