Mogu li biti objavljivani detalji istrage o ubistvu Đinđića

Detalji iz istrage o ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića pojavili su se u medijima, i to u vidu iskaza optuženog Miladina Suvajdžića koji je on dao istražnom sudiji. Njegov iskaz se pojavio posle sumnji koje je Đinđićev telohranitelj Milan Veruović izneo o mogućem postojanju tri hica i dva snajpera i objavljivanja optužnice protiv 44 osobe za ubistvo Đinđića. Suvajdžićev iskaz, međutim, predstavljao je tajnu kao deo istražnog postupka i tako nalaže zakon, objašnjava za Radio B92 sudija Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Maja Kovačević. “Kada je reč o krivičnim delima organizovanog kriminala, po Zakonu o krivičnom postupku podaci iz istražnog postupka predstavljaju službenu tajnu i mogu biti objavljivani samo po pismenom odobrenju istražnog sudije uz saglasnost državnog tužioca. Ta odredba nije vremenski ograničena u zakonu i sigurno važi po početka glavnog pretresa, kada će svi prikupljeni dokazi biti javno izvedeni, ali i to pod uslovom da glavni pretres bude javan. Svi učesnici u postupku su u ovom konkretnom slučaju upozoreni da otkrivanje podataka iz istrage predstavlja krivično delo. Takva odredba Zakona ima svoje opravdanje upravo u činjenici da se radi o organizovanom kriminalu, da svaki član te organizacije ima unapred precizno određen zadatak i ulogu, da se organizuju na duže vreme uz stroga pravila o disciplini i uz korišćenje uticaja članova te organizacije na medije, na političku vlast, izvršnu vlast, sudsku vlast itd. Ne može se znati koliko krivičnih dela je ukupno izvršeno u okviru te organizacije. Možda istraga nije razrešila sve događaje ili nije obuhvatila sve članove organizacije, možda ti podaci koji nisu uneti u optužnicu, koja je javna, će biti putokaz za neku drugu istragu. Zbog toga oni i jesu službena tajna", kaže ona.

Momčilo Petrović, glavni urednik lista "Balkan", koji u nastavcima objavljuje iskaz optuženog Miladina Suvajdžića, međutim, kaže za B92 da nije upoznat s članom 208. Krivičnog zakona koji predviđa tajnost istražnog postupka. “Kada sam bio u prilici da vidim taj dokument, na njemu nije pisalo ‘strogo poverljivo’ ili ‘državna tajna’, pa ne vidim razlog da to ne objavim. To što sam ja objavio znaju svi oni kojih se to tiče, svi okrivljeni i svi koji se pominju u tim materijalima, a živi su i dostupni pravdi, upoznati su, preko svojih advokata, s tim sadržajem. Ja kao svedok ne utičem na njih, nisam otkrio nikakvu tajnu, jer ako sam ja kao novinar, pojedinac, mogao da dođem do toga, neka tužilac vidi kako je to došlo o mene, oni su zato i slali pripadnike Uprave za borbu protiv organizovanog kriminal kod mene da me pitaju odakle mi to i da zaplene to. To je njihov problem, mogli su ranije da o tome vode računa”, kaže on.