Jezik i stil na web sajtu

web site - mrezno mesto, deminutiv je mesatsce, ali i strana je vrlo funkcionalno. Moze i cvor, kao cvor u mrezi. Mislim da slovenci imaju svoj izraz, ali ne znam koji

Slažem se sa stavovima da upotreba prevoda zavisi od ciljne grupe korisnika web-sajta i softvera (hmmm... evo, odmah natrčah na dilemu - da li da napišem "veb sajta", "web-site-a", "web-sitea", ... a odabrao sam nešto sasvim peto i sasvim sigurno pogrešio, pretpostavljam).
Želim da dam svoj skroman doprinos diskusiji - mene UŽASNO nervira skoro apsolutno proterivanje oblika reči "bismo" i "biste" umesto kojih se koristi (ekonomičnije, valjda?!) "bi". To se potkralo i autoru ovog teksta, ("... Da bi bili potpuno precizni, pošto se korisnici obično zbunjuju na mestima na kojima to najmanje očekujemo pa da bi izbegli pitanja tipa ”a koji password da unesem”, dodaćemo i reč ..."). Simptomatično je da nikome od učesnika ove diskusije (koja se inače bavi problematikom pravilne upotrebe jezika) ovo nije zaparalo uši do sada. Ova pojava je uočljiva ne samo na Internetu, već i u opštem govoru. Jedna od fabrika se već godinama ponosno diči svojim sloganom "Da postoji bolja hrana, mi bi je pravili." Ovakvih užasnih primera je bezbroj...

Ja se bavim razvojem softvera i često sam u dilemi - kako da se program obrati korisniku softvera. "Da li ste sigurni da želite obrisati nalog br. XYZ?", "Da li da obrišem nalog br. XYZ?" ili sl. - ko tu, ustvari, vrši akciju brisanja? Da li da na komandnim tasterima napišem "Brisanje" ili "Briši", "Izmeni" ili "Izmena", "Upiši" ili "Upis" ili "Dodaj"...

U svakom slučaju, polazni tekst je pokrenuo veoma potrebnu diskusiju na ovu temu.

Ja sam za ustaljivanje stranih termina u nas jezik. Znaci - password, login/out, site. Pa ako treba po padezima, vremenima ili licima da se menja, npr. 'logovao sam se', 'ima dobrih siteova' itd. Barem se ja tako izrazavam i vecina me razume, a ko ne, mislim da mu nece biti problem da nauci 5 izraza...

Poštovani g-dine Pilipoviću
Imao sam potrebu da pošaljem komentar na Vaš članak, budući da se upravo bavim prevođenjem softvera sa engleskog jezika na srpski.
Vaš članak je svakako dobrodošao kao podstrek za polemiku na temu koja to apsolutno zahteva. Takođe mislim da je vrlo opasno postavljati proizvoljne standarde. IT terminologija kod nas zahteva opštu standardizaciju i korišćenje konsistentne terminologije od strane proizvođača IT proizvoda, medija, reklamnih preduzeća itd. Jedino na taj način se može dobiti jedinstveno i sveobuhvatno terminološko rešenje. Za sve termine koje vi navodite u svom tekstu postoje prevodi na srpski koji su primenjeni u prevodu operativnog sistema Windows XP, kao i operativnog sistema Windows Vista koji će uskoro biti objavljen. To što neki prevodi nekome "ne zvuče kako treba" ili je neko navikao na engleske termine nije problem srpskog jezika, već odsustva sistematične i dosledne politike na svim nivoima prilikom primene i promocije prevoda u našem društvu. Konkretno: "please enter your password" se prevodi kao "unesite lozinku", login i logout se prevode kao odjavljivanje/prijavljivanje, cookie se prevodi kao kolačić, download je preuzimanje, upload je otpremanje a default su podrazumevane vrednosti. To nisu termini koji su se nekome svideli ili koje je neko izmislio. Oni su odobreni od strane korporacije Microsoft i naših lingvista i, po meni, trebalo bi da se koriste u svim situacijama u kojima se govori o IT industriji. Upravo zato je vrlo opasno da dajete jezičke i prevodilačke savete proizvoljno.
P.S.
Web site je Web lokacija.
Srdačan pozdrav,
Gavrilo

U našem jeziku je standard da se "Pleas fill the form" prevodi sa "Popunite obrazac" jer se persiranjem naglašava molbenost i finoća. Engleski jezik nema persiranje u smislu koji mi imamo, te se služe sa "Please".
Što se tiče "default" podrazumeva se prevod "podrazumeva/podrazumevano". Značanje pojma "default" je prošireno tek njegovim uvođenjem u programske jezike i računarsku tehniku. Što je slučaj sa velikim brojem pojmova na engleskom koje se koriste. I ti pojmovi su u početku bili nategnuti, ali su se ljudi navikli.
Jezik je živa stvar i prihvatiće sve ono šte je u njegovom duhu. Guranje stranih izraza je "silovanje jezika" (Ivan Klajn) i odraz lenjosti.

Predlozi za razmišljanje:
login - prijaviti, prijava, (inače log in znači zapisati se, dođete na posao i zapišete se ste došli)
logout - odjava
folder - omotnica, omot,
"click here" - klikni(te) ovde (gle, ne piše Please click here)
uncheck - ovo je teško; chek je označi, moguće je preznači, precrtaj, obriši,
online - na vezi, na žici (čak je i kul)
download - skini (snimi sa),
upload - podigni (snimi na), default - po običaju, podrazumeva se.

Kod Srba svako ima svoje mišljenje i gori od želje da ga javno iznese, pa to i radi, kad god za to ima mogućnosti. Ponesen tim starim srpskim običajem, i ja se uključujem u diskusiju ;)
Koliko shvatam - ova tema sama po sebi ima dobar cilj, ili bar dobru ideju. Naravno da treba malo srediti cyber-škrabotine, jer stvarno nailazimo na svakakve gluposti na domaćim web stranicama. Nedavno sam instalirao Mambo CMS i srpski jezik za njega, a onda sam prevod morao da korigujem, jer me je bilo sramota da onako nešto pustim u javnost. Slažem se da je jezik odraz obrazovanja pojedinca i slažem se da se jezik i stil smatraju osnovnim pokazateljima naše ličnosti i da svaki čovek na tome treba da malo više poradi, bar onoliko koliko se brine o tome šta će da obuče.
U tome se svakako slažem sa autorom teksta, ali ne i u pokušaju da se na brzinu, na ograničenom prostoru za objavljivanje, od jednog teksta koji bi trebalo da služi za razbibrigu, napravi nauka. Ako je to autor hteo da uradi - pogrešio je, debelo. Ako su to čitaoci, koji ovde ostavljaju oštre komentare očekivali od autora - pogrešili su, debelo.
Prevođenje računarskih termina je vrlo škakljiva oblast. Za mnoge termine u računarskoj nauci još nismo našli adekvatan prevod na naš jezik. Istina, postoje pionirski pokušaji profesora Nedeljka Parezanovića, na primer, ali ti pokušaji liče na viceve o hrvatskom novogovoru. Kako bismo drugačije mogli da okarakterišemo prevode "niztovariti" (download) i "uztovariti" (upload)? Ali, sa druge strane ... za password postoji odomaćena reč koja se koristi još pre nego što je većina od posetilaca koja ostavlja ovde komentare rođena (verovali ili ne, računari su postojali i pre PC-a, pa čak i pre Spectrum-a i Commodore-a) ... "lozinka". Što se tiče moljakanja - to je stvar izbora. Nije baš tačno da reč "molim" nije u duhu srpskog jezika i u našem stilu, već mi se čini da smo od onih ludih devedesetih postali malo sirovi, pa reči poput "molim" i "izvini(te)" sve manje i manje koristimo, jer se plašimo da će nam sa glave spasti kruna. U tom strahu mi ne shvatamo da krunu, zapravo, nemamo. Ipak, priča može da se ublaži i može da se nađe neko kompromisno rešenje. Niko nas ne tera da moljakamo, ali ne moramo ni da budemo preterano imperativni. Možda bi persiranje, bez korišćenja "please" moglo da se koristi i da izgleda vrlo lepo i pristojno. "Unesite svoju lozinku" zvuči vrlo pristojno, kraće je od "Molim Vas, unesite svoju lozinku" (obratite pažnju na interpunkciju, vrlo često je izostavljamo), a još nema onaj krunopadajući efekat. Inače, reč "Vas" se, ipak, piše velikim slovom, jer ako se piše malim, onda to nije persiranje, već obraćanje u trećem licu množine. Leksički i sintaksno je ispravno, ali ne i semantički (mislite li da smo u Srbiji toliko jadni, pa moramo po nekoliko nas da radimo na istom računaru, u isto vreme?).
Stil je stvar izbora pojedinca. U slučaju o kome pričamo taj pojedinac je web administrator, odnosno vlasnik web lokacije (sajta, strane, kako kome odgovara) i on je taj koji će odlučiti kojim stilom će se obraćati korisnicima i bitno je da taj stil bude konzistentan. Smešno izgleda kada prilikom prijave u sistem dobijete poruku "Molim Vas, unesite lozinku", a za logout opciju vidite poruku "odjavi se ovde" (samo mu još "more" ili "bre" nedostaje) i to ne liči ni na šta, osim na Bizetićevu Slavujku i rečenicu poput "Kako su Vam tvoji?" ili staru akademsku "Kolega, molim Vas, ne s*rite".
Na kraju - svako od ljudi koji su dali komentar je donekle u pravu, kao i autor, ali niko od nas nije rekao apsolutnu istinu, niti je bilo ko od nas u mogućnosti da tako nešto uradi. Jednostavno - kao i velika većina stvari na ovom svetu, ni problematika jezika nije trivijalna, pa da može da ima jedan, ultimativni odgovor i pravilo. Srpski jezik je prilično bogat, ali ima i mnogo nepravilnosti i nedorečenosti. Na nama ostaje kako ćemo da ga koristimo. Neki okviri postoje, ali postoji mesta i za kreiranje ličnog stila. Dok god taj stil ne vređa drugoga, sve je u redu.

Joj, bre, Gorane (ali ne Pilipovic), zašto ne pročitate šta sam napisao? :)

Još ja mislim da gušim jer neke stvari ponavljam u svakom komentaru ali očigledno moram još par puta da napišem da bi možda neko pročitao.

Čak i u samom tekstu piše da ovo NIJE nikakav naučni tekst, niti je to bila ideja niti je tako napisan. Čak nije ni detaljna analiza, više kao "snapshot" trenutnog stanja, ništa više od toga. Tema za razmišljanje...

Ovo je mnogo ozbiljnija stvar nego što to dozvoljava ponuđeni prostor i vreme, zato se i ne bavim ovim na taj način.

Napraviste od ovoga raspravu o ustavu :)

p.s. A u pravu ste za mišljenje, čak su i neki pametniji ljudi smislili: "mišljenje je kao stražnjica - svi ga imaju" :)

Svidja mi se ovaj poslednji predlog za online ("na vezi" - odlicno). Takodje, download i upload, mada se predlozeni prevodi vec prilicno koriste.

Ali ono sto mi je privuklo paznju je informacija medju komentarima da je u prevodu Windowsa, Web site - Web lokacija. Pa cemu to? Sta se postiglo time? Po cemu je "web lokacija" primerenija srpskom jeziku od "web sajt", osim sto dodatno komplikuje stvari???

U celini se slazem, ali kada zapocinjemo ovakvu temu ja stojim na kraju koji predstavlja zahtev za potpuno normiranje tzv racuanarskih izraza u duhu srbhrvbos jezika, default download upload login/out se mogu prevesti i na isti nacin kao sto se primoravamo da upamtimo gore pomenute strane reci da se primoramo da upamtimo i te nove/stare kovanice slozenice.
Ne zaboravimo jezik ima i zvucnu vrednost svaki jezik svoju zvucnost. Jedini patriotizam koji je posedujem se odnosi na ocuvanje jezik, jer moj jezik sam gotovo Ja.

piše se: "unesite svoju lozinku".

