Ugledni novinari - doušnici Sekuritatee

U Rumuniji je pokrenuta kampanja pod nazivom "Čisti glasovi", koja je deo zakasnelih pokušaja da se otkrije istina o saradnicima režima bivšeg diktatora Nikolaea Čaušeskua.

Procenjuje se da ima oko 1,3 miliona dosijea koje sadrže informacije o saradnji nekadašnje tajne policije Sekuritatee i političara, privrednika, novinara i drugih istaknutih ličnosti.

Sekuritatea je regrutovala i doušnike koji su imali samo 12 godina, zaplašivala ih, ucenjivala ili podmićivala kako bi odavali prijatelje, kolege ili članove porodice.

Ti dosijei tek sada su postali dostupni rumunskoj javnosti, pošto su 2004. godine bivši komunisti izgubili vlast na izborima. A neki pojedinci su nedavno i sami progovorili.

Jedan od njih je Karol Sebastijan, bivši novinar BBC-ja, poznat kao oštar kritičar komunista. Drugi je Dan Čakir, poznati kolumnista, čiji otac je bio istaknuti politički zatvorenik.

Oni su, kao i mnogi drugi novinari, godinama imali istu mračnu tajnu: bili su doušnici ozloglašene Sekurutatee. Sada su to priznali pod pritiskom kampanje "Čisti glasovi", u kojoj se zahtevalo otvaranje za javnost dosijea u vezi sa medijima.

Karol Sebastjan počeo je da sarađuje sa režimom dok je bio student. Tajna služba koja je kontrolisala rumunske građane kroz mrežu od 700.000 doušnika, upozorila ga je da će imati problema, ukoliko i sam ne postane doušnik.

Sebastijan je priznao da se 99 odsto informacija koje je odavao tajnoj službi odnosilo na njegovog prijatelja, pesnika Andreija Bodiuja, koji mu je to u međuvremenu oprostio.

Takođe je rekao da to što nije ranije priznao da je bio doušnik predstavlja "neizbrisivu mrlju" u njegovoj karijeri i životu. Podneo je i ostavku na rumunskoj državnoj televiziji na kojoj je poslednjih godina radio.

Članovi Sebastijanove porodice veoma su teško doživeli obelodanjivanje njegove saradnje.

"Mogao je da izdrži pritiske, zbog svog oca koji je bio politički zatvorenik", rekla je bivša supruga Lucija Hosu, inače autorka serije dokumentaraca u kojima su prikazani zločini iz vremena komunizma. Izjavila je i da su njihova dva sina, koji su takođe novinari, bili šokirani.

Drugi novinar koji je "progovorio" je Dan Čakir, ugledni analitičar za pitanja pravoslavne crkve. Postao je doušnik Sekuritatee sedamdesetih godina. "Znate, oni nisu bili Crveni krst", rekao je on za AP i dodao da je bio primoran da odaje podatke o jednom francuskom i jednom italijanskom zvaničniku.

Godinu dana pošto je počeo da sarađuje sa tajnom policijom, on se ispovedio i tako olakšao svoju savest, sve do početka kampanje "Čisti glasovi".

Način na koji su objavljivani podaci o saradnji tajne policije i javnih ličnosti, gotovo 17 godina posle pada komunističkog režima, oštro je kritikovan u rumunskoj javnosti.

Sporost sa kojom u Rumuniji postaju dostupni dosijei objašnjava se činjenicom da su bivši oficiri Sekuritatee i visoki komunistički zvaničnici konsolidovali moć pošto je Čaušesku srušen sa vlasti i pogubljen. Oni su zadržali vodeće pozicije u privredi, politici i medijima.

Čak i sada, rumunska tajna služba tvrdi da ima doušnike među pripadnicima sedme sile.

Atmosfera se delimično promenila 2004. godine posle dolaska na vlast nove vlade centra, koja je osnovala nacionalni Institut za izučavanje zločina komunizma i privođenje zločinaca pravdi.

Predsednik Trajan Basesku osnovao je međunarodnu komisiju za ispitivanje zločina iz prošlosti. Komisija istražuje kršenja ljudskih prava i ulogu koji su imali političari i druge ličnosti u održavanju represivnog režima, okončananog 1989. godine u pobuni u kojoj je više od hiljadu ljudi poginulo u uličnim sukobima.

(Beta)