Dogodilo se 14. decembra

1503. Rođen je francuski astrolog Mišel de Notr-Dam, poznat kao Nostradamus, najpoznatiji prorok u istoriji, autor knjige "Proročanstva" (1555). Bio je lični lekar francuskog kralja Šarla IX i dvorski astrolog Katarine Mediči.

1799. Umro je Džordž Vašington, prvi predsednik SAD (1789-97), koji je u ratu za nezavisnost od Engleske (1775-83) komandovao vojskom kolonista. Odbivši da se treći put kandiduje za predsednika uputio je Amerikacima "Oproštajnu besedu".

1822. U Veroni je završen Kongres Svete Alijanse na kojem je odlučeno da se interveniše protiv građanske revolucije u Španiji, dok pomoć Grčkoj u borbi za oslobođenje od Turske nije prihvaćena.

1900. Nemački fizičar Maks Plank objavio je "kvantnu teoriju", prema kojoj energija radijacije potiče iz nevidljivih delića, kvanta, i nije kontinuirana, kako se ranije mislilo.

1911. Norveški istraživač Rual Amundsen postao je prvi čovek koji je stigao na Južni pol, pretekavši engleskog polarnog istraživača Roberta Skota, koji je na Južni pol stigao 18. januara 1912.

1916. Danci su glasali da se Danska Zapadna Indija proda SAD za 25 miliona dolara.

1918. U Velikoj Britaniji su prvi put na izborima glasale žene i dobile su pravo da se kandiduju za parlament. Prva žena koja je izabrana bila je grofica Markiević, irski nacionalista, ali nije mogla da zauzme svoje mesto u Parlamentu jer je bila u zatvoru.

1927. Velika Britanija je priznala nezavisnost Iraka i podržala prijem te zemlje u Ligu naroda.

1935. Prvi predsednik Čehoslovačke Tomaš Masarik (od 1918) podneo je ostavku, a na položaj šefa države četiri dana kasnije izabran je dotadašnji šef diplomatije Eduard Beneš.

1937. Japan je uspostavio marionetsku kinesku vladu u Pekingu.

1939. Liga naroda je isključila ŠSR zbog agresije na Finsku.

1959. Arhiepiskop Makarios III postao je prvi predsednik Kipra.

1960. Potpisana je Pariska konvencija o osnivanju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Konvencija je stupila na snagu u septembru 1961.

1962. Kenet Kaunda (Kenneth) formirao je u Severnoj Rodeziji (Zambija) prvu vladu kojom su dominirali Afrikanci.

1981. Izrael je anektirao Golansku visoravan koju je preoteo od Sirije u ratu 1967.

1989. Umro je ruski nuklearni fizičar Andrej Dmitrijevič Saharov, borac za političke slobode i ljudska prava i protivnik nuklearnih eksperimenata. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1975.

1989. Opozicioni lider Patrisio Ajlvin je izabran za predsednika Čilea na prvim slobodnim izborima u toj zemlji od 1970. Prethodni demokratski izabrani šef države socijalista Salvador Aljende ubijen je u vojnom puču 1973, a na vlast je došao general Avgusto Pinoče.

1994. Predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je od bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera da posreduje u postizanju mira u Bosni i Hercegovini.

1995. U Jelisejskoj palati u Parizu potpisan je mirovni sporazum o okončanju 44-mesečnog rata u Bosni, koji je postignut 21. novembra u Dejtonu, SAD. Potpise na sporazum stavili su predsednici bivših jugoslovenskih republika Hrvatske i Bosne i Hercegovine Franjo Tuđman i Alija Izetbegović i predsednik Srbije Slobodan Milošević. Tim sporazumom Bosna i Hercegovina je podeljena na dva entiteta. Federaciju BiH i Republiku Srpsku, a nadgledanje sprovođenja mira povereno je NATO snagama.

1998. U oružanom napadu maskiranih lica na kafić u centru Peći na Kosovu ubijena su šestorica mladića srpske nacionalnosti.

1998. U sukobu Vojske Jugoslavije i naoružanih Albanaca u blizini Prizrena poginulo je 36 Albanaca, a šestorica su ranjeni.

2000. Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) obeležio je 50 godina postojanja. Osnovan 1950. sa 33 zaposlena i budžetom od 300.000 dolara, Komeserijat je imao zadatak da zbrine dva miliona izbeglica posle Drugog svetskog rata. Pola veka kasnije za UNHCR radi 5.000 ljudi u 120 zemalja koji brinu o 22 miliona raseljenih lica, a godišnji budžet iznosi oko milijardu dolara.

2001. Tužilaštvo Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu objavilo je optužnicu protiv generala Vojske Republike Srpske Vinka Pandurevića. General Pandurević je optužen za genocid nad bosanskim muslimanima u Srebrenici 1995.

2001. Pisac nemačkog porekla, britanski akademik Vinfrif Georg "Maks" Sebald (57), poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Poznat je po knjigama koje su se uglavnom bazirale na tragičnim događajima proteklih 200 godina.