"Please" se ne prevodi, jer je deo engleske kulture, bez obzira što postoji tačan i precizan prevod (same reči) u srpskom jeziku.
Čak i da se napiše "molimo Vas ...", reč "Vas" se piše malim slovom. Ovaj problem smo inače prevazišli prethodnim prevodom ("Unesite svoju lozinku").

A što se tiče problema, šta prevesti, a šta ne.... pa sve je stvar rečnika "u glavi". Kada neko pita: "Kako da prevedem 'default'!?" i izbezumljeno pokušava da me ubedi da je prevod nemoguć, onda nema svrhe objašnjavati jer ta osoba u stvari ne želi da prevede tu reč. Zašto? Pa zato što ni sama ne zna šta znači.

Primera je puno, rešenja postoje :)

Poštovani gospodine Pilipoviću,

Mnogo je kontradiktornosti i nedoslednosti u vašem tekstu. Zašto po vašem mišljenju ne treba prevoditi login, logout, folder, "click here" a obavezno treba prevesti uncheck. Da li ste sasvim sigurni da će svako ko poseti neki sajt (odnosno Web lokaciju) znati šta znači login ili download?
Kažete da i dalje tragate za dobrim prevodom reči online. Niste dovoljno istrajno i "duboko" tragali, Kažete da su se reči download, upload, default... već odomaćile u srpskom jeziku. Neće biti da je tako.
I na kraju, shvatite kao nadobronamerniju kritiku koja se odnosi na poslednji pasus vašeg teksta. Prvo bih vas zamolio da kompletan tekst pokažete nekom profesoru srpskog jezika ili lektoru (ne morate reći ko je autor) - jer je i on u "u jako lošem stanju kada je reč o jeziku, stilu pa čak i pravopisu". Drugo, molim da me prosvetlite, podučite i objasnite mi sledeću rečenicu: "Na kraju, to je stvar opšte kulture koja odražava inteligenciju osobe".

Milan Djukić

Ne razumem ovu "hejtersku" (namerno pišem hejtersku) kulturu koja se odomaćila na b92 :) Još nisam naišao na članak na b92 u kome ne postoji neki komentar tipa "mrzim ceo svet".

Da li ovde komentarišu uglavnom ljudi koje neko, recimo ujutro, iznervira pa dođu da se istresu kroz komentare na b92.net? Niko vas "izbezumljeno pokušava da ubedi da je prevod nemoguć", naročito ne "izbezumljeno". Pre bi se to moglo reći za vaš komentar. Postavlja se ozbiljno pitanje ko ovo čita, kome je namenjeno i da li ima svrhe?

Internet u Srba pokazuje kakvo je stanje naše pismenosti. Pogledajmo nekoliko sajtova, zatim komentare na B92 i na kraju famozne "blogove". Zaključak je tragičan. Možda su naše škole strašno loše, možda internet koriste samo loši đaci, a možda je pismenost izašla iz mode. U svakom slučaju, društvo koje je tako strašno nepismeno, ima veliki problem.

APSOLUTNO se slazem sa gdinom Gavrilom!

Ja predlazem da vise i ne pisemo 'sajtove' na srpskom jeziku. Uostalom svi ionako moraju da znaju engleski i da imaju polozeno za 'automobil' (inace ne mogu da nadju nijedan posao -> nemaju para za 'internet' -> ne citaju 'internet' 'sajtove').

A i ovi 'hakeri', 'krekeri', 'admini', 'lejmeri', 'PFI-ovci (Pimply Faced Youth -ovci)' ... mislim stvarno ...

Mada kad bolje razmislim mozda bi i bilo dobro prevesti ponesto na srpski:

internet = medjumrezje
world wide web = sirkokodostupna svetska mreza
www = ssm (vidi iznad)

www.b92.net = ccm.b92.mpe3a (iskljucivo cirilicom)

Pozdrav 'autoru' 'teksta'.

p.s. Ubi me ovaj 'singl kuot' koji koristih oko izvorno nesrpskih reci.

Gospodine Gavrilo,

ja ovde nisam pokušavao da dajem smernice i uputstva za prevod, ako pogledate na kraju teksta, napisao sam da želim samo da podstaknem ljude koji imaju svoje web sajtove, da razmišljaju o načinu na koji se obraćaju poseticima. Mislim da ima previše sajtova koji se "frljaju" srpsko-engleskim, a kao što sam rekao i u tekstu, najčešći razlog je netačan ili delimično tačan, odnosno bukvalan prevod sa engleskog koji nije u duhu srpskog jezika. Moja poenta je više na načinu obraćanja korisniku, ono što meni najviše smeta je što se na većini domaćih sajtova uglavnom obraćaju posetiocima sa "ti", a to je opet zbog prevoda egleske reči "you".

Naravno da znam šta znači i kako može da se prevede default, download, upload, ali probajte da napišete na svom sajtu "Otpremanje datoteka", niko vas neće razumeti čemu to služi. To je ono što ja govorim, a problem je naravno sto se niko nije setio 10 godina da kvalitetno prevede engleske tehničke termine, pa su se odomaćile neke reči koji nisu ni engleske ni srpske. Sada neko pokušava da gasi požar, ali je već pelcer uhvatio, teško je promeniti navike ljudi.

Evo, osnovna škola (neću da imenujem), ima sobu sa 20 računara koja je stalno pod ključem (valjda da učenici ne pokvare računare). Zašto je problem da oni počnu da uče, kad već nemaju nikakvo prethodno znanje i počinju od nule, da nazivaju stvari srpskim imenima.

Opet, ne znam zašto je puno ljudi toliko osetljivo, naročito na sve vezano za IT pa nazivaju to nekom anglo-američkom zaverom ili ko zna šta, dok u svakodnevnom jeziku koriste stotine engleskih, nemačkih, francuskih, pa i turskih reči za koje bi se zakleli nad ikonom da su srpske.

Rado bih voleo da čujem kao su lingvisti koje pominjete preveli na primer reč "monitor". Šta više, vidim da neki pokušavaju da prevode čak i reči kao što je "modem". Za one koji ne znaju, to nije ni engleska reč već kovanica "modulator-demodulator". Zašto to prevoditi?

Zatim nešto što meni jako smetea u srpskom jeziku je transkripcija, pa recimo pišemo "Bil Gejts" umesto "Bill Gates". Ja bih se bunio da mene neko prekrsti u "Peeleepowitch"....

Možemo sada da pričamo danima, ovo nije uopšte jednostavne stvari, ponavljam moja ideja je samo da navedem ljude da misle o tome, ovo nije nikakva naučna rasprava niti "uputstvo" ili "preporuka".

p.s. Ono što meni smeta u ovim komentarima je da očigledno niko ne ume da se NE složi sa vama a da vas ne uvredi. Na žalost, to je u duhu srpskog naroda, ne znamo da komuniciramo. Ne znamo ni da se složimo a kamoli da se ne složimo sa nekim. Ja prihvatam da se neko ne slaže, bilo bi nenormalno da se svi slažemo, ali postoji mnogo načina na koje možete da izrazite svoje neslaganje, zaštu srbi uvek biraju najuvredljivi način? (retorsko pitanje)

Poštovani gospodine Pilipoviću,

Niko od onih koji su komentarisali vaš tekst ne mrzi niti vas niti ceo svet. Možda ste vi jutros ustali na levu nogu ili vas je neko iznervirao, barem takav "hejt" (namerno pišem hejt) izbija iz vašeg odgovora. Svi komentari su verujem bili dobronamerni, a za moj prvi komentar to mogu i da garantujem.
Nisam imao ni vremena ni volje da napišem ono što je objasnio Gavrilo, ali kao da je čitao moje misli ili se koristi istim, maltene već skoro usvojenim standardom, i rečnicima (da gospodine Pilipoviću, postoje englesko-srpski računarski rečnici).
Na ozbiljno pitanje nudim vam odgovarajući odgovor: čitaju odgovorni i ozbiljni ljudi koji žele da nešto nauče ali i da drugima ukažu na obrazovne referentne izvore i sredstva. Kome je namenjeno - to nam morate vi reći, jer ste vi kolumnu i napisali. Ima li svrhe? Ima svrhe i treba pisati o svemu što je u vezi s informatičkim tehnologijama, ali na pravi i razunmljiv način. Ukoliko ne možete da podnesete kritiku, pišite za one koji će "downloadovati" vaš "update" na naš "post".

Još jedan srdačan pozdrav,
Milan Djukić

Da li je ovaj tekst neka šala?

Kaže:

Dakle rečenica ”please enter your password” bi trebala da se prevede kao ”Molimo Vas unesite svoj password”.

"Molimo Vas unesite svoj PASSWORD" ???? Password??

Još kaže da tako treba da se prevodi. Prevodi?

Dalje nisam ni čitao, ovo je bilo dovoljno.

-

A-joj, sad gledam komentare. Gospodin Pilipovic kaže:
"Postavlja se ozbiljno pitanje ko ovo čita, kome je namenjeno i da li ima svrhe?"

Gospodine, postavlja se i pitanje ko ovde piše i šta..

Nema potrebe za nekim takvim diskusijama. Svako treba da pise onako kako misli da treba i da ima svoj izbor. Svakako cemo se razumeti.

Licno, ne volim da koristim previse srpske reci za termine iz oblasti novih tehnologija jer nisam navikao. I meni isto smeta sto se npr. strana imena ne pisu onakva kakva stvarno jesu. Dobar primer je dao Goran. Meni je naprimer uvek bilo smesno kada se kaze fascikla ili datoteka. Pitanje koliko su i to srpse reci. Moze se isto tako reci folder i fajl.

Hteo bih da napisem da bi ipak oni koji postavljaju pitanje ko je sam autor teksta i da time potcenjuju njegovo znanje prvo trebalo da se upoznaju malo vise o kome je rec, bez obzira ko je autor. Goran Pilipovic je jedan od najpoznatijih web developera u Srbiji a ako na domacim IT forumima pitate ko je Bluesman malo ko ce vam reci da ne zna. Verovatno postoji dobar razlog za to.

Pili,

Nemoj da se uzbudjujes oko reakcija na tvoj tekst, ima razloga zasto si ti ono sto jesi, IT populacija u ovoj zemlji i svuda gde neko zna ko si, skida ti kapu.

Inace moje licno misljenje - clanak je dobar i bavi se istinskim problemom. U potpunosti se slazem sa resenjima iz njega. Zivim u Americi vec godinama i mnogo me nervira kad vidim poluprevedene srpske sajtove. Mozemo da pricamo kako taj problem da se sistemski resi, a ostali bi trebalo da ovo vide kao poziv na sredjivanje stanje i ustanovljavanje (nepisanih) pravila.

Pozdrav iz NYC

Gorane, dobar tekst i dobra tema. Slazem sto sto se tice stila, ima puno sajtova koji se nekako "previse licno" i "komandantski" obracaju korisnicima. Ni ja ne volim kada mi se neko uzivo tako obraca, a kamoli "masina" :)

Moram samo da se osvrnem na drugi dio teme oko prevodjenja odredjenih rijeci. Tu se ne slazem, smatram da rijeci treba prevesti, ako postoji prikladna domaca rijec, a u ogromnom broju slucajeva postoji. Ne treba mijesati medjusobni razgovor ljudi iz struke, sa opstim jezikom koji bi trebao da se koristi na sajtu. Profesionalci svake struke imaju svoj rijecnik. Ali kada hoce da se obrate sirim masama, onda koriste razumljiviji jezik - jer to je i poenta jezika, da se ljudi razumiju.

