Kada nema novca za bolje

Mekdonalds restorani i dalje se mogu videti u svakom kvartu urbane Amerike, na stajalištima autoputeva, aerodroma i mnogim šoping centrima. Amerika je i dalje preplavljena brzom hranom, ali i posledicama takve ishrane. Preko 60 odsto Amerikanaca je ili debelo ili ima više od preporučljive telesne težine. Problem debljine i loše ishrane koji sve više košta američku državu i stanovništvo se uvećava iz dana u dan.

Neznanje o pravilnoj ishrani i prečesto odlaženje u restorane sa brzom hranom ima svoju cenu, a to je povećan rizik bolesti, kao što je dijabetes tipa 2, srčane bolesti i ostale bolesti debelih ljudi; u celom svetu danas ima oko 300 miliona hronično debelih ljudi, dok oko 750 miliona ima povećanu telesnu težinu, tu se ubraja i 22 miliona dece mlađe od pet godina. Većina stanovništva koje pati od gojaznosti živi u razvijenim zemljama. Ovo su podaci iz poslednjeg izveštaja Svetske zdravstvene organizacije, objavljenog krajem 2003.

Najveći proizvođači

Mekdonalds je moćna multinacionalna kompanija čiji je godišnji prihod bio oko 16 milijardi dolara u 2003. godini. Oni imaju svoje restorane u 118 zemalja sveta. Pored poznatog Mekdonalds restorana i zaštićenog znaka duplih lukova, ova firma ima i učešće u drugim lancima za brzu hranu kao što su Boston Market, Cipotl Meksikan Gril, Donatos Picerija i slično.

Glavni konkurenti Mekdonaldsu u Americi su Vendis i Burger king koji imaju nešto raznovrsniji izbor hrane, pa pored hamburgera sa krompirićima ili piletine i nekog gaziranog pića, u okviru standardizovanog obroka nude razne salate ili meksički "tako", naravno slične dezerte, sladolede i pite.

U SAD, Mekdonalds restorani su jedni od najjeftinijih, gde se odlazi samo zato što se nema novca za nešto bolje ili zato što vas dete vuče tamo jer će dobiti najnoviju igračku s likom iz nekog novog crtanog filma ako kupi takozvani dečji obrok ili zato što jedan dobar deo američke populacije ne zna za bolje. Hrana u Mekdonaldsima je slabe hranljive vrednosti, jer preovlađuju ugljeni hidrati i masti, nema dovoljno minerala i vitamina, te kao takva ne može biti osnova u ishrani odraslih, a pogotovu dece.

Hrana u Mekdonaldsima po Evropi ima nešto bolji ukus, što je posledica boljih sirovina i manje genetski modifikovane hrane nego što je to slučaj u Americi, ali i dalje ne bi smela da bude osnova u ishrani. Mekdonalds ima vrlo agresivnu marketinšku kampanju pa decu neprestano mami u restorane preko televizijskih reklama i dobroćudnih likova koji zovu u Mekdonalds sa dečjih televizijskih kanala.

Užina kašikom

U narednoj deceniji u Americi se očekuje da se više povede računa o zdravijoj ishrani, jer je to problem s kojim će morati da se vrlo ozbiljno pozabavi i sama američka administracija pošto je do sada napisano dovoljno alarmantnih izveštaja na tu temu.

U Njujorku se, na primer, sve više govori, ali i vodi računa o boljoj i kvalitetnijoj ishrani, makar kod one populacije koja o tome vodi računa i hoće da posluša savet stručnjaka. Ima sve više restorana koji služe i prodaju za ručak supe i čorbe, pa se po kancelarijama sada sve više "jede kašikom" iz plastičnih kontejnera. Više se jede povrća i voća, traže se namirnice koje su "organskog" porekla tj. proizvedene, makar se kupac nada, nekim od starih metoda uzgajanja.

Pije se manje slatkih sokova i takozvanih soda u koje se, pored ostalih beskorisnih sadržaja, dodaje i visoko kalorični kukuruzni sirup. No Njujork nije merilo za ono što se događa u drugim američkim sredinama. Proći će još neko vreme dok prosečni Amerikanac prihvati da na kvalitetniju ishranu mora da potroši više novca, što bi za prosečne porodice već sada bio problem.

 Izvor podataka: Vol Strit Žurnal