Oebs zahteva od Nataše Mićić da raspiše nove izbore

Osim što su tražili da datum novog izjašnjavanja građana o predsedniku Srbije bude poznat do početka februara, predstavnici Oebsa su pred srpski politički vrh ovog puta postavili i zahtev da novi izbori, za razliku od septembarskih i decembarskih, moraju da budu i uspešni inače će već poljuljani ugled Srbije u svetu biti dodatno srozan

Zbrka posle neuspeha ponovljenih izbora za predsednika Srbije oko toga kada će novo izjašnjavanje građana biti održano nastavlja se, a predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić, sudeći po izjavama koje prenosi štampa, nastavlja da se igra „hoću-neću“ s datumom raspisivanja novih izbora.

Još 10. decembra ona je izjavila da nije obavezna da u roku od 60 dana raspiše nove izbore za predsednika Srbije, već da prema Zakonu o izboru predsednika Srbije ima rok od dva meseca da odluči da li će raspisati nove ili ne.

- Raspisivanje novih izbora stvar je dogovora i šireg političkog konsenzusa i o tome sigurno neće odlučivati jedan čovek - rekla je tada Mićićeva.

Međutim, samo tri dana kasnije, u petak 13. decembra, novine su prenele njenu izjavu da je, posle tumačenja Ustavnog suda Srbije, ona u obavezi da nove predsedničke izbore raspiše do 8. februara, kada bi počele da teku pripreme za izbore koje ne mogu trajati manje od 30, ali ni više od 90 dana.

Ali, posle samo dva dana, u nedelju 15. decembra, Mićićeva je na BK televiziji izjavila da će o tome kada je potrebno raspisati nove izbore zatražiti mišljenje Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije i šefova poslaničkih grupa, jer o tome ne postoji jasna zakonska regulativa.

Ovakvo Mićićkino ponašanje mnogi su spremni da protumače kao još jedan dokaz njene nesamostalnosti, odnosno kao dokaz da ona samo radi šta joj premijer Zoran Đinđić „preporuči“, iz čega posredno izvlače zaključak da ni sam Đinđić još nije raskrstio sa tim šta mu je činiti.

Šta kaže Oebs

U želji da konačno razreši dilemu, Blic News je kontaktirao s predsednicom srpskog parlamenta, koja je ovog puta ostala na stanovištu da će 8. februara odlučiti kada će biti raspisani izbori, rekavši da je njena izjava o tome kako do tog datuma mora da ih raspiše pogrešno preneta.

- U slučaju različitih tumačenja, kao što sam već i rekla, zatražiću mišljenje Zakonodavnog odbora i poslaničkih grupa - kaže Nataša Mićić za Blic News.

Drugačije viđenje stvari, međutim, već je izneo predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić izjavivši da bi Nataša Mićić do 8. februara morala da odluči kada će raspisati izbore, ali i da „Zakon isključuje mogućnost da izbori ne budu raspisani u tom roku“.

Sa Vučetićevim se tumačenjem slaže i Oebs. Hrair Balijan, šef sektora za izbore pri Organizaciji za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) u Oebsu, sa sedištem u Varšavi, potvrdio je za Blic News da je izjava Nataše Mićić o nužnosti da do 8. februara raspiše izbore potpuno tačna.

- I mi smo došli do istog zaključka posle čitanja srpskog Ustava, da je predsednica skupštine dužna da nove izbore raspiše do 8. februara. Uostalom, o tome smo izdali i saopštenje već sledećeg dana posle izbora - kaže za News Balijan, koji je u sklopu delegacije ODIHR i boravio u Beogradu za vreme predsedničkih izbora.

Balijan, međutim, negira da su se predstavnici Oebsa susreli s predsednicom srpske skupštine ili s nekim drugim iz vrha republičke vlasti pri čemu bi im sugerisali kako bi trebalo da postupe u postojećoj situaciji.

S druge strane, Nataša Mićić za News kaže da i Oebs zastupa upravo stav prema kojem ona u naredna dva meseca mora samo da odluči kada će raspisati nove izbore.

Prema saznanjima Blic Newsa, međutim, upravo je taj izveštaj Oebsa, uz mnogobrojne kontakte sa predstavnicima samog republičkog vrha, doveo do toga da se u javnosti, ipak, pojave izjave da je neophodno raspisati izbore do 8. februara naredne godine. Samo održavanje izbora, međutim, nije bio jedini zahtev predstavnika međunarodne zajednice. Ovog puta, sagovornicima u Srbiji jasno je stavljeno do znanja da sledeći izbori moraju i da uspeju.

U suprotnom, Srbija bi se ponovo mogla naći u istoj situaciji kao posle izbora 8. decembra, što ne bi vodilo nikuda, a ionako poljuljani ugled zemlje u svetu dodatno bi bio srozan.

Šta kaže Ustav

Situaciju dodatno komplikuje i ustavna odredba iz člana 87: u slučaju prestanka mandata predsednika Republike pre isteka vremena na koje je biran, izbori za novog predsednika moraju da budu održani u roku od dva meseca od dana prestanka mandata predsednika.

Specifičnost sadašnje situacije je, međutim, u tome da Milutinoviću mandat ne ističe pre vremena, kao i da Ustavom nije predviđena situacija da predsednik ne bude izabran ni posle ponovljenih izbora.

Povrh svega, izlišno je govoriti i o neusklađenosti novog zakona o izboru predsednika sa Ustavom, baš u delu kojim se reguliše da predsednik skupštine u roku od 60 dana od dana kada su održani neuspeli izbori, odlučuje o raspisivanju novih izbora za predsednika Republike.

Ali pritisak iz inostranstva nagnao je srpsku vladu da ozbiljno počne da razmišlja i o ideji da budućeg predsednika Srbije bira republički parlament. U početku praktično ignorisanu ideju, poteklu iz Demohrišćanske stranke Srbije, i sam premijer Zoran Đinđić prihvatio je kao moguću. Za njeno ostvarenje postoje dva puta - donošenje novog ustava ili usvajanje ustavnog zakona kojim bi se uvelo posredno biranje republičkog predsednika.

Prva varijanta, koja bi u principu bila najbolja zbog same činjenice da je Srbiji neophodan novi ustav, zahtevala bi, međutim, mnogo vremena koje političko vođstvo zemlje, najviše zbog pritiska spolja, nema. Uz sve to, ima i dilema kako bi se došlo do novog ustava - da li poštovanjem odredaba sadašnjeg najvišeg pravnog akta zemlje, koji predviđa da je za taj čin potrebna dvotrećinska većina u Skupštini i potvrda više od 50 odsto upisanih birača na referendumu, ili izjašnjavanjem samo dvotrećinske većine u republičkom parlamentu.

Druga opcija - donošenje ustavnog zakona mnogo je realnija pošto bi zahtevala samo izjašnjavanje većine od 250 republičkih poslanika koju bi uz malo natezanja vladajući DOS, ipak, mogao da obezbedi. Kako sada stvari stoje, naredni period će verovatno doneti još kontradiktornih izjava i poteza kada je u pitanju izbor predsednika Srbije, a uzimajući u obzir dosadašnje krize na srpskoj političkoj sceni, jednu od ključnih uloga u rešavanju najnovije nedoumice i ovog puta će imati međunarodna zajednica. Da li će srpski politički lideri još jednom pokazati da im je lakše da poslušaju „dobronamerne savete“ iz inostranstva nego da se sami dogovore, videće se u naredna dva meseca.