Cinjenica da su generacije i generacije korisnika racunara jezicki "unistene" zbog toga sto drzava nema sluha i volje da neke stvari standardizuje - od strasnih YUSCII fontova pa do racunarskih pojmova. Ali pojavom lokalozovanih OS i softverskih paketa, mislim da stvari mogu da krenu u drugom smjeru.

Koriscenjem stranih rijeci, one ulaze u jezik, ali ne kao ravnopravne rijeci, vec "sirocad". Vidi... npr login. Ako nisi koristio racunar ranije, pojma nemas sta je login. Ako kazes Prijava ili neka slicna rijec, znas sta je prijava, pa da ima neka prijavnica i da se tu prijavljujes. Ta rijec "prijava" ili neka bolja koja bi objasnila "login" ima svoje mjesto u jeziku, koji ne pocinje i ne zavrsava sa sa PC i WWW vremenom. Dakle, razumijem i ne zamjeram nikome sto koristi strane rijeci koji su "usle" u jezik, ali vise volim domace. Jos jedan razlog ZA koriscenje domacih rijeci je sto strane rijeci, sto je i normalno, bivaju prilagodjene nasem jeziku i tako ne samo da postanu sirocad u srpskom jeziku, vec i sirocad uopste (fudbal, je li to igra nogom i loptom ili hranom i loptom?)

Ne slažem se sa autorom da reč password ne treba prevoditi na sprski. U datom slučaju naša reč šifra sasvim će se lepo uklopiti i korisnicima će biti jasno šta se od njih traži što je i najvažnije.
Tačno je da "šifra" ima još raznoraznih značenja ali savim lepo može da se uklopi u postojeću konstrukciju.
Ipak, ako se i ne odlučimo da prevedemo tu reč jako se nesrećno napisati "password" jer se tada stvara potpuna konfuzija i odstupa od osnovnog načela srpskog jezika a to je "piši kao što govoriš".
Znači ili ćemo napisati "pasvord" (ili možda pravilnije "pasvrd") ili "šifra". Ja glasam za ovo drugo jer je mnogo više u skladu sa načim jezikom.
Saša Obradović

Dejane, nebitno je ko sam ja i ko je ko, svako treba da kaže šta misli, mene samo nervira ton nekih "sagovornika" a to je tako tipično "srpski". Verovatno ode onda pa priča ortacima "al sam napušio nekog kretena na b92... kakav sam baja... i slično". Ali to je bitno tek toliko da pokaže na šta sam mislio u ovom tekstu. Komunikacione sposobnost srba na internetu se svode na uvrede i netoleranciju svake vrste.

Gospodine Milane Dukuću, nisam na vas mislio kada sam rekao da su neki previše nervozni, mislio sam na onog iznad vas koji ma proziva sa "izbezumljeni" i slično. Žao mi je ako mislite da sam se obraćao Vama.

@Dundo: Ako ćeš da komentarišeš neki tekst, bar se potrudi da pričitaš ceo tekst. Posle toga što citiraš, napisao sam:

"...Dalje je stvar odluke, neki insistiraju da se sve prevede doslovce, pa bi u tom slučaju trebali da prevedemo i reč ”password” u odgovarajuću srpsku reč. U ovom slučaju imamo sreće jer takva reč postoji, ali to ipak nije ”šifra” već ”lozinka”. Nemojte prevoditi ”password” kao ”šifra” jer šifra označava nešto drugo...."

Znači ja kažem da se password prevodi kao lozinka, nikako nisam rekao da treba da ostane password.

Dakle, da nisi tako zlonameran i površan, pročitao bi pažljivo šta piše, pa da si razumeo napisano verovatno ne bi napisao to što si napisao. Posle tebe, a i sam citiraš moje reči, stvarno se postavlja pitanje: ko ovo čita, kome je namenjeno i da li ima svrhe?

Gospodo (pojedini, ne svi), upravo ste pokazali kakva je komunikacija na "srpskom delu interneta" a to dokazuje moju poentu. Puno je nekulturnih pa i bezobraznih ljudi, na žalost i sami sajtovi su prepuni takvih tekstova. Tako je svuda, ne samo na internetu, tako je na ulici, u firmi, u školi, svuda.

Ali ko sam ja da vam popujem? :) Have fun :)

Gorane, napisali ste:
"Dalje je stvar odluke.."

Nije stvar odluke, pobogu, to me je i potaklo da ostavim prvi komentar. Upravo takvi saveti su ono što je katastrofalno pogrešno u tekstu. Dakle, niste rekli da treba prevesti, nego da je to stvar odluke (tipa - kako god hoćete, možete i da ostavite "password" jer (tamo) "neki insistiraju.."), pa tek onda ovo drugo, vezano za prevod - "lozinka".

Ja sam slučajno naleteo na ovu vašu međusobnu raspravu. Mislim da je potrebno ovu stvar sistemski rešiti na državnom nivou, ali bi ipak trebalo osim stručnjaka za jezike pitati i druge. Ja sam u srednjoj dobijao keca zato sto nisam znao da odaberem koja je definicija informacije profesoru zgodnija ili da li on više voli reč fajl ili datoteka.

Problem očigledno postoji... u našim glavama. Tekst je izazvao kvalitetnu polemiku i ispunio je svoju misiju. Da li to znači da se slažem sa i sa jednima i sa drugima (jer očigledno postoje najmanje dve strane)? Da, ja sam srbin, pripadnik malog naroda. Neophodno je da znam šta koja reč znači i na engleskom i na srpskom jeziku (po mogućstvu i na nekom trećem, četvrtom...). Web je sam po sebi anarhija (barem što se sadržaja tiče) ali je red potreban u doziranim količinama. Da li to znači da sam prevrtljiv i da me dvomisao vodi? Da, ja ne mogu uticati ni na jednog od Vas.

Meni se čini da je ovde došlo do zamena teza.
Nije problem da li će se svi engleski termini prevesti na srpski jezik, ma kako oni zvučali. Rešenja za većinu termina već postoje. Neka od njih su "čisti" prevodi, neki termini su usvojenice (kojih ionako ima jako puno u našem jeziku) a neki su transkribovani (npr. antispajver). To tako mora biti. Ne možemo za svaku englesku reč pronaći odgovarajuću srpsku. Tu ništa nie sporno. Sporno je to što ti prevodi postoje, sistematizovani i ustrojeni, ali većina ljudi ne zna da oni uopšte postoje, a manjina koja zna da postoje ih ne koristi. Ja sam zahvalan g-dinu Pilipoviću što je pokrenuo ovo pitanje, jer ona samo može da podstakne diskusiju na ovu temu za koju je apsolutno neophodno pronaći rešenje budući da je situaciju na tom polju u rasulu. Još jednom napominjem, nije pitanje KAKO nešto rešiti, zato što većina termina uglavnom ima svoja rešenja, već je problem upotrebe tih termina u široj javnosti.
Samo kratko objašnjenje oko transkripcije imena. Strana imena se transkribuju iz krajnje praktičnih razloga. "Bill Gates" može ostati u originalu, ali samo u nominativu. Problem se javlja prilikom deklinacije imena. To se može rešiti dodavanjem nastavaka na originalno ime (Bill-a Gates-a), ali to nam stvara problem kada dođemo do ćirilice. Zato se pribeglo rešenju transkripcije. Na taj način možete da razgovarate sa Bilom Gejtsom, a ne sa Biil-om Gates-om.
Voleo bih takođe da se, recimo na ovoj Web lokaciji, koristi isključivo odobrena terminologija određeni broj meseci (npr. 6) pa bi bilo zanimljivo videti koliko korisnika posle tog perioda u svojim komentarima koristi termine poput fascikla ili datoteka. To bi bio vrlo zanimljiv eksperiment.
Želeo bih samo još i da napomenem da apsolutno nisam imao za cilj kompromitovanje stručnosti i ličnosti g-dina Pilipovića svojim komentarom i ovom prilikom se izvinjavam ako je tako protumačeno.
Još jednom, hvala za inspirativnu temu.
Srdačan pozdrav,
Gavrilo

tekst je zanimljiv, nesto sasvim sveze i nesto o cemu treba voditi racuna kako u pisanoj reci tako i u svakodnevnoj upotrebi u govoru. takva je konfuzija na domacim sajtovima koji su prenatrpani i polunepismeni, dvojezicni i sve na istoj strani o linkovima ( tudjice) koji ne rade ... i koji vas odvedu bas tamo gde niste hteli necu ni spominjem. mozda ne bi bilo lose da se napravi prirucnik ili nesto tipa Pravljene kvalitetnih web stranica za pocetnike ali na svez nacin...nesto slicno ovom, pozdrav.

Kada se prica o web sajtovima i komunikaciji sa korisnikom pricamo o korisnickom interfejsu(nek neki lingvista prevede ovo bas) koji nema puno veze sa lingvistikom niti ima veze sa ocuvanjem srpskih reci, cilj interfejsa na websajtu jeste da korisnik sto lakse pronadje i uradi ono sto ga zanima, tako da ako hoce da se uloguje neka pise login jer ce 90% korisnika znati o cemu se radi dok ako pise prijavi se na sistem dolazi do nepotrebnog zbunjivanja .

Pozdrav i podrska Bluesmanu za ceo tekst narocito za to da ne treba prevoditi sve samo da bude na srpskom, vec uciniti korisniku razumljivo i dostupno.

A ta hajka na nesrpske reci u srpskom jeziku mi je potpuno nasilna i nepotrebna, neke stvari se menjanju u srpskoj kulturi smetalo to lingvistima,patriotama i ostalim konzervativcima, mladi ljudi, savremeni ljudi, menjaju srpski recnik i to niko ne moze spreciti. Za to je zasluzna savremena kultura, TV, Internet i ta borba za cirilicu, za srpske reci i za lokalizaciju mi je prilicno odbojna i nepotrebna. Da li prevodite srafciger u odvrtac? Da li je uopste bitno da se ocuva govor od pre 50,100 ili vise godina, pa nesto se valjda u ljudskoj komunikaciji promenilo ?

vidim da je neko nervozan. da pojasnim. :)

nikoga, ali nikoga, nisam nazvao izbezumljenim.
rekao sam: "...i izbezumljeno pokušava da me ubedi da je prevod nemoguć..."

kako ste se vi pronašli ovde meni nije jasno. pričao sam o "drugima", o istim onima koje i vi pominjete, o onima koji održavaju sajtove.

rešenja postoje. zamerki je malo. ostaje nam čekanje... ko je naučio "default", naučio je. ko nije, naučiće prevod te reči, i to je to.
da se kasni sa prevođenjem termina, kasni se, ali to je neka druga priča. nećemo valjda zbog tog kašnjenja da odlučimo da i dalje koristimo engleske reči? naravno ovo se odnosi samo na one koji žele da koriste interfejs na srpskom jeziku. oni koji žele engleske prikaze imaće ih naravno.

@Gavrilo

Samo da Vas pitam da li je i lokacija srpska rec, i kako biste preveli reci hardware i software. Hvala.

Pre svega, problematiku engleskog u informacionim tehnologijama razumem. Mislim da je tekst napisan sa dobrom namerom. Ima par izvanrednih primera (sifra stvarno NIJE password, password je LOZINKA), ali i par netacnih, ali svako ima neku svoju logiku i normalno je da se neslazemo kako sta (i da li uopste) treba prevoditi.

Poenta - neke reci treba prevesti (password - loznika), neke treba ostaviti (modem), neke treba ostaviti na srpskom, iako nemaju ispravno znacenje jer su se odomacile - npr. datoteka, sta to znaci? Kod nas se ovaj izraz koristi za FAJL (file). Ali sta je onda "datafile" i kakva je razlika izmedju njih, itd. Uostalom, teka = sveska, znaci datosveska? :-)

Zivim u Ceskoj vec 13 godina, i fascinantno mi je kako su ovde bez problema uspeli da prevedu sve bitne IT termine, i vecina ljudi, osim IT profesionalaca ih koristi - i niko se ne buni i ne postavlja pitanja tipa "zasto je to tako prevedeno"! I sto je najbolje, ne zvuce glupo, i prevodi su konzistentni - sto je u principu najbitnije!

