Dobrovoljci za pakao

U danima kada se sprovodi etničko čišćenje nad jednim, bilo kojim, narodom, neprimereno je, neukusno, antihumano i anticivilizovano, porediti to sa bilo čim drugim. Svaki govor, u danima etničkog čišćenja jednog, bilo kog naroda, o nečem drugom a ne o etničkom čišćenju koje je u toku - vodi pokušaju ili prikrivanja zločina etničkog čišćenja, ili njegovog opravdavanja ili minimiziranja. To se zove zamenom teza. To sam smatrala i o tome pisala kada su žrtve bili kosovski Albanci. To smatram i danas kada se etničko progon vrši, tačnije na užasan način dovršava nad kosovskim Srbima.

Princip naizgled nespojivih spojenih sudova, međutim, u Srbiji, nastavlja da funkcioniše. To je kao i uvek velika opasnost, ali ulog je ovog puta prevelik - ono malo preostale sirotinje na Kosovu. Ono malo zavežljaja i zgarišta pored kojih se spava na goloj ledini. Ono malo novorođenčadi pod vedrim nebom. Ono staraca koje masakriraju. Hoću da kažem: bez srpskih ekstremista koji ruše i pale po Beogradu, ne bi bilo ni srpskih ekstremista kojima je to rušenje i paljenje upravo alibi da u Beogradu, u Srbiji, u srpskoj javnosti i naposletku kao poruku svetu prave neprincipijelnu paralelu, osudom divljanja i nepominjanjem ili zanemarivanjem etničkog progona srpskog naroda na Kosovu.. Zato me niko neće ubediti da je paljenje džamija u Beogradu i Nišu i dvodnevno demonstriranje tobože spontanih "navijačkih" hordi po Beogradu, predstavljalo slučajno izliveni bes omladine i "navijača" sa ciljem da pomognu Kosovu. Ma dajte, molim vas! Odlično znamo, i tu smo lekciju dobro naučili, da samo uzdržavanje od svakog nasilja nad manjinama nacionalnim, verskim, rasnim, i bilo kojim, i samo osuda i distanciranje od takvog nasilja u Srbiji, može da pomogne da Srbija konačno dobije medijski rat, da vrati svoj stravično poljuljani ugled, i žig Miloševićevog jezivog nasleđa.

Danas kada su nesumnjive žrtve jedino Srbi na Kosovu, onaj ko pali džamije po Srbiji ima zle namere i prema kosovskim Srbima i prema Kosovu. Zato je ova vlast dužna da pod jedan: smesta utvrdi koji su bili motivi i ko je organizator onih koji su divljanjem po Beogradu otvorili prostor da se izgubilo dva dragocena dana, jer se u vodećim svetskim medijima pričalo najpre o tom divljanju a tek potom o progonu stanovništva, paljenju kompletnih sela, škola, domova zdravlja, i više od tridest crkvenih objekata od neprocenjive kulturne i istorijske važnosti. Pod dva, ali u ovom času još važnije: Vlast u Srbiji dužna je da hitno preispita motive neodgovornih izjava pojedinaca kao i njihovo reklamiranje u pojedinim medijima, a koji se predstavljaju, mimo zvanične politike države Srbije, kao organizatori dobrovoljačkih odreda . Šta je to? Stvaranje paravojnih formacija koje mimo države Srbije navodno idu na Kosovo da brane Srbe i tako definitivno okrenu međunarodnu zajednicu protiv Srba na Kosovu? Koliko je to velika opasnost po preostale Srbe na Kosovu ne vidi samo onaj ko neće. Jer Srbe na Kosovu niti ko brani niti ih može odbraniti sitnim hajdučijama, već na protiv.Zašto zvanične vojne i policijske vlasti ne reaguju na te pojave i ne zaustave ih na vreme, nejasno je. Ako Vojska SCG ne ide na Kosovo jer bi to izazvalo sukob sa međunarodnom zajednicom , kako je moguće da se toleriše poziv privatnih lica da se to čini i pride da se tim licima poklanja medijska pažnja? Ko to smišlja i zašto, nije mi poznato, ali ko o tome ćuti saučesnik je u konačnoj tragediji kosovskih Srba. Onda ne treba da čudi da je upravo u danu posete Havijera Solane, koji je po prvi put nedvosmisleno pokazao da je užasnut onim što je video na Kosovu, upravo pripadnik srpske nacionalnosti uhapšen zbog pucanja u vojnika KFOR. Hoće li Vlada Srbije smeti da pozove i prozove one što bi na Kosovu da pod velom lažne pomoći Srbima naprave novi pakao?

Vratimo se spojenim sudovima. Spojenih sudova ima još. Tu spadaju i razni likovi koji su uzeli sebi mandat, ili im ga je neko dao, da govore u ime svih prognanih i nestalih sa Kosova a da zapravo za sve ovo vreme za te Srbe nisu učinili ništa, ali su neprimerenim javnim pristupima poslužili pojedinim organizacijama (koje uporno ali jalovo, neargumentovano i neubedljivo napadaju) da sve Srbe sa Kosova predstave medijski kao nedovoljno civilizovane i samoodgovorne za ono što ih je snašlo. Za ove potonje likove mogao bi vrlo lako, za pet minuta, da se pobrine i Nebojša Čović (verujem da će dobronamerno shvatiti zašto baš on) i objasni im koliku medijsku štetu čine svojim sunarodnicima, pa da ubuduće lepo ćute i ne ističu se.

Kad smo kod Čovića, mora se reći da je ovih nedelju dana imao najkonstruktivniji i najjasniji pristup celini problema. Većina drugih političara imala je pojednostavljeniji ili nedovoljno sveobuhvatni pristup. Veliki broj političara, s druge strane, i ovog puta je više pažnje posvetio svojoj ličnoj promociji za neku buduću kampanju. Preemotivan nastup imao je Vuk Drašković. Ali, njegovo prenagljeno uverenje prve večeri etničkog čišćenja, dok je gorela Bogorodica Ljeviška, o tome da vojska SCG mora da ode na Kosovo, nije međutim bila sračunata na samoreklamerstvo. Jer takav komentar, priznaće svako dobronameran, nikako nije preporuka za budućeg šefa diplomatije, funkciju na koju, tvrde mediji, pledira Drašković. Pri tom, Drašković nije pozivao nikakve dobrovoljce već je upitao državu ima li strategiju, što se, ruku na srce, te noći pitao i najveći broj građana Srbije. Te iste noći, međutim, većina ministara u Vladi cinculirala je ne znajući šta joj je činiti u buridanovskoj dilemi da li da bude dopadljiva naciji ili svetu. Posle su se pribrali, i delovali sinhronizovano. Vidim da zbog ponašanja policije prilikom paljenja džamije mnogi smatraju da bi Jočić trebalo da podnese ostavku. Možda bi i trebalo, ali nikako zato što u ovom slučaju postoji njegova neposredna odgovornost, već stoga što je ovaj slučaj pokazao da ministar policije nije taj koji povlači konce u sektoru koji mu je pripao. Ko ih povlači ne znam, ali bi Jočić morao da zna, da preuzme kontrolu, ili da se povuče sa te teške i odgovorne funkcije.

I na kraju reč o elektronskim medijima. Smatram da nijedan medij nije podstrekivao na nasilje i da takve preteške kritike upućuju samo oni koji smatraju da je o teroru na Kosovu trebalo ćutati. To ne znači da neki mediji narednih dana ne bi mogli zastraniti (nehotice ili vrlo smišljeno), ali ako to učine, bio bi to završni udarac kosovskim Srbima.

Mislite o tome.