Aktuelno
MLADOŽENJA BIRA ŽENU SVOG ŽIVOTA
Najpopularniji dejting šou na svetu stiže u Srbiju.
17:38
30.12.2025.
1 d
Nedelja, 16.04.2006.
13:48
Žrtve-heroji kosmičkih letova
Ove godine obeležava se 45 godina od prvog u istoriji čovekovog leta u kosmos. Sada se već kreće u osvajanje daljih svetova. Na redu su Mesec, na koji se SAD spremaju za povratak vec 2018, a i Rusija najozbiljnije razmatra mogućnost da gotovo u isto vreme pošalje ekspediciju na zemljin satelit. Međutim, države sa kosmičkim programom već su "odradile" po jedan mesečev program i za njih su vezani najdramatičniji trenuci kako ruske tako i američke kosmonautike.
Ove godine obeležava se 45 godina od prvog u istoriji čovekovog leta u kosmos. Sada se već kreće u osvajanje daljih svetova. Na redu su Mesec, na koji se SAD spremaju za povratak vec 2018, a i Rusija najozbiljnije razmatra mogućnost da gotovo u isto vreme pošalje ekspediciju na zemljin satelit.
Međutim, države sa kosmičkim programom već su "odradile" po jedan mesečev program i za njih su vezani najdramatičniji trenuci kako ruske tako i američke kosmonautike.
Nakon leta Jurija Gagarina postalo je jasno da je krajnji cilj u suparništvu dva programa vasionskih letova s ljudskom posadom, u stvari, iskrcavanje čoveka na neko nebesko telo, na primer, na Mesec. Takav zadatak naciji je postavio predsednik Džon Kenedi aprila 1961. godine. Pod utiskom uspeha Amerikanaca, koji su 1964. godine lansirali tešku raketu-nosač "Saturn-1", rukovodstvo ŠSR je u avgustu donela specijalnu odluku "O istraživanju Meseca i kosmičkog prostora". Glavni zadatak bio je iskrcavanje sovjetskog kosmonauta na povrsinu Meseca u periodu 1967-1968. godine, a povodom 50-godisnjice Oktobarske revolucije.
Radove je predvodio Konstruktorski biro pod rukovodstvom Sergeja Koroljova koji je predložio nove pilotirane kosmičke brodove sada već poznate serije "Sojuz". Ali je početak realizacije tog programa krajem 1966. godine nije obećavao brz uspeh.
Prva isprobavanja u bespilotnoj varijanti bila su planirana za kraj novembra. Bilo je planirano da se lansiraju dva broda i da se oni automatski spoje. Međutim, prvi brod je iz nepoznatih razloga potrošio celokupno gorivo u motorima za orijentaciju pa je doneta odluka da se on pre vremena vrati na Zemlju. Međutim, taj brod se nikada nije vratio na Zemlju. Najverovatnije je besprekorno upotrebio sistem za havarijsko samouništavanje.
Kada je 14. novembra 1966. već bila izdata komanda za uključivanje motora rakete-nosača, sistem za samostalnu komandu ih je isključio i pritom aktivirao sistem za havarijsko spasavanje pripojenog uz raketu broda "Sojuz". Barutni motori izneli su aparat za spuštanje na visinu od 700 metara i on je obavio meko prizemljenje.
Treće lansiranje bespilotnog "Sojuza" bilo je predviđeno za 15. januar 1967. godine. Međutim, ono je obavljeno tek 7. februara i "Sojuz" je boravio u orbiti oko dva dana. Tada su zabeleženi kvarovi u sistemu upravljanja i orijentacije a u vreme kočenja u atmosferi progorelo je postolje aparata. On se spustio u Aralsko more i potonuo.