Kod nas jedan program ima "storno", drugi "nazad" treci "odustati" itd. A sve to za rec "CANCEL"... Najpotrebnije je da se usvoji neki standard i da se svuda postuje, a to kod nas ide veoma tesko. Pa, da nam majkrosoft nije dao standard za EE slova, mi bi i dan danas imali 3 razlicita standarda!

pozdrav iz Praga,

Dalibor

Ovde dolazi do obicne zamene teza.

Prevodi se napisana knjiga sa engleskog na srpski. Prevodi se Windows (ili GNOME) sa engleskog na srpski.

Ako pravite sajt (a ne prevodite postojeci) nemate sta da prevodite - pisete nesto od pocetka na srpskom pa onda i koristite srpske reci.

Jos nisam cuo da neki nas pisac pise knjigu (na srpskom), pa da je potrebno da nesto prevodi ???

Goranov tekst sam razumeo kao apel onima koji prave sajtove ili aplikacije, da prosto povedu racuna o razumljivosti njihove terminologije.

Dva termina pomenuta ovde mi posebno paraju usi, i na neki nacin pokazuju koliko se tezi izmisljanju termina umesto uvodjenja onih koji postoje u svakodnevnom zivotu.

Na primer: FAJL nema razloga da se zove DATOTEKA jer takav izraz se apsolutno ne koristi u svakodnevnom jeziku. Zasto se prosto ne bi zvao DOKUMENT? Narocito ako se FOLDER zove FASCIKLA. U svakodnevnom zivotu, moja 60 godina mlada keva u fasciklu ne stavlja DATOTEKE vec DOKUMENTA.

Druga rec koja para usi je DEFAULT. Taj termin u engleskom jeziku a i u IT terminologiji ima mnogo sire znacenje nego PODRAZUMEVANA VREDNOST. Poenta razumljivosti i opste privacenosti reci "default" u IT terminologiji je bazirana na upotrebi te reci u svakodnevnom zivotu, gde svako ko prica engleski, kad mu se kaze "by default" zna sta to znaci. Ne znam kako ce kod nas "podrazumevana vrednost" da prodje kao nesto sto ne treba dodatno da se objasnjava sta u stvari znaci.

Broj korisnika interneta ce biti sve veci i veci, i broj onih zbunjenih ce rasti. Jedini nacin da se terminologija unapredjuje je da oni koji je koriste prosto povedu racuna o tome da li njihovi tekstovi i termini imaju osnovu za siroku razumljivost. Svrha prevodjenja engleske terminologije ne treba da bude da se ona priblizi onima koji tu terminologiju vec poznaju. Cilj je tu terminologiju pribliziti onima koji nemaju to predznanje i cije koriscenje kompjutera ne treba da bude otezano uvodjenjem termina koji im nisu jasni (jer ih ne koriste u svakodnevnom zivotu).

p.s. Mene isto nervira obracanje na "ti" i duh naredjivanja (bez "molim"). Ideja online aplikacije jeste imitiacija face-to-face iskustva, narocito ako se radi o potencijalnoj poslovnoj vezi. Ako ne mozemo da naucimo nezadovoljne sluzbenike da budu ljubazni, onda bar masina moze da bude ljubazna prema korisnicima (i potencijalnim klijentima).

Cisto da dodam jos po neki prevod sa ovog ubitacnog engleskog (nerazumljivog) na srpski (razumljiv bre)

hardware = хардвер
software = софтвер
windows = виндоуз

Gud baj from mi end best rigards tu ol.

@nowave
lokacija, koliko se meni čini ima latinsko poreklo.
Software i hardware se transkribuju. (Softver i hardver, kao i malver i adver...).
Ali, bojim se da se ne razumemo. Nije poenta da svaki prevod mora biti originalna, nepatovrena srpska reč. Takvih u srpskom jeziku čak ima vrlo malo. Opet ponavljam da nije nikakav problem da se određena reč transkribuje ili koristi u originalu sa premodifikatorom (npr. operativni sistem Windows), u zvaničnim prevodima IT terminologije ima jako puno usvojenih reči i one su, kao takve, deo srpskog jezika. Ja se ne zalažem za to da sve strane reči moraju imati svoj tačan pandan na srpskom. Da je zvaničan prevod za file "fajl" bilo bi sasvim na mestu da ga koristimo, ali hajde da, ako je neko napravio sistematizaciju prevoda i veliku bazu podataka sa terminima, da pogledamo šta tamo kaže pa se dogovorimo šta da koristimo. Standardi postoje, treba ih samo primeniti u praksi. A zašto to nije slučaj, to je već posebna tema...
pozdrav
Gavrilo

@Zile: Mislim da se nismo razumeli, kada sam rekao da ljudi prevode sajtove sa engleskog, nisam mislio da neko ima sajt na engleskom pa prevodi rečenicu po rečenicu (mada se i to često dešava, naročito kada rade lokalizaciju popularnih aplikacija PHPBB, vBulletin, phpMyAdmin...) već na situaciju gde osobe koje kreiraju svoje sajtove koriste kao uzor, model programe i druge web sajtove na engleskom. Recimo, kada pravite formulara za registraciju, nećete da "izmišljate toplu vodu" već ćete koristiti svoja i tuđa iskustva i napraviti stadnardan formular sa standardnim pitanjima: username, password, email, ... "submit"... (namerno sam sve napiso na engleskom, napominjem da ne izazovem lavinu negodovanja :).

Ja inače retko koristim tuđe web aplikacije, ali sam nedavno bio prisiljen da instaliram nekom klijentu jednu takvu, i obradujem se kada sam video da postoji lokalizacija na srpski jezik. Kada sam pogledao šta tamo piše, odmah sam prebacio na engleski, a mislim da bih i češki lakše razumeo od "onog srpskog".

A evo par primera, upravo sam otvorio nekoliko sajtova na srpskom jeziku, slučajnim izborom. Siguran sam da ima dobrih primera:

"uskoro se uvodi automatski sistem dobijanja warninga"
(warninga? - upozorenja, valjda)

"nije dozvoljeno sahreovati Preteen i underage, pedo, raygold, incest i rape slike i filmove... Obrazlozenje : ako vam treba obrazlozenje, obratite se najblizoj ludari!"
(osim što imamo prevde za većinu ovih reči, ne znaju svi šta je preteen i underage, možda je nekome duhovito ovo za ludaru, ali to nije dobar način obraćanja. Osim toga, ovakvim neozbiljnim tonom i ovo upozorenje će biti neozbiljno shvaćeno)

"ZABRANJENO je pejstovati private chat na main prozor"
(aman, čoveče... pejstovati? private? main prozor?)

"rizikuju da budu kickovani ili Banovani na neodredjeno vreme!"
("rizikuju da budu izbačeni ili da im bude zabranjen pristup")

... da ne dužimo sada, ja samo hoću da kažem da je ovoga PREVIŠE :)

A što se tiče "gađenja" na strane reči, ja bih sam podsetio na neke koje ili koristimo u izvornom obliku ili vuku koren iz stranih reči, a koristimo ih svakodnevno (evo čitam sa b92/sport + neke koje mi padnu na pamet): monitor, tv, telefon, fudbal, mundijal, analiza, intervju, forum, linkovi, kategorije, navigacija, runda, brejk (u tenisu), liga, šampiona...

Dakle, nemojmo biti isključivi, postoje neke reči koje mnogo bolje zvuče, na primer uvek mi je paralo uši "nogomet", ta igra se zove fudbal. Za sva vremena :)

Nemam zivaca da do kraja citam svadje u okviru komenara; hteo bih se nadovezati na jedan dio teme i u vezi sa tim navesti i neke konstatacije.

1) Kulturoloske razlike
Pri prevodjenju, ili bolje reci lokalizaciji, treba imati u vidu i kulturoloske razlike. Amerikanci stalno govore Please i Thank You, i to je dio njihove kulture. Srbi govore Molim i Hvala (uglavnom) onda kada to i misle. Treba skrenuti paznju zbunjenim webmasterima da je upotreba ovih termina na nacin kako bi se to bukvalno prevelo suvisna, zbunjujuca i donekle cak i neprikladna.

2) Stanje srpske lingvistike
Srpska lingvistika i jezik su u dosta losoj i nepovoljnoj situaciji i ne prati se korak sa vremenom. Ipak, i drugi jezici imaju problem sa novim tehnolgijama i izrazima. Sjetite se samo kako su Francuzi zabranili rijec e-mail i stavili svoju slozenicu.
Internet sajtovi su stoga dobrim dijelom odraz stanja naseg jezika, drustva, a na osnovu njih se djelimicno moze posmatrati i uspjeh i smisao Vukove reforme.

3) Jednoobraznost
Posto ne postoje neke zvanicne preporuke i pravila za prevodjenje (siroko rasprostranjenih) postojecih izraza, a posebno i novih IT izraza, potrebno je uzeti u obzir neka vec postojeca rjesenja. Konkretno, prevod Windowsa, Gnoma (prevod.org), recnik vokabular.org i neki drugi, najcesce OS prevodi mogu da budu dobra polazna osnova u mnogim slucajevima.
Nemojte da izmisljate toplu vodu, ima ljudi koji su vec prije 1-2-3-5 godina razbijali glavu i nasli dobro rjesenje.

4) Odgovornost
Urednici, a posebno gazde vecih i dobro posjecenih sajtova moraju da nose i svoj nivo odgovornosti. Greske na tim sajtovima se mogu siriti i na druge, ljudi mogu da uce pogresne koncepte i dalje druge navode da grese. Neke od najvecih gresaka po meni, u samom startu su potpuno izbacivanje nasih slova iz teksta!
Dalje je potrebno obratiti paznju na izbor pisma. Iako nemam nista protiv latinicnog pisma, drago mi je da se broj cirilicnih sajtova povecava jer su na srpskom webu ova pisma u ociglednoj disproporciji.

Toliko od mene za sada.

Dobra je ideja ali pisanje ozbiljnih tekstova traži dobru pripremu. Članak nije dobro pripremljen.

Neke engleske reči se jednostavno ne prevode jer su već usvojene kao monitor, modem, donekle folder. PS press na primer jako dobro obrađuje termine u svojim člancima (što i nije neko čudo jako dugo se ljudi bave tim poslom).

Tačno je da je Windows preveden, mislim da su u nekim terminima promašili. Ja lično u govori se „frljam“ i passwordima i logovanjem i shutdownom ali kod pisanja mora da postoji odgovornost prema čitaocima i prema jeziku. Dakle lozinka, prijava, odjava, obaranje sistema. Potrebno je uvesti standard i svima bi bilo lakše.

u tekstu pise:
"Srpski jezik je mnogostruko bogatiji od engleskog, zašto ga ne koristiti?"

dragi autore, jako pogresno...

Da bismo došli do pismenosti u određenoj struci, prvo treba da budemo elementarno pismeni. Moj savet: ko se muči da napiše tekstić od pola strane, ne treba da se bavi globalnim temama, a posebno ne prevođenjem cele terminologije jedne struke sa engleskog na neki drugi jezik. "Password" se na srpskom kaže "lozinka", a šifra je termin iz kriptografije koji (termin) nema veze sa onim na šta mislimo kada kažemo "password". Ovo su elementarne činjenice, jer je lozinka u svom suštinskom i upotrebnom smislu postojala i pre interneta, a isto tako i šifra.
Pitanje za mnogopoštovani publikum: kako biste preveli "Internet services", kako "Internet based economy", a kako "Web portal"?

