Za reforme u Srbiji najteža 2003.

Naredna godina biće najteža godina u sprovođenju reformi u Srbiji, a u tome su se poklopile dve loše okolnosti - nepovoljna situacija na svetskom tržištu i unutrašnje političke okolnosti, čiji učinak nije ništa manji.

Upravo zbog toga reforme su zaostale od sredine 2002. godine, od kada su i počele veće političke trzavice i izborne kalkulacije, tako da je propuštena druga polovina godine za reformski napredak, konstatovao je prilikom predstavljanja Konjukturnog barometra Ekonomskog instituta dr Nebojša Savić, upozorivši da posebno u vreme kada je u svetskoj privredi došlo do recesije ne treba očekivati veći priliv inostranog kapitala, tim pre što naša zemlja i dalje nosi veliki rizik.

Ovome, po njegovim rečima, treba dodati i posledice očekivane intervencije SAD na Irak, zbog čega se procenjuje da će cena nafte skočiti i do 40 dolara za barel.

I po mišljenju dr Jurija Bajeca, naredna godina će biti kritična, tim pre što nas čeka teža faza privatizacije u kojoj počinje restrukturiranje 45 velikih državno-društvenih preduzeća, što ujedno znači da će se povećati socijalne tenzije zbog velikog viška zaposlenih u tim firmama. On, takođe, smatra da je za 2003. planiran nizak nivo direktnih stranih investicija, što ne obezbeđuje dinamičan razvoj, a diktira spori rast zarada. Uz to, ne sme se izgubiti iz vida da je sadašnji nivo prosečne plate u Srbiji od 167 evra dostignut u velikoj meri zahvaljujući donacijama, koje će se u narednim godinama zasigurno smanjivati.

Tek u 2005. godini prosečne plate bi trebalo da dostignu 200 evra. U takvoj situaciji posebno je značajan politički konsenzus o daljem sprovođenju reformi i tranzicije, kojeg nažalost za sada nema, a u 2003. nužne su stvarne sistemske reforme kako bi se mogli postići dobri rezultati, kaže dr Bajec. Prema njegovim rečima, uz promenu političke klime i veći priliv inostranih direktnih investicija stopa privrednog rasta mogla bi da dostigne i sedam odsto godišnje, umesto planiranih pet za naredne godine.

U brži ekonomski razvoj u narednoj godini ne veruje ni dr Boško Mijatović, pre svega zato što državni sektor privrede nema mogućnosti da se brže razvija, a privatni ne raste dovoljno brzo jer nema sopstvenog kapitala, a kreditna pomoć banaka mu nije dovoljna. Kao posebno razvojno ograničenje on je naveo visoku javnu potrošnju, koja prelazi polovinu bruto domaćeg proizvoda. Ako se tome dodaju smanjene donacije i koncesioni krediti, skromne strane investicije i visoke kamatne stope, moguće je da ćemo se suočiti sa niskim privrednim rastom i smanjenjem standarda stanovništva.

Inače, u proteklih 12 meseci rast cena iznosio je 15,4 odsto, a domaća ekonomija će ovu godinu završiti sa povećanjem industrijske proizvodnje od oko dva procenta.