Do danas je ostala nepoznica kome je u ŠSR pripadala inicijativa da se posle tri neuspešna bespilotna lansiranja donese plan kojim se predviđa istovremeno lansiranje dva pilotirana broda "Sojuz" i njihovo spajanje u orbiti. Međutim, 23. aprila 1967. godine , koju nazivaju "godinom tragedija u pilotiranoj kosmonautici na obe strane Atlantika", u kosmos je lansiran "Sojuz-1" sa kosmonautom Vladimirom Komarovom. Nakon 24 časa na "Sojuzu-2" trebalo je da polete Valerij Bikovski, Aleksej Jelisejev i Jevgenij Hrunov.
Međutim, sve je krenulo naopako od samog starta. Najpre je otkazao sistem za upravljanje orijentacijom, ispao je iz stroja jedan od registratora, nije se otvorila leva solarna baterija pa je tako bilo teško očekivati da će se brod spojiti sa drugim "Sojuzom". U takvim uslovima start "Sojuza-2" je otkazan a Komarovu je naloženo da se vrati na Zemlju pre vremena.
Prva etapa spuštanja tekla je normalno. Odbačen je krov luka osnovnog padobrana ali padobran nije izašao iz kontejnera. Zbog toga se nije odvojio ni kočioni padobran. Pritom je započela rotacija aparata za spuštanje. Automatski je proradio rezervni padobranski sistem. Otvoren je krov kontejnera i odvojio se rezervni padobran. Međutim, on se zapetljao oko kočionog padobrana osnovnog sistema i kao rezultat serije nezgoda - aparat za spuštanje ogromnom brzinom od 644 kilometra na čas udario u Zemlju. Komarov je poginuo.
Kad govorimo o razlozima tragedije mogli bi smo navesti reči jednog od veterana ruske kosmonautike, konstruktora Borisa Čertoka, koji u svojim memoarima piše da su "prilikom pripreme 'Sojuza' tehničke službe veoma žurile jer krovovi padobranskih kontejnera nisu bili izrađeni u roku i samo se može pretpostaviti čime su ih u stvari pokrivali".
Strašno je, međutim, još nešto. "Da su se na 'Sojuzu-1' posle izlaska u orbitu otvorile obe solarne baterije i da nije otkazao registrator 45K, onda bi 24. aprila najverovatnije bio lansiran 'Sojuz-2'. Nakon spajanja Hrunov i Jelisejev trebalo je da pređu na brod kojim je pilotirao Komarov. U tom slučaju bi poginula sva trojica a nešto kasnije najverovatnije bi poginuo i Bikovski" - ocenio je Čertok.
Tri meseca ranije, 27. januara, američka posada koja se pripremala da izvrši prvi pilotirani let po programu "Apolo" astronauti Virdžil Grisom, Edvard Vajt i kapetan Rodžer Čafi poginuli su u plamenu unutar broda u Centru kosmičkih letova "Kenedi". Bili su to prvi americki astronauti koji su poginuli u kosmičkom brodu.
A reč je bila o rutinskom treningu. Sva trojica su se nalazila unutar kosmičkog broda "Apolo" u prednjem delu ogromnog nosača "Saturn-1B" na startnoj poziciji broj 34. Pritom ni raketa ni sam brod nisu bili napunjeni gorivom i sva pirotehnicka sredstva su bila ili iskljucena ili uopšte nisu bila instalirana.
Međutim, požar je ipak buknuo i za ciglih 15 sekundi brod prepun kiseonika pretvorio se u pakleni krematorijum. Tragediju je učinila još većom situacija da je za otvaranje ulaznog luka bilo potrebno 90 sekundi.
Zbog katastrofe "Sojuza" i "Apola" rokovi pilotiranih letova su pomereni ali to nije zaustavilo ni ŠSR ni SAD. Obnovljeni program "Apolo" omogućio je čoveku da šest puta kroči na povrsinu Meseca.
U isto vreme obavljane su brižljive dorade i isprobavanja "Sojuza" što je dovelo do konstruisanja izuzetno pouzdanog kosmičkog broda koji je našao primenu kao transportni brod za sovjetske dugotrajne orbitalne stanice serije "Saljut" i Međunarodnu kosmicku stanicu.
