Veliko iščekivanje

Već uvodnom rečenicom, da nema mnogo šta novo da se kaže, urednik Makroekonomskih analiza i trendova Ekonomskog instituta, Stojan Stamenković, juče je samo potvrdio da statističkih podataka o najvažnijim ekonomskim pokazateljima za januar još nema. Reč je, ponajpre o stopi industrijske proizvodnje, koja je po slobodnim procenama analitičara, bar za petinu manja od lanjske, ali o spoljnotrgovinskom bilansu i drugim parametrima. Problem je, kako je potvrdio i dr Miladin Kovačević, saradnik MAP-a, mnogo dublji, jer je na sceni potpuna razgradnja i zatiranje statistike kao ozbiljne „industrije podataka” u Srbiji i državnoj zajednici SCG. Ali, to je već tema za se sebe.

Zato je Stamenković najveći deo jučerašnjeg susreta sa novinarima posvetio prvim potezima i izazovima nove vlade, za koju će, prema njegovim očekivanjima, prvi i pravi test pred javnošću polagati do kraja ovog meseca do kada treba usvojiti Zakon o budžetu. Za ocene ostalih, dugoročnijih poteza, bez obzira na najave date u poslednje vreme, nakon konstituisanja novog kabineta, biće potrebno najmanje sto dana.

Za Stamenkovića najveća nepoznanica u usvajanju novog budžeta nije pitanje skupštinske većine, već odgovor na pitanje – na čemu će da počiva njegov najavljeni antirecesioni karakter. Otvorena je, dakle, i prihodna, ali i rashodna strana. Kako ih uravnotežiti?

Memorandumom o budžetu, koji je usvojila prošla vlada, bilo je predviđeno da u konsolidovanom bilansu javni prihodi budu 42,2 a rashodi 45,4 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ta razlika od 3,3 procentna poena BDP, što je u novčanom izrazu oko 600 miliona evra, predstavlja deficit koji valja što bezbolnije pokriti. To pitanje će, ne samo za jučerašnjeg sagovornika, biti suštinski izazov i pravi test za kreatore buduće ekonomske politike u kojoj će i ta stavka biti jedan od kamena temeljaca.

Dolazeći na scenu novi kabinet je u republičkoj kasi zatekao, sudeći po izjavama njenih članova, manje od četvrtine te sume. Reč je, prvenstveno, o sredstvima koja potiču iz prošlogodišnje privatizacije. Taj izvor je, bar početkom ove godine, sve manje izdašan, a donacije ga ni izdaleka ne mogu zameniti, kao koju godinu ranije. Teško se, smatra Stamenković, može očekivati da taj „gep” može da popuni prodaja državnih hartija od vrednosti, a još manje dobijanje koncesionih stranih kredita. Sezonski zajmovi od NBS su ograničeni i krajem kalendarske godine moraju biti na – nuli.

Obrazlažući pitanje budžetskog deficita, Stamenković je podsetio da je premijer Koštunica u ekspozeu obećao da povećanja javnih prihoda neće biti rastom poreza, već širenjem fiskalne baze, a da će se veoma ozbiljno razmotriti mogućnost ukidanja ili smanjivanja nekih obaveza. Kresanje nekih poreza je nesumnjiva antirecesiona mera, priznaje Stamenković, ali kako pojačati prihodnu stranu, ako se istovremeno predviđa osetno povećanje agrarnog budžeta. Kome uzeti da bi se poljoprivredi dalo? Očigledno je, smatra urednik MAT-a, da su neophodne unutrašnje preraspodele, ali i redefinisanje nekih stečenih prava budžetskih korisnika.

Pitanje za sebe, upozorio je Stamenković, jeste kako će na sve te i slične kalkulacije reagovati MMF, sa kojim je naš aranžman već četiri meseca na „stend baju”. Sugestije te međunarodne institucije su veoma poznate – smanjivanje javne potrošnje, a naročito subvencija. Zato se, kako je rekao na kraju Stamenković, prvi potezi vlade u pripremanju i donošenju budžeta očekuju s velikim iščekivanjem, ne samo u domaćoj, već i stranoj javnosti, a vreme joj nije saveznik. Treba, dakle, u vremenskoj oskudici povlačiti najbolje poteze.