Može li se živeti od puževa

Uzgajivači su od tog posla očekivali dosta, ali se ispostavilo da očekivanja nisu ispunjena. Priča o tome kako je s puževima zarada laka i da se ulaganja isplate već u trećoj godini od osnivanja farme bila je priča s kojom je nekoliko kompanija nastupalo prodajući opremu potrebnu za podizanje farmi.

Mnogi koji su ostajali bez posla u privatizovanim i zatvaranim preduzećima novac od otpremnina ili prodaje nekretnina ulagali su u farme, i do 10.000 evra po hektaru. Međutim, danas, kada bi trebalo da stignu prvi plodovi trogodišenjeg rada, san o Srbiji kao velikom izvozniku puževa pretvara se u noćnu moru.

Rade Mojsović iz Beograda, koji je u pužarnik kod Plandišta površine 10 hektara uložio 100.000 evra, jedan je od onih koji, umesto da zarade, na puževima gube novac. Mojsović, ako pokuša da ove sezone izveze puževe, osim što ne zna ko bi ih uopšte kupio, mora da reši problem uvozne dozvole za Evropsku uniju, a za to bi trebalo da, sem sopstvene hladnjače, ima pravilnik o uzgajanju puževa, kog u Srbiji nema. Zanimljivo je i to da su upravo firme koje su veliki prodavci opreme za pužarstvo proteklih godina izvozile puževe skupljane u prirodi, što je u EU zabranjeno.

Pitanje koje se postavlja glasi da li je ikada i bilo posla za pužare iz Srbije i da li je ikada i bilo tržišta, ili je od početka reč o prodaji opreme?  Posao s puževima kao veliku šansu Srbije svojevremeno su promovisali Privredna komora, Zavod za zapošljavanje i Ministarstvo poljoprivrede, ali sada kao da bi svi da sve što pre zaborave.