Svidja mi se ovaj poslednji predlog za online ("na vezi" - odlicno). Takodje, download i upload, mada se predlozeni prevodi vec prilicno koriste.

Ali ono sto mi je privuklo paznju je informacija medju komentarima da je u prevodu Windowsa, Web site - Web lokacija. Pa cemu to? Sta se postiglo time? Po cemu je "web lokacija" primerenija srpskom jeziku od "web sajt", osim sto dodatno komplikuje stvari???

Ja sam za ustaljivanje stranih termina u nas jezik. Znaci - password, login/out, site. Pa ako treba po padezima, vremenima ili licima da se menja, npr. 'logovao sam se', 'ima dobrih siteova' itd. Barem se ja tako izrazavam i vecina me razume, a ko ne, mislim da mu nece biti problem da nauci 5 izraza...

U celini se slazem, ali kada zapocinjemo ovakvu temu ja stojim na kraju koji predstavlja zahtev za potpuno normiranje tzv racuanarskih izraza u duhu srbhrvbos jezika, default download upload login/out se mogu prevesti i na isti nacin kao sto se primoravamo da upamtimo gore pomenute strane reci da se primoramo da upamtimo i te nove/stare kovanice slozenice.
Ne zaboravimo jezik ima i zvucnu vrednost svaki jezik svoju zvucnost. Jedini patriotizam koji je posedujem se odnosi na ocuvanje jezik, jer moj jezik sam gotovo Ja.

piše se: "unesite svoju lozinku".

"Please" se ne prevodi, jer je deo engleske kulture, bez obzira što postoji tačan i precizan prevod (same reči) u srpskom jeziku.
Čak i da se napiše "molimo Vas ...", reč "Vas" se piše malim slovom. Ovaj problem smo inače prevazišli prethodnim prevodom ("Unesite svoju lozinku").

A što se tiče problema, šta prevesti, a šta ne.... pa sve je stvar rečnika "u glavi". Kada neko pita: "Kako da prevedem 'default'!?" i izbezumljeno pokušava da me ubedi da je prevod nemoguć, onda nema svrhe objašnjavati jer ta osoba u stvari ne želi da prevede tu reč. Zašto? Pa zato što ni sama ne zna šta znači.

Primera je puno, rešenja postoje :)

Poštovani gospodine Pilipoviću,

Mnogo je kontradiktornosti i nedoslednosti u vašem tekstu. Zašto po vašem mišljenju ne treba prevoditi login, logout, folder, "click here" a obavezno treba prevesti uncheck. Da li ste sasvim sigurni da će svako ko poseti neki sajt (odnosno Web lokaciju) znati šta znači login ili download?
Kažete da i dalje tragate za dobrim prevodom reči online. Niste dovoljno istrajno i "duboko" tragali, Kažete da su se reči download, upload, default... već odomaćile u srpskom jeziku. Neće biti da je tako.
I na kraju, shvatite kao nadobronamerniju kritiku koja se odnosi na poslednji pasus vašeg teksta. Prvo bih vas zamolio da kompletan tekst pokažete nekom profesoru srpskog jezika ili lektoru (ne morate reći ko je autor) - jer je i on u "u jako lošem stanju kada je reč o jeziku, stilu pa čak i pravopisu". Drugo, molim da me prosvetlite, podučite i objasnite mi sledeću rečenicu: "Na kraju, to je stvar opšte kulture koja odražava inteligenciju osobe".

Milan Djukić

Ne razumem ovu "hejtersku" (namerno pišem hejtersku) kulturu koja se odomaćila na b92 :) Još nisam naišao na članak na b92 u kome ne postoji neki komentar tipa "mrzim ceo svet".

Da li ovde komentarišu uglavnom ljudi koje neko, recimo ujutro, iznervira pa dođu da se istresu kroz komentare na b92.net? Niko vas "izbezumljeno pokušava da ubedi da je prevod nemoguć", naročito ne "izbezumljeno". Pre bi se to moglo reći za vaš komentar. Postavlja se ozbiljno pitanje ko ovo čita, kome je namenjeno i da li ima svrhe?

Internet u Srba pokazuje kakvo je stanje naše pismenosti. Pogledajmo nekoliko sajtova, zatim komentare na B92 i na kraju famozne "blogove". Zaključak je tragičan. Možda su naše škole strašno loše, možda internet koriste samo loši đaci, a možda je pismenost izašla iz mode. U svakom slučaju, društvo koje je tako strašno nepismeno, ima veliki problem.

Poštovani g-dine Pilipoviću
Imao sam potrebu da pošaljem komentar na Vaš članak, budući da se upravo bavim prevođenjem softvera sa engleskog jezika na srpski.
Vaš članak je svakako dobrodošao kao podstrek za polemiku na temu koja to apsolutno zahteva. Takođe mislim da je vrlo opasno postavljati proizvoljne standarde. IT terminologija kod nas zahteva opštu standardizaciju i korišćenje konsistentne terminologije od strane proizvođača IT proizvoda, medija, reklamnih preduzeća itd. Jedino na taj način se može dobiti jedinstveno i sveobuhvatno terminološko rešenje. Za sve termine koje vi navodite u svom tekstu postoje prevodi na srpski koji su primenjeni u prevodu operativnog sistema Windows XP, kao i operativnog sistema Windows Vista koji će uskoro biti objavljen. To što neki prevodi nekome "ne zvuče kako treba" ili je neko navikao na engleske termine nije problem srpskog jezika, već odsustva sistematične i dosledne politike na svim nivoima prilikom primene i promocije prevoda u našem društvu. Konkretno: "please enter your password" se prevodi kao "unesite lozinku", login i logout se prevode kao odjavljivanje/prijavljivanje, cookie se prevodi kao kolačić, download je preuzimanje, upload je otpremanje a default su podrazumevane vrednosti. To nisu termini koji su se nekome svideli ili koje je neko izmislio. Oni su odobreni od strane korporacije Microsoft i naših lingvista i, po meni, trebalo bi da se koriste u svim situacijama u kojima se govori o IT industriji. Upravo zato je vrlo opasno da dajete jezičke i prevodilačke savete proizvoljno.
P.S.
Web site je Web lokacija.
Srdačan pozdrav,
Gavrilo

APSOLUTNO se slazem sa gdinom Gavrilom!

Ja predlazem da vise i ne pisemo 'sajtove' na srpskom jeziku. Uostalom svi ionako moraju da znaju engleski i da imaju polozeno za 'automobil' (inace ne mogu da nadju nijedan posao -> nemaju para za 'internet' -> ne citaju 'internet' 'sajtove').

A i ovi 'hakeri', 'krekeri', 'admini', 'lejmeri', 'PFI-ovci (Pimply Faced Youth -ovci)' ... mislim stvarno ...

Mada kad bolje razmislim mozda bi i bilo dobro prevesti ponesto na srpski:

internet = medjumrezje
world wide web = sirkokodostupna svetska mreza
www = ssm (vidi iznad)

www.b92.net = ccm.b92.mpe3a (iskljucivo cirilicom)

Pozdrav 'autoru' 'teksta'.

p.s. Ubi me ovaj 'singl kuot' koji koristih oko izvorno nesrpskih reci.

Gospodine Gavrilo,

ja ovde nisam pokušavao da dajem smernice i uputstva za prevod, ako pogledate na kraju teksta, napisao sam da želim samo da podstaknem ljude koji imaju svoje web sajtove, da razmišljaju o načinu na koji se obraćaju poseticima. Mislim da ima previše sajtova koji se "frljaju" srpsko-engleskim, a kao što sam rekao i u tekstu, najčešći razlog je netačan ili delimično tačan, odnosno bukvalan prevod sa engleskog koji nije u duhu srpskog jezika. Moja poenta je više na načinu obraćanja korisniku, ono što meni najviše smeta je što se na većini domaćih sajtova uglavnom obraćaju posetiocima sa "ti", a to je opet zbog prevoda egleske reči "you".

Naravno da znam šta znači i kako može da se prevede default, download, upload, ali probajte da napišete na svom sajtu "Otpremanje datoteka", niko vas neće razumeti čemu to služi. To je ono što ja govorim, a problem je naravno sto se niko nije setio 10 godina da kvalitetno prevede engleske tehničke termine, pa su se odomaćile neke reči koji nisu ni engleske ni srpske. Sada neko pokušava da gasi požar, ali je već pelcer uhvatio, teško je promeniti navike ljudi.

Evo, osnovna škola (neću da imenujem), ima sobu sa 20 računara koja je stalno pod ključem (valjda da učenici ne pokvare računare). Zašto je problem da oni počnu da uče, kad već nemaju nikakvo prethodno znanje i počinju od nule, da nazivaju stvari srpskim imenima.

Opet, ne znam zašto je puno ljudi toliko osetljivo, naročito na sve vezano za IT pa nazivaju to nekom anglo-američkom zaverom ili ko zna šta, dok u svakodnevnom jeziku koriste stotine engleskih, nemačkih, francuskih, pa i turskih reči za koje bi se zakleli nad ikonom da su srpske.

Rado bih voleo da čujem kao su lingvisti koje pominjete preveli na primer reč "monitor". Šta više, vidim da neki pokušavaju da prevode čak i reči kao što je "modem". Za one koji ne znaju, to nije ni engleska reč već kovanica "modulator-demodulator". Zašto to prevoditi?

Zatim nešto što meni jako smetea u srpskom jeziku je transkripcija, pa recimo pišemo "Bil Gejts" umesto "Bill Gates". Ja bih se bunio da mene neko prekrsti u "Peeleepowitch"....

Možemo sada da pričamo danima, ovo nije uopšte jednostavne stvari, ponavljam moja ideja je samo da navedem ljude da misle o tome, ovo nije nikakva naučna rasprava niti "uputstvo" ili "preporuka".

p.s. Ono što meni smeta u ovim komentarima je da očigledno niko ne ume da se NE složi sa vama a da vas ne uvredi. Na žalost, to je u duhu srpskog naroda, ne znamo da komuniciramo. Ne znamo ni da se složimo a kamoli da se ne složimo sa nekim. Ja prihvatam da se neko ne slaže, bilo bi nenormalno da se svi slažemo, ali postoji mnogo načina na koje možete da izrazite svoje neslaganje, zaštu srbi uvek biraju najuvredljivi način? (retorsko pitanje)

Poštovani gospodine Pilipoviću,

Niko od onih koji su komentarisali vaš tekst ne mrzi niti vas niti ceo svet. Možda ste vi jutros ustali na levu nogu ili vas je neko iznervirao, barem takav "hejt" (namerno pišem hejt) izbija iz vašeg odgovora. Svi komentari su verujem bili dobronamerni, a za moj prvi komentar to mogu i da garantujem.
Nisam imao ni vremena ni volje da napišem ono što je objasnio Gavrilo, ali kao da je čitao moje misli ili se koristi istim, maltene već skoro usvojenim standardom, i rečnicima (da gospodine Pilipoviću, postoje englesko-srpski računarski rečnici).
Na ozbiljno pitanje nudim vam odgovarajući odgovor: čitaju odgovorni i ozbiljni ljudi koji žele da nešto nauče ali i da drugima ukažu na obrazovne referentne izvore i sredstva. Kome je namenjeno - to nam morate vi reći, jer ste vi kolumnu i napisali. Ima li svrhe? Ima svrhe i treba pisati o svemu što je u vezi s informatičkim tehnologijama, ali na pravi i razunmljiv način. Ukoliko ne možete da podnesete kritiku, pišite za one koji će "downloadovati" vaš "update" na naš "post".

Još jedan srdačan pozdrav,
Milan Djukić

Da li je ovaj tekst neka šala?

Kaže:

Dakle rečenica ”please enter your password” bi trebala da se prevede kao ”Molimo Vas unesite svoj password”.

