Sećanje na holokaust deo identiteta

Da je svet slušao o užasima holokausta, možda bi masovna ubistva u Kambodži, Bosni i Hercegovini i Ruandi bila sprečena, rečeno je na sednici Generalne skupštine UN. Specijalna sednica, prva takva u istoriji, počela je minutom ćutanja.

Šest miliona Jevreja istrebljeno je u nacističkim logorima, a milioni drugih, uključujući Poljake, Ruse, Rome, ali i homoseksualce raznih nacija, ubijani su ili korišćeni kao robovska radna snaga. Oslobođenje "Aušvica" će ove godine biti obeleženo kao Dan sećanja na Holokaust i svetski lideri će se tim povodom okupiti u Poljskoj 27. januara.

Komemorativnim skupovima povodom 60 godina od oslobođenja nacističkog logora Aušvic prisustvovaće i predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović, kao i predsednik Saveza jevrejskih opština SCG, Aca Singer.

Sećanje na genocid - deo nacionalnog identiteta

Maketa buduæeg Memorijala u Berlinu, velièine 19 hektara

Nemački kancelar Gerhard Šreder odao je poštu žrtvama logora smrti Aušvic, rekavši da se stideo kada je shvatio da su nacisti imali široku podršku javnosti i obećavši da Nemačka neće zaboraviti njihove zločine. "Stojim pred vama kao predstavnik demokratske Nemačke", rekao je Šreder na skupu u Berlinskom pozorištu kome su prisustvovali preživeli zatvorenici Aušvica koji je oslobođen pre 60 godina.

"Izražavam svoju sramotu pred onima koji su ubijeni i, pre svega pred vama koji ste preživeli pakao koncentracionih logora", dodao je on.

Sećanje na genocid nacista "je deo našeg nacionalnog identiteta", rekao je Šreder. "Sećanje na eru nacionalsocijalizma i njegove zločine je moralna obaveza, to dugujemo ne samo žrtvama, preživelima i porodicama, već i nama samima".

Nemački Memorijal holokausta, smešten pored Brandenburške kapije, trebalo bi da bude otvoren u maju i kancelar je rekao da će služiti kao "signal protiv zaborava".

Šef diplomatije Nemačke Jozef Fišer izjavio je na sednici UN da je genocid nad Jevrejima tokom Drugog svetskog rata ostavio neizbrisiv trag na Nemačku. "Taj varvarski zločin biće uvek deo nemačke istorije. Za moju zemlju on predstavlja apsolutni moralni užas i negiranje svega civilizovanog bez presedana", rekao je Fišer.

"Odgovornost za holokaust stvorila je posebnu odgovornost Nemačke prema državi Izrael. Pravo države Izrael da postoji i bezbednost njenih građana biće zauvek elementi spoljne politike Nemačke, o kojima nema diskusije. Izrael na to može da računa", rekao je Fišer.

Šef diplomatije Izraela Silvan Šalom rekao je da je ovo istorijski događaj svetskih razmera i politički uspeh Izraela koji je decenijama bio sistematski napadan.

Aca Singer: Antisemitizam više škodi Srbima, nego nama

U mnogim evropskim državama antisemitizam je zakonski sankcionisan kao krivično delo, a u Nemačkoj čak postoji zakon koji zabranjuje negiranje Holokausta i dovođenje u pitanje broja ljudi likvidiranih u logorima smrti.

U bivšoj SFRJ antisemitizam gotovo da nije postojao, i pored loših državnih odnosa Jugoslavije i Izraela, a bio je retka pojava čak i tokom vladavine režima Slobodana Miloševića.

Nakon demokratskih promena, međutim, antisemitizam je u porastu, kako u vidu pretnji i provokacija, tako i kroz objavljivanje antisemitskih knjiga, posebno izdanja izdavačke kuće "Ihtus, Hrišćanska knjiga" Ratomira Đurđevića, kaže predsednik Saveza jevrejskih opština Aca Singer: "Na žalost ima više nego ranije i to je sasvim nerazumljivo. Srpski narod je isto mnogo stradao za vreme rata, stradao je od Hitlera i pod znakom svastike, i kada mi danas vidimo na zidovima nacrtan kukasti krst, sa porukom: Jevreje u gas, ovo je Srbija, Jevreji napolje i tako dalje, to mi vrlo teško pada. Te antisemitske pojave više škode Srbiji, nego nama, a nas je toliko malo da broj Jevreja koji žive u Srbiji simboličan".

Malobrojna jevrejska zajednica u SCG, koja broji tek oko 3.200 ljudi, predložiće da se antisemitizam uvrsti u Krivični zakonik.

I pored porasta broja incidenata, tvrdi Singer, Jevrejska zajednica u Srbiji ima dobre odnose sa svim ostalim verskim zajednicama, a pozitivan je i zvaničan stav Srpske pravoslavne crkve prema antisemitzmu: "Pozitivno je to što je Sinod SPC osudio i knjige i antisemitizam uopšte. Druga stvar, do sada, pored knjiga i skrnjavljenja groblja i nekih pretećih pisama, osim toga nije bio nijedan slučaj fizičkog napada na Jevreje, dok je, na primer, u Francuskoj, Belgiji, Holandiji, pa i u Švajcarskoj bilo toga. Mi uglavnom delimo sudbinu naroda sa kojim živimo vekovima zajedno".

Memorijalni centar za žrtve holokausta u Parizu

U Francuskoj nema mesta antisemitizmu, koji je "perverzija koja ubija", izjavio je francuski predsednik Žak Širak na otvaranju novog memorijalnog centra za žrtve holokausta u Parizu. "Želim još jednom naglasiti da u Francuskoj nema mesta antisemitizmu ... antisemitizam nije opcija. To je perverzija, perverzija koja ubija", istaknuo je Širak.

Francuski predsjednik osvrnuo se i na francusku suradnju s nacističkim okupatorima i njihovoj ulozi u deportaciji 76.000 Jevreja kojima je spomenik posvećen. "Ne zaboravljam mračni deo naše istorije. Francuska mora biti svesna svoje odgovornosti. Naša dužnost je da učinimo sve kako bismo ostali odani humanističkom nasleđu koje smo izdali", naglasio je francuski predsednik.