Zlocin i kriminal

Haski proces Slobodanu Milosevicu bez sumnje je i svojevrsno evociranje novije istorije s jasno iskristalisana najmanje dva ugla njenog citanja. Prvi - i dalje nadmeni i ratnohuskacki i onaj drugi koji je od nastanka te politike uvidjao njenu pogubnost. Iznenadni obrti i "dosetke", narocito u odbrani, i kad su naoko van toka samog procesa, samo potvrdjuju ovo zapazanje.

U javnosti su cesto komentarisana i takva iskakanja, pa su Miloseviceve pristalice bile u prilici da se dive detaljima kojima on "platka" ili melje pojedine svedoke. Malo je, medjutim, ko zapazao da to "briljantno detaljisanje" tipa "tvoj brat je diler droge", "kako ste to videli sa prozora kad je ispred njega petospratnica koja zaklanja vidik" ili "zar nije dvadesetak metara od tog potoka bio cek-point OVK", pre moze da se kapitalizuje u funkciji optuznice, nego odbrane. Jer ukazuje na, makar i naknadnu, odlicnu obavestenost i upucenost optuzenog.

Upravo u ovu kategoriju "iznenadjenja" spada i frapantno otkrice koje je prosle nedelje ponudio Milosevicev dijalog sa zasticenim svedokom K2. Ovaj je, naime, potvrdno odgovorio na pitanje da li je na zastitu imena u Hagu pristao pre svega zbog umesanosti u likvidaciju Zeljka Raznatovica Arkana, a ne iz nekih drugih razloga. Dakle, dobili smo veoma zanimljivu situaciju: svedok optuznice koji je potencijalni ubica ili saucesnik u ubistvu protiv odlicno obavestenog (bivseg) predsednika drzave koji to zna, ali cuti sve dok mu taj podatak ne zatreba u svrhu licne odbrane. Ili su to, pre bi se reklo, dva saucesnika.

Svaki komentar ovog dogadjaja cini se izlisnim jer je samo jos jedan od dokaza u kakvom smo perverznom sistemu ziveli sve one godine. Medjutim, tvrdoglava stvarnost se potrudila da sve ovo izazove jos niz veoma principijelnih pitanja. Odnosi drzave i domaceg pravosudja sa haskim, jos jednom su na neocekivanoj proveri koja podrazumeva odgovor bar na pitanje statusa zasticenih svedoka ako su oni vini i u zemlji. Druga je stvar sto se to isto moze reci i za glavnog optuzenog. Da li je Hag duzan da svedoka izruci domacem sudstvu, ako je vec priznao to sto je priznao, dokle seze zastita zasticenih. I, sve i da se pokaze da ovo priznanje svedoka K2 i nije tacno, ono je otvorilo, drasticno receno, pitanje da li su haski tuzitelji spremni i na zastitu kriminalaca kako bi dokazali potencijalni (ratni) zlocin.

Uzme li se, na kraju, ovaj Milosevicev diskurs sa bivsim pripadnikom "crvenih beretki" kao jos jedan primer sraslosti bivse vlasti sa kriminalom, paravojnim aktivnostima i svim drugim sto se cita izmedju redova ovog dijaloga, nije neumesno ni razmisljanje o tome koliko i kako ovaj nasledjeni balast opterecuje danasnju stvarnost. Pogotovo sto, kako je vise puta primeceno, ni nove vlasti nisu imuneod ovakvih vezica i "obavestenosti" o krvnoj slici podzemlja. Da i ne pominjemo cinjenicu da se kite vojnim, policijskim i obavestajnim atributima, cini se, vise nego sto je potrebno, a sigurno vise nego sto su njihovi biraci svojevremeno ocekivali.