Ne treba sumnjati da će u ne tako dalekoj budućnosti, u 21. veku, početi pilotirani letovi na najbliže planete sunčevog sistema. Međutim, kao i pre 40 godina, kosmos još uvek za čoveka predstavlja neprijateljsku sredinu u koju se, zbog političkih ambicija, i to još povodom praznika, kako se to ranije desavalo, ne sme zalaziti.
Prodor čoveka u udaljene svetove može biti opravdan jedino konkretnim naučno-ekonomskim programima koje treba reostvarivati ne zbog toga ko će prvi već, ovoga puta - zajedno naslednici ideja "Sojuza" i "Apola".
RIA Novosti specijalno za FoNet ekstra
Međutim, države sa kosmičkim programom već su "odradile" po jedan mesečev program i za njih su vezani najdramatičniji trenuci kako ruske tako i američke kosmonautike.
Nakon leta Jurija Gagarina postalo je jasno da je krajnji cilj u suparništvu dva programa vasionskih letova s ljudskom posadom, u stvari, iskrcavanje čoveka na neko nebesko telo, na primer, na Mesec. Takav zadatak naciji je postavio predsednik Džon Kenedi aprila 1961. godine. Pod utiskom uspeha Amerikanaca, koji su 1964. godine lansirali tešku raketu-nosač "Saturn-1", rukovodstvo ŠSR je u avgustu donela specijalnu odluku "O istraživanju Meseca i kosmičkog prostora". Glavni zadatak bio je iskrcavanje sovjetskog kosmonauta na povrsinu Meseca u periodu 1967-1968. godine, a povodom 50-godisnjice Oktobarske revolucije.
Radove je predvodio Konstruktorski biro pod rukovodstvom Sergeja Koroljova koji je predložio nove pilotirane kosmičke brodove sada već poznate serije "Sojuz". Ali je početak realizacije tog programa krajem 1966. godine nije obećavao brz uspeh.
Prva isprobavanja u bespilotnoj varijanti bila su planirana za kraj novembra. Bilo je planirano da se lansiraju dva broda i da se oni automatski spoje. Međutim, prvi brod je iz nepoznatih razloga potrošio celokupno gorivo u motorima za orijentaciju pa je doneta odluka da se on pre vremena vrati na Zemlju. Međutim, taj brod se nikada nije vratio na Zemlju. Najverovatnije je besprekorno upotrebio sistem za havarijsko samouništavanje.
Kada je 14. novembra 1966. već bila izdata komanda za uključivanje motora rakete-nosača, sistem za samostalnu komandu ih je isključio i pritom aktivirao sistem za havarijsko spasavanje pripojenog uz raketu broda "Sojuz". Barutni motori izneli su aparat za spuštanje na visinu od 700 metara i on je obavio meko prizemljenje.
Treće lansiranje bespilotnog "Sojuza" bilo je predviđeno za 15. januar 1967. godine. Međutim, ono je obavljeno tek 7. februara i "Sojuz" je boravio u orbiti oko dva dana. Tada su zabeleženi kvarovi u sistemu upravljanja i orijentacije a u vreme kočenja u atmosferi progorelo je postolje aparata. On se spustio u Aralsko more i potonuo.
Do danas je ostala nepoznica kome je u ŠSR pripadala inicijativa da se posle tri neuspešna bespilotna lansiranja donese plan kojim se predviđa istovremeno lansiranje dva pilotirana broda "Sojuz" i njihovo spajanje u orbiti. Međutim, 23. aprila 1967. godine , koju nazivaju "godinom tragedija u pilotiranoj kosmonautici na obe strane Atlantika", u kosmos je lansiran "Sojuz-1" sa kosmonautom Vladimirom Komarovom. Nakon 24 časa na "Sojuzu-2" trebalo je da polete Valerij Bikovski, Aleksej Jelisejev i Jevgenij Hrunov.
Međutim, sve je krenulo naopako od samog starta. Najpre je otkazao sistem za upravljanje orijentacijom, ispao je iz stroja jedan od registratora, nije se otvorila leva solarna baterija pa je tako bilo teško očekivati da će se brod spojiti sa drugim "Sojuzom". U takvim uslovima start "Sojuza-2" je otkazan a Komarovu je naloženo da se vrati na Zemlju pre vremena.