"Molimo Vas unesite svoj PASSWORD" ???? Password??

Još kaže da tako treba da se prevodi. Prevodi?

Dalje nisam ni čitao, ovo je bilo dovoljno.

-

A-joj, sad gledam komentare. Gospodin Pilipovic kaže:
"Postavlja se ozbiljno pitanje ko ovo čita, kome je namenjeno i da li ima svrhe?"

Gospodine, postavlja se i pitanje ko ovde piše i šta..

Nema potrebe za nekim takvim diskusijama. Svako treba da pise onako kako misli da treba i da ima svoj izbor. Svakako cemo se razumeti.

Licno, ne volim da koristim previse srpske reci za termine iz oblasti novih tehnologija jer nisam navikao. I meni isto smeta sto se npr. strana imena ne pisu onakva kakva stvarno jesu. Dobar primer je dao Goran. Meni je naprimer uvek bilo smesno kada se kaze fascikla ili datoteka. Pitanje koliko su i to srpse reci. Moze se isto tako reci folder i fajl.

Hteo bih da napisem da bi ipak oni koji postavljaju pitanje ko je sam autor teksta i da time potcenjuju njegovo znanje prvo trebalo da se upoznaju malo vise o kome je rec, bez obzira ko je autor. Goran Pilipovic je jedan od najpoznatijih web developera u Srbiji a ako na domacim IT forumima pitate ko je Bluesman malo ko ce vam reci da ne zna. Verovatno postoji dobar razlog za to.

Pili,

Nemoj da se uzbudjujes oko reakcija na tvoj tekst, ima razloga zasto si ti ono sto jesi, IT populacija u ovoj zemlji i svuda gde neko zna ko si, skida ti kapu.

Inace moje licno misljenje - clanak je dobar i bavi se istinskim problemom. U potpunosti se slazem sa resenjima iz njega. Zivim u Americi vec godinama i mnogo me nervira kad vidim poluprevedene srpske sajtove. Mozemo da pricamo kako taj problem da se sistemski resi, a ostali bi trebalo da ovo vide kao poziv na sredjivanje stanje i ustanovljavanje (nepisanih) pravila.

Pozdrav iz NYC

Gorane, dobar tekst i dobra tema. Slazem sto sto se tice stila, ima puno sajtova koji se nekako "previse licno" i "komandantski" obracaju korisnicima. Ni ja ne volim kada mi se neko uzivo tako obraca, a kamoli "masina" :)

Moram samo da se osvrnem na drugi dio teme oko prevodjenja odredjenih rijeci. Tu se ne slazem, smatram da rijeci treba prevesti, ako postoji prikladna domaca rijec, a u ogromnom broju slucajeva postoji. Ne treba mijesati medjusobni razgovor ljudi iz struke, sa opstim jezikom koji bi trebao da se koristi na sajtu. Profesionalci svake struke imaju svoj rijecnik. Ali kada hoce da se obrate sirim masama, onda koriste razumljiviji jezik - jer to je i poenta jezika, da se ljudi razumiju.

Cinjenica da su generacije i generacije korisnika racunara jezicki "unistene" zbog toga sto drzava nema sluha i volje da neke stvari standardizuje - od strasnih YUSCII fontova pa do racunarskih pojmova. Ali pojavom lokalozovanih OS i softverskih paketa, mislim da stvari mogu da krenu u drugom smjeru.

Koriscenjem stranih rijeci, one ulaze u jezik, ali ne kao ravnopravne rijeci, vec "sirocad". Vidi... npr login. Ako nisi koristio racunar ranije, pojma nemas sta je login. Ako kazes Prijava ili neka slicna rijec, znas sta je prijava, pa da ima neka prijavnica i da se tu prijavljujes. Ta rijec "prijava" ili neka bolja koja bi objasnila "login" ima svoje mjesto u jeziku, koji ne pocinje i ne zavrsava sa sa PC i WWW vremenom. Dakle, razumijem i ne zamjeram nikome sto koristi strane rijeci koji su "usle" u jezik, ali vise volim domace. Jos jedan razlog ZA koriscenje domacih rijeci je sto strane rijeci, sto je i normalno, bivaju prilagodjene nasem jeziku i tako ne samo da postanu sirocad u srpskom jeziku, vec i sirocad uopste (fudbal, je li to igra nogom i loptom ili hranom i loptom?)

Ne slažem se sa autorom da reč password ne treba prevoditi na sprski. U datom slučaju naša reč šifra sasvim će se lepo uklopiti i korisnicima će biti jasno šta se od njih traži što je i najvažnije.
Tačno je da "šifra" ima još raznoraznih značenja ali savim lepo može da se uklopi u postojeću konstrukciju.
Ipak, ako se i ne odlučimo da prevedemo tu reč jako se nesrećno napisati "password" jer se tada stvara potpuna konfuzija i odstupa od osnovnog načela srpskog jezika a to je "piši kao što govoriš".
Znači ili ćemo napisati "pasvord" (ili možda pravilnije "pasvrd") ili "šifra". Ja glasam za ovo drugo jer je mnogo više u skladu sa načim jezikom.
Saša Obradović

Dejane, nebitno je ko sam ja i ko je ko, svako treba da kaže šta misli, mene samo nervira ton nekih "sagovornika" a to je tako tipično "srpski". Verovatno ode onda pa priča ortacima "al sam napušio nekog kretena na b92... kakav sam baja... i slično". Ali to je bitno tek toliko da pokaže na šta sam mislio u ovom tekstu. Komunikacione sposobnost srba na internetu se svode na uvrede i netoleranciju svake vrste.

Gospodine Milane Dukuću, nisam na vas mislio kada sam rekao da su neki previše nervozni, mislio sam na onog iznad vas koji ma proziva sa "izbezumljeni" i slično. Žao mi je ako mislite da sam se obraćao Vama.

@Dundo: Ako ćeš da komentarišeš neki tekst, bar se potrudi da pričitaš ceo tekst. Posle toga što citiraš, napisao sam:

"...Dalje je stvar odluke, neki insistiraju da se sve prevede doslovce, pa bi u tom slučaju trebali da prevedemo i reč ”password” u odgovarajuću srpsku reč. U ovom slučaju imamo sreće jer takva reč postoji, ali to ipak nije ”šifra” već ”lozinka”. Nemojte prevoditi ”password” kao ”šifra” jer šifra označava nešto drugo...."

Znači ja kažem da se password prevodi kao lozinka, nikako nisam rekao da treba da ostane password.

Dakle, da nisi tako zlonameran i površan, pročitao bi pažljivo šta piše, pa da si razumeo napisano verovatno ne bi napisao to što si napisao. Posle tebe, a i sam citiraš moje reči, stvarno se postavlja pitanje: ko ovo čita, kome je namenjeno i da li ima svrhe?

Gospodo (pojedini, ne svi), upravo ste pokazali kakva je komunikacija na "srpskom delu interneta" a to dokazuje moju poentu. Puno je nekulturnih pa i bezobraznih ljudi, na žalost i sami sajtovi su prepuni takvih tekstova. Tako je svuda, ne samo na internetu, tako je na ulici, u firmi, u školi, svuda.

Ali ko sam ja da vam popujem? :) Have fun :)

Gorane, napisali ste:
"Dalje je stvar odluke.."

Nije stvar odluke, pobogu, to me je i potaklo da ostavim prvi komentar. Upravo takvi saveti su ono što je katastrofalno pogrešno u tekstu. Dakle, niste rekli da treba prevesti, nego da je to stvar odluke (tipa - kako god hoćete, možete i da ostavite "password" jer (tamo) "neki insistiraju.."), pa tek onda ovo drugo, vezano za prevod - "lozinka".

Ja sam slučajno naleteo na ovu vašu međusobnu raspravu. Mislim da je potrebno ovu stvar sistemski rešiti na državnom nivou, ali bi ipak trebalo osim stručnjaka za jezike pitati i druge. Ja sam u srednjoj dobijao keca zato sto nisam znao da odaberem koja je definicija informacije profesoru zgodnija ili da li on više voli reč fajl ili datoteka.

Problem očigledno postoji... u našim glavama. Tekst je izazvao kvalitetnu polemiku i ispunio je svoju misiju. Da li to znači da se slažem sa i sa jednima i sa drugima (jer očigledno postoje najmanje dve strane)? Da, ja sam srbin, pripadnik malog naroda. Neophodno je da znam šta koja reč znači i na engleskom i na srpskom jeziku (po mogućstvu i na nekom trećem, četvrtom...). Web je sam po sebi anarhija (barem što se sadržaja tiče) ali je red potreban u doziranim količinama. Da li to znači da sam prevrtljiv i da me dvomisao vodi? Da, ja ne mogu uticati ni na jednog od Vas.

Meni se čini da je ovde došlo do zamena teza.
Nije problem da li će se svi engleski termini prevesti na srpski jezik, ma kako oni zvučali. Rešenja za većinu termina već postoje. Neka od njih su "čisti" prevodi, neki termini su usvojenice (kojih ionako ima jako puno u našem jeziku) a neki su transkribovani (npr. antispajver). To tako mora biti. Ne možemo za svaku englesku reč pronaći odgovarajuću srpsku. Tu ništa nie sporno. Sporno je to što ti prevodi postoje, sistematizovani i ustrojeni, ali većina ljudi ne zna da oni uopšte postoje, a manjina koja zna da postoje ih ne koristi. Ja sam zahvalan g-dinu Pilipoviću što je pokrenuo ovo pitanje, jer ona samo može da podstakne diskusiju na ovu temu za koju je apsolutno neophodno pronaći rešenje budući da je situaciju na tom polju u rasulu. Još jednom napominjem, nije pitanje KAKO nešto rešiti, zato što većina termina uglavnom ima svoja rešenja, već je problem upotrebe tih termina u široj javnosti.
Samo kratko objašnjenje oko transkripcije imena. Strana imena se transkribuju iz krajnje praktičnih razloga. "Bill Gates" može ostati u originalu, ali samo u nominativu. Problem se javlja prilikom deklinacije imena. To se može rešiti dodavanjem nastavaka na originalno ime (Bill-a Gates-a), ali to nam stvara problem kada dođemo do ćirilice. Zato se pribeglo rešenju transkripcije. Na taj način možete da razgovarate sa Bilom Gejtsom, a ne sa Biil-om Gates-om.
Voleo bih takođe da se, recimo na ovoj Web lokaciji, koristi isključivo odobrena terminologija određeni broj meseci (npr. 6) pa bi bilo zanimljivo videti koliko korisnika posle tog perioda u svojim komentarima koristi termine poput fascikla ili datoteka. To bi bio vrlo zanimljiv eksperiment.
Želeo bih samo još i da napomenem da apsolutno nisam imao za cilj kompromitovanje stručnosti i ličnosti g-dina Pilipovića svojim komentarom i ovom prilikom se izvinjavam ako je tako protumačeno.
Još jednom, hvala za inspirativnu temu.
Srdačan pozdrav,
Gavrilo

tekst je zanimljiv, nesto sasvim sveze i nesto o cemu treba voditi racuna kako u pisanoj reci tako i u svakodnevnoj upotrebi u govoru. takva je konfuzija na domacim sajtovima koji su prenatrpani i polunepismeni, dvojezicni i sve na istoj strani o linkovima ( tudjice) koji ne rade ... i koji vas odvedu bas tamo gde niste hteli necu ni spominjem. mozda ne bi bilo lose da se napravi prirucnik ili nesto tipa Pravljene kvalitetnih web stranica za pocetnike ali na svez nacin...nesto slicno ovom, pozdrav.

