Dve trećine plate za hranu i piće

Iako smo pre četiri godine za jednu prosečnu platu mogli da kupimo 17 kilograma svinjskog mesa sa kostima ili 11 kilograma čokolade, a sada sa jednom mesečnom zaradom možemo da platimo 56 kilograma mesa, odnosno 28 kilograma mlečne čokolade, prosečna srpska plata i dalje nije dovoljna da podmiri standardnu potrošačku korpu. Napredak se vidi u tome što se sada zaradom može "pokriti" minimalna potrošačka korpa. Veliki problem je što najstariji sugrađani sa svojim prosečnim penzijama ne mogu da plate troškove čak ni minimalne korpe.

Na značajno poboljšanje srpskog standarda nije uticalo ni to što je prosečna plata u junu ove godine realno bila veća za oko 3,50 odsto od majske, pošto su cene na malo u junu rasle za 0,8 odsto, pri čemu su samo poljoprivredni proizvodi poskupeli za tri odsto. Za četvoročlano domaćinstvo vrednost minimalne potrošačke korpe u maju iznosila je 15.036 dinara, dok je "standardna" težila 23.836 dinara.

Prema minimalnoj korpi, četvoročlana porodica za mesec dana trebalo je da pojede 33 kilograma hleba, kilogram pirinča i makarona, 16 kilograma krompira, samo pola kilograma zelene salate, jedan kilogram krastavca, dva kilograma jabuka, 300 grama limuna, četiri kilograma pilećeg mesa i 800 grama junećeg i 500 grama salame šunkarice. Od ribljih proizvoda mogla je da kupi samo 250 grama sardine, da popije 20 litara mleka i četiri litre jogurta, 600 grama kafe, litar piva i dve litre kisele vode. Mogla je još da potroši dve paste za zube i dva kilograma praška za veš, kao i da kupi jednu tablu nekog analgetika.

Standardna korpa je bogatija jer se sa njom pojede manje krompira (za četiri kilograma) i više zelene salate (samo 700 grama), kilogram jabuka više, čak 1,5 kilogram limuna, dva kilograma više junećeg mesa, a svom jelovniku ovi građani mogu da dodaju i dva kilograma svežeg šarana, mlečnu čokoladu, bombone, tvrde i punjene, senf i začin "Ce", vino, novine, cigarete, a uz analgetik i antibiotik.

- To znači da su članovi domaćinstava i dalje prinuđeni da obavljaju dopunske aktivnosti. Oni koji nisu radno sposobni prodaju stvari iz kuće ili primaju pomoć rođaka iz inostranstva ili sa sela. Da bi se preživelo, kod nas postoje mehanizmi snalaženja - kaže Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja.