Mediji i kamenje

Širom globalnog sela odavno se smatra da je informacija peta dimenzija, a novinari sedma sila. Kolika je odista moć medija, ovih dana je vrlo dramatično osetio i ugledni sociolog Mirko Đorđević: nakon njegovog učešća u emisiji Ključ Radio televizije Srbije nepoznata lica su, u noći između utorka i srede, bacila betonske kamenice na Đorđevićevu kuću u Šimanovcima. Po svemu sudeći, naljutilo ih je njegovo, inače odranije poznato stanovište da delo vladike Nikolaja Velimirovića podleže sudu istorije i javnosti, premda ga je SPC proglasila za svetitelja. Nije zgoreg naglasiti, a i sam Đorđević ističe, da su njegovi sagovornici u Ključu profesor Vasilije Kalezić i đakon Ljubomir Ranković bili vrlo tolerantni. Iako, inače, vladiku smatraju nedodirljivom ličnošću.

Hvale vredna tolerancija izgleda nije svojstvena nejavnim obožavaocima vladike Velimirovića koji, pod sigurnim okriljem noći, temeljno hrišćansko učenje "Ko tebe kamenom, ti njega hlebom" dovode do suprotnosti. Nije teško zamisliti da bi se takva neprilična odbrana "vere" mogla nastaviti, pogotovo ako počinioci ostanu nepoznati. Doda li se tome da će već ovog vikenda u Lelićima, rodnom mestu Nikolaja Velimirovića, na vrlo svečanom obeležavanju 125 godina od njegovog rođenja, 50 od smrti i 15 od prenosa moštiju, biti i uglednici poput premijera Srbije, dimenzije eventualne amnestije napadača mogu dobiti šire razmere. Naravno, u samom Ključu ne treba tražiti uzrok huliganstva, sve i da su huligani tamo našli povod za obračun sa neistomišljenikom. Činjenica je, međutim, da tzv. javni servis dugo i servilno opslužuje SPC, a posebno njen deo spreman da se čvrsto založi za čistotu vere i nacije, ma šta to u jednom formalno sekularnom, multinacionalnom i multikonfesionalnom društvu značilo.

Nekritičko, pa i nedovoljno kritičko poistovećivanje nacionalih interesa sa interesima svih građana Srbije, čemu su mediji u Srbiji skloni i danas, dovoljna je kapisla za eksploziju besa, koja se završava lupanjem prozora, glave, pa potom glava. Političari nacionalnog korpusa, iako nevični savemenom poimanju sveta i neelastični kada je modernizam u pitanju, naučili su da svoju moć i htenja transponuju putem medija. I još više, naučili su publiku, koja svim čulima upija poruke plasirane sa elektronskih i pisanih medija - da deluje nekažnjeno. One koji u ovo sumnjaju treba pitati da li su otkrivene ubice Slavka Ćuruvije, direktno pozvani preko novina i RTS da deluju? I šta će biti ako kamenice polete dalje od kuće u Šimanovcima i, primerice, ako uspe ponuda "analitičara" Slobodana Antonića radikalima da profesora Nikolu Samardžića tretiraju kao svinju?