Kada se prica o web sajtovima i komunikaciji sa korisnikom pricamo o korisnickom interfejsu(nek neki lingvista prevede ovo bas) koji nema puno veze sa lingvistikom niti ima veze sa ocuvanjem srpskih reci, cilj interfejsa na websajtu jeste da korisnik sto lakse pronadje i uradi ono sto ga zanima, tako da ako hoce da se uloguje neka pise login jer ce 90% korisnika znati o cemu se radi dok ako pise prijavi se na sistem dolazi do nepotrebnog zbunjivanja .

Pozdrav i podrska Bluesmanu za ceo tekst narocito za to da ne treba prevoditi sve samo da bude na srpskom, vec uciniti korisniku razumljivo i dostupno.

A ta hajka na nesrpske reci u srpskom jeziku mi je potpuno nasilna i nepotrebna, neke stvari se menjanju u srpskoj kulturi smetalo to lingvistima,patriotama i ostalim konzervativcima, mladi ljudi, savremeni ljudi, menjaju srpski recnik i to niko ne moze spreciti. Za to je zasluzna savremena kultura, TV, Internet i ta borba za cirilicu, za srpske reci i za lokalizaciju mi je prilicno odbojna i nepotrebna. Da li prevodite srafciger u odvrtac? Da li je uopste bitno da se ocuva govor od pre 50,100 ili vise godina, pa nesto se valjda u ljudskoj komunikaciji promenilo ?

vidim da je neko nervozan. da pojasnim. :)

nikoga, ali nikoga, nisam nazvao izbezumljenim.
rekao sam: "...i izbezumljeno pokušava da me ubedi da je prevod nemoguć..."

kako ste se vi pronašli ovde meni nije jasno. pričao sam o "drugima", o istim onima koje i vi pominjete, o onima koji održavaju sajtove.

rešenja postoje. zamerki je malo. ostaje nam čekanje... ko je naučio "default", naučio je. ko nije, naučiće prevod te reči, i to je to.
da se kasni sa prevođenjem termina, kasni se, ali to je neka druga priča. nećemo valjda zbog tog kašnjenja da odlučimo da i dalje koristimo engleske reči? naravno ovo se odnosi samo na one koji žele da koriste interfejs na srpskom jeziku. oni koji žele engleske prikaze imaće ih naravno.

@Gavrilo

Samo da Vas pitam da li je i lokacija srpska rec, i kako biste preveli reci hardware i software. Hvala.

Pre svega, problematiku engleskog u informacionim tehnologijama razumem. Mislim da je tekst napisan sa dobrom namerom. Ima par izvanrednih primera (sifra stvarno NIJE password, password je LOZINKA), ali i par netacnih, ali svako ima neku svoju logiku i normalno je da se neslazemo kako sta (i da li uopste) treba prevoditi.

Poenta - neke reci treba prevesti (password - loznika), neke treba ostaviti (modem), neke treba ostaviti na srpskom, iako nemaju ispravno znacenje jer su se odomacile - npr. datoteka, sta to znaci? Kod nas se ovaj izraz koristi za FAJL (file). Ali sta je onda "datafile" i kakva je razlika izmedju njih, itd. Uostalom, teka = sveska, znaci datosveska? :-)

Zivim u Ceskoj vec 13 godina, i fascinantno mi je kako su ovde bez problema uspeli da prevedu sve bitne IT termine, i vecina ljudi, osim IT profesionalaca ih koristi - i niko se ne buni i ne postavlja pitanja tipa "zasto je to tako prevedeno"! I sto je najbolje, ne zvuce glupo, i prevodi su konzistentni - sto je u principu najbitnije!

Kod nas jedan program ima "storno", drugi "nazad" treci "odustati" itd. A sve to za rec "CANCEL"... Najpotrebnije je da se usvoji neki standard i da se svuda postuje, a to kod nas ide veoma tesko. Pa, da nam majkrosoft nije dao standard za EE slova, mi bi i dan danas imali 3 razlicita standarda!

pozdrav iz Praga,

Dalibor

Ovde dolazi do obicne zamene teza.

Prevodi se napisana knjiga sa engleskog na srpski. Prevodi se Windows (ili GNOME) sa engleskog na srpski.

Ako pravite sajt (a ne prevodite postojeci) nemate sta da prevodite - pisete nesto od pocetka na srpskom pa onda i koristite srpske reci.

Jos nisam cuo da neki nas pisac pise knjigu (na srpskom), pa da je potrebno da nesto prevodi ???

Goranov tekst sam razumeo kao apel onima koji prave sajtove ili aplikacije, da prosto povedu racuna o razumljivosti njihove terminologije.

Dva termina pomenuta ovde mi posebno paraju usi, i na neki nacin pokazuju koliko se tezi izmisljanju termina umesto uvodjenja onih koji postoje u svakodnevnom zivotu.

Na primer: FAJL nema razloga da se zove DATOTEKA jer takav izraz se apsolutno ne koristi u svakodnevnom jeziku. Zasto se prosto ne bi zvao DOKUMENT? Narocito ako se FOLDER zove FASCIKLA. U svakodnevnom zivotu, moja 60 godina mlada keva u fasciklu ne stavlja DATOTEKE vec DOKUMENTA.

Druga rec koja para usi je DEFAULT. Taj termin u engleskom jeziku a i u IT terminologiji ima mnogo sire znacenje nego PODRAZUMEVANA VREDNOST. Poenta razumljivosti i opste privacenosti reci "default" u IT terminologiji je bazirana na upotrebi te reci u svakodnevnom zivotu, gde svako ko prica engleski, kad mu se kaze "by default" zna sta to znaci. Ne znam kako ce kod nas "podrazumevana vrednost" da prodje kao nesto sto ne treba dodatno da se objasnjava sta u stvari znaci.

Broj korisnika interneta ce biti sve veci i veci, i broj onih zbunjenih ce rasti. Jedini nacin da se terminologija unapredjuje je da oni koji je koriste prosto povedu racuna o tome da li njihovi tekstovi i termini imaju osnovu za siroku razumljivost. Svrha prevodjenja engleske terminologije ne treba da bude da se ona priblizi onima koji tu terminologiju vec poznaju. Cilj je tu terminologiju pribliziti onima koji nemaju to predznanje i cije koriscenje kompjutera ne treba da bude otezano uvodjenjem termina koji im nisu jasni (jer ih ne koriste u svakodnevnom zivotu).

p.s. Mene isto nervira obracanje na "ti" i duh naredjivanja (bez "molim"). Ideja online aplikacije jeste imitiacija face-to-face iskustva, narocito ako se radi o potencijalnoj poslovnoj vezi. Ako ne mozemo da naucimo nezadovoljne sluzbenike da budu ljubazni, onda bar masina moze da bude ljubazna prema korisnicima (i potencijalnim klijentima).

Cisto da dodam jos po neki prevod sa ovog ubitacnog engleskog (nerazumljivog) na srpski (razumljiv bre)

hardware = хардвер
software = софтвер
windows = виндоуз

Gud baj from mi end best rigards tu ol.

@nowave
lokacija, koliko se meni čini ima latinsko poreklo.
Software i hardware se transkribuju. (Softver i hardver, kao i malver i adver...).
Ali, bojim se da se ne razumemo. Nije poenta da svaki prevod mora biti originalna, nepatovrena srpska reč. Takvih u srpskom jeziku čak ima vrlo malo. Opet ponavljam da nije nikakav problem da se određena reč transkribuje ili koristi u originalu sa premodifikatorom (npr. operativni sistem Windows), u zvaničnim prevodima IT terminologije ima jako puno usvojenih reči i one su, kao takve, deo srpskog jezika. Ja se ne zalažem za to da sve strane reči moraju imati svoj tačan pandan na srpskom. Da je zvaničan prevod za file "fajl" bilo bi sasvim na mestu da ga koristimo, ali hajde da, ako je neko napravio sistematizaciju prevoda i veliku bazu podataka sa terminima, da pogledamo šta tamo kaže pa se dogovorimo šta da koristimo. Standardi postoje, treba ih samo primeniti u praksi. A zašto to nije slučaj, to je već posebna tema...
pozdrav
Gavrilo

@Zile: Mislim da se nismo razumeli, kada sam rekao da ljudi prevode sajtove sa engleskog, nisam mislio da neko ima sajt na engleskom pa prevodi rečenicu po rečenicu (mada se i to često dešava, naročito kada rade lokalizaciju popularnih aplikacija PHPBB, vBulletin, phpMyAdmin...) već na situaciju gde osobe koje kreiraju svoje sajtove koriste kao uzor, model programe i druge web sajtove na engleskom. Recimo, kada pravite formulara za registraciju, nećete da "izmišljate toplu vodu" već ćete koristiti svoja i tuđa iskustva i napraviti stadnardan formular sa standardnim pitanjima: username, password, email, ... "submit"... (namerno sam sve napiso na engleskom, napominjem da ne izazovem lavinu negodovanja :).

Ja inače retko koristim tuđe web aplikacije, ali sam nedavno bio prisiljen da instaliram nekom klijentu jednu takvu, i obradujem se kada sam video da postoji lokalizacija na srpski jezik. Kada sam pogledao šta tamo piše, odmah sam prebacio na engleski, a mislim da bih i češki lakše razumeo od "onog srpskog".

A evo par primera, upravo sam otvorio nekoliko sajtova na srpskom jeziku, slučajnim izborom. Siguran sam da ima dobrih primera:

"uskoro se uvodi automatski sistem dobijanja warninga"
(warninga? - upozorenja, valjda)

"nije dozvoljeno sahreovati Preteen i underage, pedo, raygold, incest i rape slike i filmove... Obrazlozenje : ako vam treba obrazlozenje, obratite se najblizoj ludari!"
(osim što imamo prevde za većinu ovih reči, ne znaju svi šta je preteen i underage, možda je nekome duhovito ovo za ludaru, ali to nije dobar način obraćanja. Osim toga, ovakvim neozbiljnim tonom i ovo upozorenje će biti neozbiljno shvaćeno)

"ZABRANJENO je pejstovati private chat na main prozor"
(aman, čoveče... pejstovati? private? main prozor?)

"rizikuju da budu kickovani ili Banovani na neodredjeno vreme!"
("rizikuju da budu izbačeni ili da im bude zabranjen pristup")

... da ne dužimo sada, ja samo hoću da kažem da je ovoga PREVIŠE :)

A što se tiče "gađenja" na strane reči, ja bih sam podsetio na neke koje ili koristimo u izvornom obliku ili vuku koren iz stranih reči, a koristimo ih svakodnevno (evo čitam sa b92/sport + neke koje mi padnu na pamet): monitor, tv, telefon, fudbal, mundijal, analiza, intervju, forum, linkovi, kategorije, navigacija, runda, brejk (u tenisu), liga, šampiona...

Dakle, nemojmo biti isključivi, postoje neke reči koje mnogo bolje zvuče, na primer uvek mi je paralo uši "nogomet", ta igra se zove fudbal. Za sva vremena :)

Nemam zivaca da do kraja citam svadje u okviru komenara; hteo bih se nadovezati na jedan dio teme i u vezi sa tim navesti i neke konstatacije.

1) Kulturoloske razlike
Pri prevodjenju, ili bolje reci lokalizaciji, treba imati u vidu i kulturoloske razlike. Amerikanci stalno govore Please i Thank You, i to je dio njihove kulture. Srbi govore Molim i Hvala (uglavnom) onda kada to i misle. Treba skrenuti paznju zbunjenim webmasterima da je upotreba ovih termina na nacin kako bi se to bukvalno prevelo suvisna, zbunjujuca i donekle cak i neprikladna.

2) Stanje srpske lingvistike
Srpska lingvistika i jezik su u dosta losoj i nepovoljnoj situaciji i ne prati se korak sa vremenom. Ipak, i drugi jezici imaju problem sa novim tehnolgijama i izrazima. Sjetite se samo kako su Francuzi zabranili rijec e-mail i stavili svoju slozenicu.
Internet sajtovi su stoga dobrim dijelom odraz stanja naseg jezika, drustva, a na osnovu njih se djelimicno moze posmatrati i uspjeh i smisao Vukove reforme.

3) Jednoobraznost
Posto ne postoje neke zvanicne preporuke i pravila za prevodjenje (siroko rasprostranjenih) postojecih izraza, a posebno i novih IT izraza, potrebno je uzeti u obzir neka vec postojeca rjesenja. Konkretno, prevod Windowsa, Gnoma (prevod.org), recnik vokabular.org i neki drugi, najcesce OS prevodi mogu da budu dobra polazna osnova u mnogim slucajevima.
Nemojte da izmisljate toplu vodu, ima ljudi koji su vec prije 1-2-3-5 godina razbijali glavu i nasli dobro rjesenje.

4) Odgovornost
Urednici, a posebno gazde vecih i dobro posjecenih sajtova moraju da nose i svoj nivo odgovornosti. Greske na tim sajtovima se mogu siriti i na druge, ljudi mogu da uce pogresne koncepte i dalje druge navode da grese. Neke od najvecih gresaka po meni, u samom startu su potpuno izbacivanje nasih slova iz teksta!
Dalje je potrebno obratiti paznju na izbor pisma. Iako nemam nista protiv latinicnog pisma, drago mi je da se broj cirilicnih sajtova povecava jer su na srpskom webu ova pisma u ociglednoj disproporciji.

Toliko od mene za sada.

Dobra je ideja ali pisanje ozbiljnih tekstova traži dobru pripremu. Članak nije dobro pripremljen.

Neke engleske reči se jednostavno ne prevode jer su već usvojene kao monitor, modem, donekle folder. PS press na primer jako dobro obrađuje termine u svojim člancima (što i nije neko čudo jako dugo se ljudi bave tim poslom).

Tačno je da je Windows preveden, mislim da su u nekim terminima promašili. Ja lično u govori se „frljam“ i passwordima i logovanjem i shutdownom ali kod pisanja mora da postoji odgovornost prema čitaocima i prema jeziku. Dakle lozinka, prijava, odjava, obaranje sistema. Potrebno je uvesti standard i svima bi bilo lakše.

u tekstu pise:
"Srpski jezik je mnogostruko bogatiji od engleskog, zašto ga ne koristiti?"

dragi autore, jako pogresno...

Da bismo došli do pismenosti u određenoj struci, prvo treba da budemo elementarno pismeni. Moj savet: ko se muči da napiše tekstić od pola strane, ne treba da se bavi globalnim temama, a posebno ne prevođenjem cele terminologije jedne struke sa engleskog na neki drugi jezik. "Password" se na srpskom kaže "lozinka", a šifra je termin iz kriptografije koji (termin) nema veze sa onim na šta mislimo kada kažemo "password". Ovo su elementarne činjenice, jer je lozinka u svom suštinskom i upotrebnom smislu postojala i pre interneta, a isto tako i šifra.
Pitanje za mnogopoštovani publikum: kako biste preveli "Internet services", kako "Internet based economy", a kako "Web portal"?

Kod Srba svako ima svoje mišljenje i gori od želje da ga javno iznese, pa to i radi, kad god za to ima mogućnosti. Ponesen tim starim srpskim običajem, i ja se uključujem u diskusiju ;)
Koliko shvatam - ova tema sama po sebi ima dobar cilj, ili bar dobru ideju. Naravno da treba malo srediti cyber-škrabotine, jer stvarno nailazimo na svakakve gluposti na domaćim web stranicama. Nedavno sam instalirao Mambo CMS i srpski jezik za njega, a onda sam prevod morao da korigujem, jer me je bilo sramota da onako nešto pustim u javnost. Slažem se da je jezik odraz obrazovanja pojedinca i slažem se da se jezik i stil smatraju osnovnim pokazateljima naše ličnosti i da svaki čovek na tome treba da malo više poradi, bar onoliko koliko se brine o tome šta će da obuče.
U tome se svakako slažem sa autorom teksta, ali ne i u pokušaju da se na brzinu, na ograničenom prostoru za objavljivanje, od jednog teksta koji bi trebalo da služi za razbibrigu, napravi nauka. Ako je to autor hteo da uradi - pogrešio je, debelo. Ako su to čitaoci, koji ovde ostavljaju oštre komentare očekivali od autora - pogrešili su, debelo.
Prevođenje računarskih termina je vrlo škakljiva oblast. Za mnoge termine u računarskoj nauci još nismo našli adekvatan prevod na naš jezik. Istina, postoje pionirski pokušaji profesora Nedeljka Parezanovića, na primer, ali ti pokušaji liče na viceve o hrvatskom novogovoru. Kako bismo drugačije mogli da okarakterišemo prevode "niztovariti" (download) i "uztovariti" (upload)? Ali, sa druge strane ... za password postoji odomaćena reč koja se koristi još pre nego što je većina od posetilaca koja ostavlja ovde komentare rođena (verovali ili ne, računari su postojali i pre PC-a, pa čak i pre Spectrum-a i Commodore-a) ... "lozinka". Što se tiče moljakanja - to je stvar izbora. Nije baš tačno da reč "molim" nije u duhu srpskog jezika i u našem stilu, već mi se čini da smo od onih ludih devedesetih postali malo sirovi, pa reči poput "molim" i "izvini(te)" sve manje i manje koristimo, jer se plašimo da će nam sa glave spasti kruna. U tom strahu mi ne shvatamo da krunu, zapravo, nemamo. Ipak, priča može da se ublaži i može da se nađe neko kompromisno rešenje. Niko nas ne tera da moljakamo, ali ne moramo ni da budemo preterano imperativni. Možda bi persiranje, bez korišćenja "please" moglo da se koristi i da izgleda vrlo lepo i pristojno. "Unesite svoju lozinku" zvuči vrlo pristojno, kraće je od "Molim Vas, unesite svoju lozinku" (obratite pažnju na interpunkciju, vrlo često je izostavljamo), a još nema onaj krunopadajući efekat. Inače, reč "Vas" se, ipak, piše velikim slovom, jer ako se piše malim, onda to nije persiranje, već obraćanje u trećem licu množine. Leksički i sintaksno je ispravno, ali ne i semantički (mislite li da smo u Srbiji toliko jadni, pa moramo po nekoliko nas da radimo na istom računaru, u isto vreme?).
Stil je stvar izbora pojedinca. U slučaju o kome pričamo taj pojedinac je web administrator, odnosno vlasnik web lokacije (sajta, strane, kako kome odgovara) i on je taj koji će odlučiti kojim stilom će se obraćati korisnicima i bitno je da taj stil bude konzistentan. Smešno izgleda kada prilikom prijave u sistem dobijete poruku "Molim Vas, unesite lozinku", a za logout opciju vidite poruku "odjavi se ovde" (samo mu još "more" ili "bre" nedostaje) i to ne liči ni na šta, osim na Bizetićevu Slavujku i rečenicu poput "Kako su Vam tvoji?" ili staru akademsku "Kolega, molim Vas, ne s*rite".
Na kraju - svako od ljudi koji su dali komentar je donekle u pravu, kao i autor, ali niko od nas nije rekao apsolutnu istinu, niti je bilo ko od nas u mogućnosti da tako nešto uradi. Jednostavno - kao i velika većina stvari na ovom svetu, ni problematika jezika nije trivijalna, pa da može da ima jedan, ultimativni odgovor i pravilo. Srpski jezik je prilično bogat, ali ima i mnogo nepravilnosti i nedorečenosti. Na nama ostaje kako ćemo da ga koristimo. Neki okviri postoje, ali postoji mesta i za kreiranje ličnog stila. Dok god taj stil ne vređa drugoga, sve je u redu.

Joj, bre, Gorane (ali ne Pilipovic), zašto ne pročitate šta sam napisao? :)

Još ja mislim da gušim jer neke stvari ponavljam u svakom komentaru ali očigledno moram još par puta da napišem da bi možda neko pročitao.

Čak i u samom tekstu piše da ovo NIJE nikakav naučni tekst, niti je to bila ideja niti je tako napisan. Čak nije ni detaljna analiza, više kao "snapshot" trenutnog stanja, ništa više od toga. Tema za razmišljanje...

Ovo je mnogo ozbiljnija stvar nego što to dozvoljava ponuđeni prostor i vreme, zato se i ne bavim ovim na taj način.

Napraviste od ovoga raspravu o ustavu :)

p.s. A u pravu ste za mišljenje, čak su i neki pametniji ljudi smislili: "mišljenje je kao stražnjica - svi ga imaju" :)

U našem jeziku je standard da se "Pleas fill the form" prevodi sa "Popunite obrazac" jer se persiranjem naglašava molbenost i finoća. Engleski jezik nema persiranje u smislu koji mi imamo, te se služe sa "Please".
Što se tiče "default" podrazumeva se prevod "podrazumeva/podrazumevano". Značanje pojma "default" je prošireno tek njegovim uvođenjem u programske jezike i računarsku tehniku. Što je slučaj sa velikim brojem pojmova na engleskom koje se koriste. I ti pojmovi su u početku bili nategnuti, ali su se ljudi navikli.
Jezik je živa stvar i prihvatiće sve ono šte je u njegovom duhu. Guranje stranih izraza je "silovanje jezika" (Ivan Klajn) i odraz lenjosti.

Predlozi za razmišljanje:
login - prijaviti, prijava, (inače log in znači zapisati se, dođete na posao i zapišete se ste došli)
logout - odjava
folder - omotnica, omot,
"click here" - klikni(te) ovde (gle, ne piše Please click here)
uncheck - ovo je teško; chek je označi, moguće je preznači, precrtaj, obriši,
online - na vezi, na žici (čak je i kul)
download - skini (snimi sa),
upload - podigni (snimi na), default - po običaju, podrazumeva se.

web site - mrezno mesto, deminutiv je mesatsce, ali i strana je vrlo funkcionalno. Moze i cvor, kao cvor u mrezi. Mislim da slovenci imaju svoj izraz, ali ne znam koji

Slažem se sa stavovima da upotreba prevoda zavisi od ciljne grupe korisnika web-sajta i softvera (hmmm... evo, odmah natrčah na dilemu - da li da napišem "veb sajta", "web-site-a", "web-sitea", ... a odabrao sam nešto sasvim peto i sasvim sigurno pogrešio, pretpostavljam).
Želim da dam svoj skroman doprinos diskusiji - mene UŽASNO nervira skoro apsolutno proterivanje oblika reči "bismo" i "biste" umesto kojih se koristi (ekonomičnije, valjda?!) "bi". To se potkralo i autoru ovog teksta, ("... Da bi bili potpuno precizni, pošto se korisnici obično zbunjuju na mestima na kojima to najmanje očekujemo pa da bi izbegli pitanja tipa ”a koji password da unesem”, dodaćemo i reč ..."). Simptomatično je da nikome od učesnika ove diskusije (koja se inače bavi problematikom pravilne upotrebe jezika) ovo nije zaparalo uši do sada. Ova pojava je uočljiva ne samo na Internetu, već i u opštem govoru. Jedna od fabrika se već godinama ponosno diči svojim sloganom "Da postoji bolja hrana, mi bi je pravili." Ovakvih užasnih primera je bezbroj...

Ja se bavim razvojem softvera i često sam u dilemi - kako da se program obrati korisniku softvera. "Da li ste sigurni da želite obrisati nalog br. XYZ?", "Da li da obrišem nalog br. XYZ?" ili sl. - ko tu, ustvari, vrši akciju brisanja? Da li da na komandnim tasterima napišem "Brisanje" ili "Briši", "Izmeni" ili "Izmena", "Upiši" ili "Upis" ili "Dodaj"...

U svakom slučaju, polazni tekst je pokrenuo veoma potrebnu diskusiju na ovu temu.