Prva etapa spuštanja tekla je normalno. Odbačen je krov luka osnovnog padobrana ali padobran nije izašao iz kontejnera. Zbog toga se nije odvojio ni kočioni padobran. Pritom je započela rotacija aparata za spuštanje. Automatski je proradio rezervni padobranski sistem. Otvoren je krov kontejnera i odvojio se rezervni padobran. Međutim, on se zapetljao oko kočionog padobrana osnovnog sistema i kao rezultat serije nezgoda - aparat za spuštanje ogromnom brzinom od 644 kilometra na čas udario u Zemlju. Komarov je poginuo.
Kad govorimo o razlozima tragedije mogli bi smo navesti reči jednog od veterana ruske kosmonautike, konstruktora Borisa Čertoka, koji u svojim memoarima piše da su "prilikom pripreme 'Sojuza' tehničke službe veoma žurile jer krovovi padobranskih kontejnera nisu bili izrađeni u roku i samo se može pretpostaviti čime su ih u stvari pokrivali".
Strašno je, međutim, još nešto. "Da su se na 'Sojuzu-1' posle izlaska u orbitu otvorile obe solarne baterije i da nije otkazao registrator 45K, onda bi 24. aprila najverovatnije bio lansiran 'Sojuz-2'. Nakon spajanja Hrunov i Jelisejev trebalo je da pređu na brod kojim je pilotirao Komarov. U tom slučaju bi poginula sva trojica a nešto kasnije najverovatnije bi poginuo i Bikovski" - ocenio je Čertok.
Tri meseca ranije, 27. januara, američka posada koja se pripremala da izvrši prvi pilotirani let po programu "Apolo" astronauti Virdžil Grisom, Edvard Vajt i kapetan Rodžer Čafi poginuli su u plamenu unutar broda u Centru kosmičkih letova "Kenedi". Bili su to prvi americki astronauti koji su poginuli u kosmičkom brodu.
A reč je bila o rutinskom treningu. Sva trojica su se nalazila unutar kosmičkog broda "Apolo" u prednjem delu ogromnog nosača "Saturn-1B" na startnoj poziciji broj 34. Pritom ni raketa ni sam brod nisu bili napunjeni gorivom i sva pirotehnicka sredstva su bila ili iskljucena ili uopšte nisu bila instalirana.
Međutim, požar je ipak buknuo i za ciglih 15 sekundi brod prepun kiseonika pretvorio se u pakleni krematorijum. Tragediju je učinila još većom situacija da je za otvaranje ulaznog luka bilo potrebno 90 sekundi.
Zbog katastrofe "Sojuza" i "Apola" rokovi pilotiranih letova su pomereni ali to nije zaustavilo ni ŠSR ni SAD. Obnovljeni program "Apolo" omogućio je čoveku da šest puta kroči na povrsinu Meseca.
U isto vreme obavljane su brižljive dorade i isprobavanja "Sojuza" što je dovelo do konstruisanja izuzetno pouzdanog kosmičkog broda koji je našao primenu kao transportni brod za sovjetske dugotrajne orbitalne stanice serije "Saljut" i Međunarodnu kosmicku stanicu.
Ne treba sumnjati da će u ne tako dalekoj budućnosti, u 21. veku, početi pilotirani letovi na najbliže planete sunčevog sistema. Međutim, kao i pre 40 godina, kosmos još uvek za čoveka predstavlja neprijateljsku sredinu u koju se, zbog političkih ambicija, i to još povodom praznika, kako se to ranije desavalo, ne sme zalaziti.
Prodor čoveka u udaljene svetove može biti opravdan jedino konkretnim naučno-ekonomskim programima koje treba reostvarivati ne zbog toga ko će prvi već, ovoga puta - zajedno naslednici ideja "Sojuza" i "Apola".
RIA Novosti specijalno za FoNet ekstra
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare