Neću da budem talac svoje nacije

U drugom romanu „Tiha kuća“ piše o tri generacije istanbulske trgovačke porodice, u istorijskom romanu „Bela kuća“ opisana je veza između mletačkog roba i njegovog turskog gospodara, „Crna knjiga“ smatra se „najkontroverznijim i najpopularnijim romanom savremene turske književnosti“ po kojoj je napisao i scenario za film. Dela su mu prevedena na četrdesetak jezika, štampana u milionskim tiražima, a na srpskom (izdavač „Geopoetika“, prevod Ivan Panović) objavljeni su romani „Bela tvrđava“, „Novi život“ i najnoviji „Zovem se Crveno“. Džon Apdajk kaže da Pamuk u delu „Zovem se Crveno“ istražuje dušu nacije. Govoreći o tome za „Blic“ Orhan Pamuk kaže:

„Nisam imao takvu nameru u početku, ali, poređate li sve te knjige jednu za drugom zapravo dobijate avanturu nacije. Margaret Atvud je u svom komentaru napisala kako, u stvari, pisanjem opredmećujem, dozivam u postojanje svoju naciju, što mi je laskalo ali me i uznemirilo jer sam svestan da su brojni raniji autori trošili talenat samo baveći se nacijom, i sobom kroz nacionalno. Ponekad imam utisak da smo zarobljenici naših nacionalnih država koje oko naših očiju i umova stavljaju nekakvu zavesu. Sebe vidim kao građanina sveta i građanina Istanbula pre nego građanina Turske.“ Uplitanja politike u kulturu i umetnost nije ništa novo. I vi ste to osetili, jer vam je suđeno zbog optužbe da „ponižavate sve što je Tursko“. Kako gledate na tu vrstu pritisaka?

- Ranijih godina bilo je mnogo više toga i bilo je još teže. Pre 20 ili 30 godina turski pisci bili su pod mnogo većim ograničenjima, bili su hapšeni, neki ućutkivani, neki ubijani a ja i dalje mrdam i, evo, sedim sa vama i pričam. Mislite li da su procesi globalizacije, markentiške agresivnosti i komercijalizacije veća pretnja za umetnost od političkih pritisaka?

- U osnovi, ni jedno ni drugo nisu suštinski problemi. Prava umetnost odoleva vremenu, za razliku od svega ostalog. U umetnosti se zapravo radi o imaginaciji, u literaturi o stvaranju lepe i dobre proze... Komercijalizacija je problem zapadnih, bogatih zemalja; međutim, u Turskoj treba da budemo srećni kada neka knjiga postigne visoke tiraže pa makar se to zvalo i komercijalizacija. Kako doživljavate činjenicu da ste svrstani među 100 najuticajnijih ljudi u svetu, i da ste jedan od najozbiljnijih kandidata za Nobelovu nagradu?

- Iskreno, nisam vičan toj vrsti komentara. I ja kao i vi, kao i svi drugi, saznajem to iz novina. Laska mi, ali istovremeno, na izvestan način, imam potrebu da to odbacim. Jer, želim da zaštitim svoje biće, svoju privatnost pisanja. Sudeći po vašim romanima, junacima koji izgaraju u žestokim odnosima od ljubavi do mržnje, reklo bi se da je reč o jarkom temperamentu orijenta zaodenutom u glazuru Zapada?

- Umetnost romana je vrlo zapadna stvar. To je poseban način sagledavanja ljudskog duha i ljudskog života. I ako tu umetnost koristite u nezapadnom svetu nailazite na jednu vrstu odbojnosti, neprihvatanja. Međutim, umetnost jeste najbolje mesto za susret različitosti. U vašim romanima ima dosta autobiografskih momenata. Hoće li i nedavni sudski proces biti predmet nekog budućeg?

- Svakako, ali ne u romanu. Iako sam sentimentalna ličnost, ne volim sentimentalnu literaturu. Zato ću o tome pisati kasnije, sa distance, na kritičko-ironičan način i to u eseističkoj, autobiografskoj formi. Ne pišem knjige na način na koji živim već na način na koji želim da osmislim svoj život. U životu ja sam čovek sa više ljudskih slabosti, jednostavniji sam nego u mojim romanima. U njima sam intiligentniji (smeh), značajniji. Vaš pogled na savremene prilike u Evropi, ne samo književne?

- Mi Turci kucamo na vrata Evropske unije kao i vi Srbi, ali to ne ide ni lako ni sasvim dobro i pitanje je šta to donosi a šta odnosi; i već mi je dosadno od toga. Evropska literatura jeste zlatna kolevka književnosti, čitao sam je i čitam, ali kako vidim, ničeg posebnog ni novog nema. Mnogo sam zainteresovaniji šta se na tom planu dešava u Kini, Indiji gde, ako ne svi, a ono, bar elita biva polako uključena u globalne ekonomske tokove i kroz taj način konstituiše svoj kineski, odnosno, indijski identitet. To me zanima više nego Evropa; uzbudljivije je i zanimljivije.