Bez Srbije teško investirati na Balkanu

Sikirica: Regionalna, evropska, pa i svetska ekonomska integracija je neminovna. Kao što je već poznato, u pismu 24 američka senatora predsedniku Bušu se na lep način definiše zašto se interesi Srbije podudaraju sa interesima Amerike i zašto Amerika tako gleda na taj region i podržava ekonomsku integraciju demokratske Srbije u evroatlansku zajednicu.

Osnovna stvar je ta da se to podudara sa interesima SAD, imajući na umu da je Srbija od bitnog značaja za budućnost jugoistočne Evrope i regionalnih interesa. Već je poznato, da je u jugoistočnoj Evropi došlo do integracije mnogih zemalja u Evorpsku uniju. Samom tom integracijom sada se interesi investitora prebacuju na Balkan. To je malo paradoksalno ali interesantno, jer na Balkanu još uvek postoji jeftina radna snaga i ta regulativa nije tako opterećavajuća i zahtevna kao što je to slučaj u Evropskoj uniji. Kada neko hoće da nastupi na Balkanu, vrlo je teško zaobići Srbiju.

Srbija je na neki način centralna zemlja i gotovo da bez sagledavanja tržišta Srbije i uključivanja tog tržišta u investiciona ulaganja teško je praviti investicije na Balkanu. Imamo tu nekoliko primera, recimo sada počev od norveškog telekoma “Telenor” koji je uložio skoro dve milijarde dolara za kupovinu telekoma Mobi 63, u Srbiji su već prisutni “US Stil”, “Filip Moris“ i druge kompanije. Međutim, ono što je sada aktuelno i do kraja godine treba da se ostvari jeste izuzetno važna investicija ruskog “Gasproma” od skoro milijardu dolara.

US Stil - dobar primer investicionog partnera

Glas Amerike: Kako bi Srbija  mogla da stvori uslove za još intenzivniji ulazak stranih investicija?

Sikirica: Ja bi rekao da Srbija uveliko radi na tome. Vrlo su pozitivne ocene koje su u poslednje vreme date u pogledu onoga što je Srbija ostvarila za poslednjih pet-šest godina. Vi znate da je list “Fajnanšel Tajms” nedavno proglasio Beograd kao grad budućnosti jugoistočne Evrope za 2006. i 2007.godinu.

Znači to je lokacija na koju vas taj list upućuje, jer je dobra za investiciju. Naravno, nisu to bili neki obični uslovi koje je trebalo ispuniti, već su to bili veoma strogi kriterijumi vezani za ekonomski potencijal razvoja, troškove poslovanja, ljudske resurse, transportni sektor, pa i koji procenat stanovništva, na primer, govori engleski, da bi ti poslovi mogli da se obave.

Imate još jedan primer. Jednim od najboljih investicionih poduhvata u Evropi se smatra projekat “Airport city Beograd”. Istovremeno, Svetska banka sa svoje strane podržava Srbiju i pokazuje da je ta zemlja 2006. godina učinila najveći pomak da privuče strana ulaganja i da se sada može ulagati u Srbiju.

Sikirica: “Fajnanšel Tajms” nedavno proglasio Beograd za grad buduænosti jugoistoène Evrope

Glas Amerike: Šta bi se dalo dalje učiniti  na planu jačanja srpske privrede i ekonomske saradnje sa SAD?

Sikirica: Mislim da je važna činjenica da se obično gleda na velike kompanije, da se one privuku. Velike kompanije zahtevaju velika tržišta. Ne znam da li je to prava mera sa jedne ili druge strane.

Međutim, meni je lično poznato da su manje i srednje američke kompanije, vrlo zainteresovane da ulažu u Srbiju i na to se treba koncentrisati.

Siguran sam da će te kompanije naići na odlične partnere u Srbiji i da bi srpski privredni establišment trebalo da ih prihvati. Imate primer US Stila u Srbiji, kao uspešnog investicionog partnera, što je indikacija da će i kompanije, manjeg i većeg obima, koje bi išle na ovakva tržišta, kao što je srpsko, biti uspešne i barometar ekonomske budućnosti i prosperiteta jer kada one investiraju to znači da njihov dolazak i istrajnost na tom tržištu nije spekulativne prirode nego dugoročno.