Perfektna budućnost?

Britanija je predvodnica u genetičkom istraživanju, a vlada to želi da iskoristi na praktičan način

Argumenti u vezi sa genetikom funkcionišu potpuno suprotno na različitim stranama Atlantika. U Americi se zbog genetski modifikovanih (GM) biljaka retko ko brine. U Britaniji, su razne grupe bogatih lobista, sada i uz pomoć Michaela Meachera, nedavno otpuštenog ministra za životnu sredinu, digle dovoljnu dreku oko toga, da su supermarketi sa svojih rafova uklonili GM hranu. Oni su uspeli i da ubede vladu da preko celog leta organizuje javne konsultacije pre nego što se usudi da digne moratorijum na komercijalno uzgajanje GM useva.

U Americi, istraživanje ljudske genetike izaziva bojazan, makar u slučajevima gde su uključeni embrioni, jer time se ulazi u polje večitog sukoba oko svetosti života. Većinu ljudi u Britaniji to ne zanima mnogo. A takav pragmatizam je razlog više zbog kojeg je Britanija još uvek svetski lider u istraživanju humane genetike.

Britanija je s prvim istraživanjima na tom polju počela pre čitavih 50 godina. Ona je oduvek uspevala da drži korak sa mnogo moćnijom američkom istraživačkom mašinerijom – naročito u istraživanju ćelija vrste, gde američki naučnici gube korak zbog federalnih ograničenja. Treći Projekat ljudskog genoma izveden je u Velikoj Britaniji, a britanski naučnici nastavljaju da dolaze do novih otkrića u genetičkim vezama kod bolesti kao što je astma.

Početkom ove godine, u Britaniji je započet projekat Biobank, jedinstvena inicijativa za analizu genetskih i biohemijskih profila 500,000 volontera starih između 49 i 69 godina, a sve to u cilju boljeg razumevanja genetike i bolesti kao što su srčana oboljenja i, nadamo se, razvijanja genetičkih testova za njihovo rano otkrivanje.

Međutim, dok je Britanija predvodnik genetičkog istraživanja, ona svoje znanje sporo primenjuje u klinikama, kaže John Bell profesor medicine na Oksfordskom univerzitetu i direktor naučnog komiteta Biobank projekta. Vlada daje sve od sebe da se to promeni, a ove nedelje je objavila dokument kojima precizira svoje planove da u sledeće tri godine investira dodatnih 50 miliona funti ($84m) u poboljšanje genetičkih usluga i kliničko istraživanje.

Vlada je uverena da će bolja primena većih saznanja o genetici pomoći njenim građanima da duže budu zdravi, čime će Nacionalni zdravstveni servis na dugi rok uštedeti dosta novca. Ona je, na primer, od Komisije za humanu genetiku, nezavisne konsultantske grupe, zatražila da istraži mogućnosti genetskog skrininga svih novorođenih beba kako bi se kreirali sveobuhvatni profili DNA. S obzirom da ima nacionalni zdravstveni sistem, u državnom vlasništvu, Britaniji je lakše da ostvari ovaj poduhvat nego zemljama u kojima postoje fragmentarni, privatni sistemi.

Ovaj pohvat stvara, međutim, bojazni oko toga kome bi trebalo dozvoliti pristup genetskim podacima. Pojedine genetske informacije već se čuvaju u različitim bazam podataka. Zabrinuta oko toga šta bi se moglo desiti ljudima sa lošim genima koji ne mogu da dobiju osiguranje, vlada je sa nacionalnim agencijama za osiguranje dogovorila da se uvede moratorijum na korišćenje rezultata genetskih testova u cilju definisanja visine premija za polise osiguranja života – uz izuzetak Huntingtonove bolesti u slučaju visokih polisa. Ali taj moratorijum prema dogovoru ističe 2006, a što se raspolaže sa više informacija, to će biti teže da se uspostavi balans između interesa agencija za osiguranje i osiguranika.

Poslodavci su takođe zainteresovani da bace pogled na genetske testove svojih upošljenika, pokazalo je istraživanje koje je sproveo Institut direktora. Helen Wallace iz agencije GeneWatch strahuje da bi poslodavci zahvaljujući ovim informacijama isključivali pojedine radnike iz penzionog plana, ili bi odbijali da zaposle određene kandidate. GeneWatch poziva vladu da donese zakon kojim bi se sprečila genetska diskriminacija na radnom mestu, kao što zabranjuje rasnu i seksualnu diskriminaciju.

Policija već sada ima pravo pristupa genetskim informacijama koje su prikupljene u medicinske svrhe, i to bez saglasnosti nosioca, sve dok je sud saglasan da je to u javnom interesu. Duga ruka zakona mogla bi da zađe dublje u genetiku tokom sledećih meseci. U ovom trenutku, policija ima pravo da uzima uzorke DNA od ljudi koji su optuženi za krivično delo. Ako prođe amandman na Krivični zakon, o kojem sada raspravlja Dom lordova, policija bi imala pravo da uzima podatke o DNA od svakoga ko bude uhapšen i da te informacije unosi u nacionalnu bazu podataka DNA. Na taj način, policija će verovatno lakše hvatati kriminalce; ali to takođe znači da će vlast raspolagati genetskim kodom nevinih ljudi koji će svakako biti brojniji.

Vladina želja da Britanija bude vodeća zemlja u istraživanju genetike je razumljiva. Nema toliko mnogo područja nauke nad kojima ova zemlja može imati kontrolu. A u ovom polju korist je osetna, a brige utešno apstraktne.