Iskulirajmo se na kanabis

Lider Konzervativaca Michael Howard je ove nedelje poručio da bi voleo da policija batali teška krivična dela i počne da se bavi trivijalnim; da povede rat protiv 50% mladih ljudi; i da se osigura da desetine hiljada njih bude zavedeno u policiji i da neki završe u zatvoru zbog aktivnosti koju više od dva miliona njih bezbedno praktikuje. Nije on to baš tako rekao.

Odista, uvek rad da da alternativu promeni neke politike, on je očigledno mislio da će odneti još jednu populističku pobedu. Kad Konzervativci dođu na vlast, obećao je, njihova vlada će poništiti ovu novu politiku prema drogama koja će se primenjivati od sledeće nedelje, i po kojoj će posedovanje kanabisa biti manje ozbiljan prestup. Vlada je objavila svoj stav, a gunđanje zbog ovih izmena, o kojima se naširoko raspravljalo još prošle godine, ne prestaje.

Howard je trebalo da bude razboritiji. Njegovo protivljenje ovim izmenama neće biti toliko popularno kao što on misli. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da postoji velika podrška: 60% smatra da kanabis ne treba više tretirati kao krivično delo; a 99% da hapšenje zbog posedovanja kanabisa treba da u dnu policijskih prioriteta. Prema izmenama zakona, posedovanje ove droge je i dalje prestup, s tim što je ona prekvalifikovana iz klase B u klasu C, najnižu kategoriju, što znači da punoletni neće biti privođeni, već da će umesto toga samo dobiti neformalnu opomenu.

Postoje dva načina da se vodi politika prema drogama. Jedna je da sledite političke instikte kao što je to Howard pokazao prošle nedelje. Druga je da se dozvoli stručnjacima – lekarima, farmaceutima – da droge svrstaju u tri kategorije štetnosti, kao što je to učinjeno u Zakonu o zloupotrebi narkotika iz 1971. To je put koji, na svoju čast, sledi ministar policije. Predlog da se kanabis prekvalifikuje nije nikakav Blunkettov hir, već preporuka nezavisne komisije iz 2000. godine. Oni su ispravno zaključili da odluka doneta pre 30 godina da se kanabis smesti u srednju klasu ne odražava savremena naučna, medicinska i sociološka saznanja. Oni nisu rekli da ne postoji rizik. Svaka droga nosi opasnost. Njihov zaključak glasi: "Kada se kanabis sistematski poredi sa drugim drogama na osnovu glavnih kriterijuma štetnosti (smrtnost, neydravost, toksičnost, zavisnost i veza sa kriminalom), zaključuje se da je on manje štetan za pojedinca i društvo nego bilo koja od glavnih nezakonitih droga, i da je manje štetan od alkohola i duvana." Primena ovog starog zakona – 300,000 pretresanja godišnje – donela je više štete nego koristi.