Bauk korupcije

Hapšenje viceguvernera Narodne banke Srbije, zbog sumnje da je primio mito od 100.000 evra, mnogo je više od vesti dana. Dobri poznavaoci našeg problema sa korupcijom, kao razarajućom društvenom pojavom, zbog koje se Srbija u 2004. godini našla na „zavidnom” 97. mestu od 145 rangiranih zemalja, smatraju da hapšenje visokog funkcionera centralne banke može da znači najmanje dve stvari.

Ukoliko nadležni državni organi dokažu da je bilo osnova za njegovo hapšenje, bio bi to dokaz više da je korupcija u velikoj meri zahvatila državne institucije, pa čak i vrhovnu monetarnu vlast. I, drugo, da je rasprostranjenost tog društvenog zla već tolika da ometa normalno funkcionisanje državnog, pravnog i moralnog poretka.

Ali, hapšenje osumnjičenog moguće je da nagoveštava odlučnost vlasti da društvo očisti od korupcije, ne štedeći čak ni sopstvene kadrove.

Korupcija i podmićivanje stari su koliko i država, kaže istorija društvene misli. „Učiteljica života” kaže da tamo gde postoji politička moć i uticaj, a ne i dovoljna kontrola, postoji i korupcija. Jedno od ključnih pravila politike je da se politička moć i uticaj ne mogu prodavati i kupovati. Kao što ne mogu biti predmet trgovine ljudski život, pravo na brak, rađanje dece, sloboda govora i okupljanja, ljubav, verska osećanja...

Najnoviji slučaj hapšenja visokog državnog funkcionera javnosti daje pravo na nadu da smo kao društvo konačno prihvatili opštevažeće pravilo u civilizovanom svetu – da ima stvari koje nisu na prodaju. Trgovati se, ipak, ne može službenim položajem ili funkcijom narodnog predstavnika u najvišem organu državne vlasti.

Međutim, slučaj hapšenja visokog državnog činovnika zbog sumnje na primanje mita, ne može, ipak, poslužiti kao povod „hrabrim samokritičarima” za priču koliko smo kao narod „mimo i daleko od sveta”. Naročito od porodice ujedinjenih evropskih naroda, čijem društvu težimo. Bilo je korupcije i u vrhu administracije mnogih država sa mnogo starijom demokratijom od ove naše, uključujući i Evropsku uniju, pa i NATO. Valja se samo setiti afere od pre nekoliko godina oko nabavke helikoptera za EU. Ali tako nešto, kako se često ističe, u Evropi sa smatra događajem izvan zakona, a ne, kao što se uobičajilo kod nas, gotovo normalna matrica ponašanja.

Iako je u svemu ovom grešan čovek, pojedinac, ni sistem, međutim, ne može biti sasvim amnestiran, jer se korupcija i pojavljuje u njegovim pukotinama koje baš popunjavaju moćnici iz senke svekolikog bezakonja s kojima i izleću u javnost mnogi bauci korupcije.