Stjepan Gredelj: Rašetom bi trebalo da se bave tužilaštvo i policija

Afera oko Marije Rašete-Vukosavljević je direktan, školski primer konflikta interesa, ali se uvek vraćamo na istu stvar. Da li mi imamo zakon o konfliktu interesa? Savet je insistirao na njemu. Mi kažemo da to jeste sukob interesa, ali nemamo sankcijska ovlašćenja, kaže za „Blic“ Stjepan Gredelj, član Saveta za borbu protiv korupcije. Gredelj objašnjava da Savet može samo da registruje probleme i da savetuje kako da se rešavaju. „Vlada treba da učini ono što je u njenim ovlašćenjima, ali tu su i tužilaštvo, policija i sudstvo. Bio bi red da i oni malo rade svoj posao.“

Posle dve nedelje pauze, Savet je u četvrtak imao prvi sastanak. Gredelj kaže da je to bila prilika da se sumira šta je u međuvremenu Vlada uradila od onoga što je Savetu obećano.

- Mi radimo sa dokumentima. To nisu stvari koje se nalaze na ulici, za njima treba tragati, tako da je nemoguće oročiti tempo i brzinu rada. Kada istražimo te teme, izaći ćemo u javnost sa informacijama - napominje Gredelj i otkriva da nijedna od poslednjih afera nije na spisku provera Saveta. Gredelj ocenjuje da će postojeća vlast još izvesno vreme plivati u moru afera, jer je politička situacija kompleksna.

- Ako se ne varam, ovo je predizborna godina i većina stvari koja se prezentira javnosti deo je predizborne kampanje ili će biti, u šta Savet nema nameru da se meša - kaže Gredelj.

Za Gredelja je od velike važnosti da profunkcioniše sudska vlast. On tvrdi da je iz sadašnje situacije, kada je tužilaštvo potpuno zakazalo, svima jasno da nešto što je trebalo da se učini 6. oktobra, a to je lustracija, nije učinjeno, zbog čega, kako kaže, sad trpimo posledice. Savetu, kako smatra Gredelj, tek predstoji veliki i naporan rad oko proučavanja dokumentacije privatizovanih preduzeća.

- Vlahoviću ćemo vrlo skoro zatražiti dokumenta. Pri tom radu treba da nam se priključe ekonomski eksperti. Biće to velika tema za istraživanje - naglašava Gredelj.

On opovrgava postojanje dveju struja u Savetu, kaže da to savetodavno vladino telo nije parlament već da pri njemu radi desetoro ljudi, te da svako od njih ima svoje autonomno mišljenje i stavove o kojima se raspravlja.

Od asfalta, stanova, do kredita

Priče oko afera ministarke Marije Rašete-Vukosavljević počele su još prošle godine. Iako nije bila direktno pominjana u „asfaltnoj aferi“, postavljalo se pitanje kako je ministarka mogla da dozvoli da asfaltiranje u Srbiji radi firma za koju je policija ranije saopštila da je osnovana prljavim novcem, odnosno novcem koji je vlasnik firme Ljubiša Buha Čume, istaknuti član surčinskog klana, stekao kriminalnim aktivnostima.

Drugi skandal u kome se našlo ime Marije Rašete-Vukosavljević bio je onaj kada su se pojavile optužbe da je Dejan Sotirov, tada blizak saradnik ministarke, od svoje prve supruge koja živi u Zagrebu uzeo dete i neovlašćeno ga doveo u Beograd. Sotirov se pominje i u trećoj aferi koja je direktno vezana za Mariju Rašetu-Vukosavljević. Njih dvoje su 19. marta prošle godine osnovali firmu „Milenijum grup“, registrovanu za usluge iz oblasti saobraćaja. Ministarka se branila tvrdnjom da dok je ona bila suvlasnik, „Milenijum grup“ nije ostvarivao nikakvu dobit, te da tako nije ni bilo poslova vezanih za ministarstvo, dakle ni sukoba interesa. Međutim, u „Službenom listu Srbije i Crne Gore“, izdatom 4. aprila 2003. godine, i dalje je pisalo da su ona i Dejan Sotirov osnivači preduzeća.

Stambeni fond Marije Rašete-Vukosavljević takođe je bio predmet interesovanja javnosti. Od Saobraćajnog instituta CIP ministarka je, samo nekoliko meseci po ulasku u Vladu, dobila na korišćenje stan u Ulici Rige od Fere u Beogradu. Posle više napisa u štampi, ministarka je saopštila da je stan vratila CIP-u. Međutim, ni do danas direktor instituta Milutin Ignjatović nije potvrdio da li je i kada stan vraćen, niti pod kojim uslovima je dodeljen baš ministarki. Ubrzo se saznalo da ministarka živi u luksuznom stanu u Jevrejskoj ulici u Beogradu. Prema njenim tvrdnjama, stan je iznajmljen, a zakupnina se kreće između 400 i 600 evra.

Ministarka je optužena i za zloupotrebu službenog položaja, tako što je Fond za razvoj Srbije dodelio kredit firmi iz Bajine Bašte, čiji je suvlasnik njen muž Vladimir. Inače, ministarka je član Upravnog odbora Fonda. Iz Fonda su saopštili da je kredit preduzeću „VV ortaci Baratović i Vukosavljević“ dat za obrtna sredstva i da je deo vraćen Fondu. Vladimir Vukosavljević je demantovao da je vlasnik tog preduzeća, u sklopu kojeg odskora funkcioniše i noćni klub „Frateli“, i rekao da je vlasnik njegov otac Vidoje. Istovremeno, stranka G17 plus optužila je ministarku da je PTT „Srbija“ oštetila za 110.000 evra zbog, kako je saopšteno, direktive da se uzme nepovoljan kredit od Ju Garant banke.

Najsvežija ministarkina afera je priča o porodičnoj tapiji na plac u centru Niša. Služba katastra nepokretnosti iz Niša saopštila je da od 1938. do danas Milan N. Rašeta nema nikakvu imovinu u centru grada. Kopiju tapije koju je ministarka pokazala (na njoj je odsečen deo gde bi trebalo da piše ulica) ne poseduju u Istorijskom arhivu grada. Istoričar Dragoljub Ž. Mirčetić tvrdi da je žandarmerijski kapetan Rašeta, koji je kao izbeglica u Niš došao 1941. iz Hrvatske, privatno stanovao u Ulici vojvode Stepe. Taj Rašeta, tvrdi istoričar, nije imao nikakvu imovinu.