Na današnji dan, 31. mart

1282. U pobuni Sicilijanaca protiv francuske vlasti pobijeni svi Francuzi na ostrvu. Ustanak "Sicilijanska večernja" organizovan pod geslom "Smrt Francuskoj od Italije". Prema legendi, od početnih slova tog gesla kasnije nastalo "mafija".

1492. Kralj Fernando V Katolički dao Jevrejima tri meseca da pređu u rimokatoličku veru ili napuste Španiju.

1496. Papa Aleksandar VI sa Svetim Rimskim Carstvom, Španijom, Venecijom i Milanom formirao Svetu ligu za borbu protiv Turaka.

1547. Umro francuski kralj Fransoa I, koji je Bolonjskim konkordatom 1516. osigurao prevlast krune nad rimokatoličkom crkvom u Francuskoj. Od dolaska na presto 1515. nastojao da postane rimsko-nemački car, što je 1519. uspeo njegov rival Karlo V, protiv kojeg je potom vodio četiri rata.

1596. Rođen francuski filozof, matematičar i fizičar Rene Dekart, čije je delo označilo raskid sa skolastikom i začetak moderne filozofije racionalizma.

1732. Rođen austrijski kompozitor Franc Jozef Hajdn, autor više od 100 simfonija i brojnih kamernih i vokalnih dela i austrijske i nemačke himne. Za života stekao međunarodnu slavu, a njegove kompozicije izvođene u svim evropskim gradovima.

1854. Japan sa SAD potpisao ugovor o otvaranju luka Šimoda i Hakodate za američke trgovce. To je bio prvi sporazum o otvaranju japanskih luka za trgovinu sa inostranstvom.

1889. Otvorena Ajfelova kula, tada najviša građevina u svetu. Čelična konstrukcija visoka 300 metara postala jedno od glavnih znamenitosti Pariza. Kulu, sagrađenu povodom Svetske izložbe u Parizu, konstruisao francuski inženjer Aleksandar Gistav Ajfel.

1892. Srbija među prvima u Evropi donela zakon o pomaganju sporta van škola. Gimnastika kao obavezan predmet u školama u Srbiji uvedena zakonom iz 1883.

1917. SAD od Danske preuzele Zapadnoindijska ostrva u Karipskom moru i nazvale ih Devičanska ostrva. Sporazum o kupovini tih ostrva za 25 miliona dolara sklopljen u avgustu 1916.

1948. Kongres SAD usvojio Maršalov plan. Tim planom, nazvanim po tvorcu, državnom sekretaru SAD Džordžu Maršalu, 15 milijardi dolara pomoći dodeljeno evropskim zemljama, a namenjeno obnovi posle Drugog svetskog rata.

1959. Posle neuspešne protivkineske pobune u Lasi, dalaj lama pobegao u Indiju, gde je dobio politički azil.

1971. Američki poručnik Vilijam Keli osuđen na doživotni zatvor zbog masakra civila tokom Vijetnamskog rata u selu Mi Laj, u martu 1968. Kazna kasnje smanjena na 20 godina zatvora.

1979. Britanski razarač "London" isplovio iz luke u La Valeti, čime su okončane vojne veze Velike Britanije i Malte, uspostavljene 181 godinu ranije.

1980. Umro američki atletičar Džesi Ovens, jedan od najvećih sportista XX veka, koji je osvojio četiri zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. Prilikom dodele medalja Adolf Hitler napustio ložu da bi izbegao da se rukuje s pobednikom koji je crnac.

1983. U zemljotresu koji je razorio kolumbijski grad Popajan poginulo najmanje 500 ljudi, a 3.000 osalo bez domova.

1986. Meksički avion "boing 727", na liniji Meksiko Siti-Los Anđeles, srušio se u planinama centralnog Meksika. Poginulo svih 166 putnika i članova posade.

1991. Na Plitvicama u Hrvatskoj izbio prvi sukob hrvatske policije i naoružanih Srba. Dve osobe poginule, a 20 ih povređeno. Na poziv Predsedništva Jugoslavije, hrvatske snage se povukle, a kontrolu preuzele jedinice JNA. Narednih dana oružani sukobi izbili u okolini Vinkovaca i Vukovara.

1991. Prve višepartijske izbore u Albaniji dobili komunisti, opozicija pobedila u Tirani i ostalim većim gradovima.

1992. Posetom predsednika Izraela Hercoga španskom kralju Huanu Karlosu obeležena 500. godišnjica progona Jevreja iz Španije.

1993. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija doneo, prvi put od početka bosanskog rata, odluku kojom je ovlastio NATO da upotrebi vojnu silu protiv prekršilaca u zoni zabranjenih letova nad Bosnom.

1994. Izrael i Palestinska osobodilačka organizacija potpisali sporazum o međunarodnim posmatračima u gradu Hebronu na Zapadnoj obali, čime je Izrael prvi put pristao na međunarodno prisustvo na okupiranim teritorijama otkad ih je zauzeo u ratu 1967.

2001. U Holandiji četiri para homoseksualaca sklopila brak na osnovu zakona koji je donela Vlada.

2002. U restoranu u Haifi, lučkom gradu na severu Izraela, bombaš-samoubica usmrtio više od 15 osoba, 44 ranio.

2003. Haški tribunal osudio Mladena Naletilića i Vinka Martinovića na 20 i 18 godina zatvora zbog progona muslimanskog stanovništva u Mostaru 1993.

2003. Blizu Potočara u Republici Srpskoj sahranjeno prvih 600 žrtava srebreničkog masakra 1995. Sahrani prisustvovalo oko 10.000 Muslimana. To su prve identifikovane žrtve od preko 7.000 Muslimana koje su ubile srpske snage u toj enklavi.

2004. Haški tribunal osudio bosanskog Srbina Darka Mrđu, koji je ranije priznao krivicu, na 17 godina zatvora zbog ubistva oko 200 muslimanskih zarobljenika na planini Vlašić, u avgustu 1992.

2004. SAD odlučile da "zamrznu" finansijsku pomoć Srbiji zbog nedovoljne saradnje Beograda s Haškim tribunalom.