NATO zemlje primorati da otvore arhive

Taj zahtev uključuje i podatke dobijene prisluškivanjem. U raspravi učestvuju predstavnici SAD-a, Velike Britanije, Kanade, Holandije, Francuske i Nemačke, kao i glavni tužilac Karla del Ponte.

Branilac generala Ojdanića Piter Robinson, izjavio je da je zahtev za obelodanjivanje materijala prvi slučaj u istoriji haškog tribunala u kome optuženi želi da budu obelodanjeni sadržaji svih razgovora koje je vodio. Robinson kaže da je to zato što general Ojdanić nije kriv i što nema dokaza koji bi potvrdili da je bio učesnik zajedničkog plana da se proteraju kosovski Albanci, kao i da nije naredio ni činjenje zločina.

Robinson je izjavio da NATO zemlje ne žele da otvore arhive i da bi sud morao da ih na to primora obavezujućim nalozima.

Komentarišući obrazložednje SAD-a, da bi obelodanjivanje obaveštajnih podataka i prisluškivanih razgovora, mogli biti dovedeni u pitanje nacionalni interesi, branilac Robinson je tražio da se u sudnici prikaže snimak obraćanja američkog državnog sekretara Kolina Pauela Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija u vezi sa situacijom u Iraku. Pauel je u tom obraćanju pustio dva razgovora pripadnika iračke garde, koja su Amerikanci prisluškivali. To, po oceni Robinsona, znači da SAD obelodanjuju prisluškivani materijal kada im je to u interesu, a odbijaju da to učine u drugim prilikama.

Reagujući na primedbu Kanade da nije bila učesnik u događajima, već autsajder, Robinson je rekao da bi kraća šetnja ulicama Beograda i poseta ruševinama zgrade Generalštaba, ili kineske ambasade, mogla da pokaže šta su učinili ti koji sebe nazivaju autsajderima.

Advokat Robinson podsetio je da je Sudsko veće u slučaju Milošević, naredilo vlastima Srbije i Crne Gore da sudu dostave dokumente iz državnih i vojnih arhiva, koji se odnose na period od čak sedam godina. 

Na zahtev odbrane odgovorili su predstavnici Kanade, Holandije i Velike Britanije, tražeći da on bude odbijen. Primedbe tri zemlje gotovo su identične. Naime, pravni zastupnici pomenutih zemalja smatraju da je zahtev odbrane generala Ojdanića preširok, nekonkretan i irelevantan za slučaj koji se vodi protiv njega.

Predstavnici Holandije, Kanade i Velike Britanije složni su u oceni da odbrana pokušava da "lovi u mutnom", odnosno da traži uvid u ogromnu količinu dokumenata sa jedinom idejom da u njima ne nađe ništa što bi teretilo bivšeg načelnika GSS VJ. Bolje rešenje, ocenjuju, bilo bi da se odbrana usmeri na konkretne datume, događaje i razgovore i da o njima, eventualno, potraži dokaze u stranim arhivama, no tek pošto se uverila da nema nikakvog prikladnijeg načina da ti dokumenti budu dobijeni. Na zahtev da se obelodane prisluškivani razgovori u kojima je učestvovao general Ojdanić, NATO članice su odgovorile konstatacijom da se general, valjda, sam najbolje seća šta je govorio i sa kim je razgovarao i da bi zato bilo bolje da pred sud izvede sagovornike u tim razgovorima nego da dokaz o njima traži u arhivama NATO zemalja.
Ni jedna od pomenute tri zemlje nije se izjasnila postoji li uopšte u njenim arhivama dokumentacija o generalu Ojdaniću, jedino je kanadski zastupnik izjavio da ne može ni da potvrdi ni da negira takvu spekulaciju. Rasprava u Haškom tribunalu i nema za cilj odgovor na to pitanje.

Naime, suština trodnevne rasprave koja je počela u sredu nije da se utvrdi da li su pomenute zemlje prisluškivale jugoslovensko i srpsko rukovodstvo, već da se razmotre modaliteti i uslovi pod kojima eventualna dokumentacija može biti obelodanjena.

Obelodanjivanje obaveštajnih podataka za Holandiju, Kanadu i Veliku Britaniju predstavlja i osetljivo pitanje vezano za nacionalnu bezbednosti. Predstavnici tri zemlje izrazili su uverenje da bi bilo opasno ukoliko bi sud počeo da odobrava zahteve za široko korišćenje obaveštajnih arhiva, te da bi to ugrozilo saradnju zemalja sa institucijama kakav je Haški tribunal.

Predsedavajući sudskog veća Patrik Robinson skrenuo je pažnju prestavnicima NATO zemalja da su baš kako i države bivše Jugoslavije dužne da sarađuju sa Tribunalom i da u tom smislu veće ne deli njihovo misljenje da one mogu zauzeti "autsajdersku" poziciju u procesima koji se vode pred tim sudom.

Sudsko veće odbilo je, inače, zahtev koji je u ime svih zemalja učesnica u raspravi uputio predstavnik SAD-a tražeći da rasprava bude zatvorena za javnost. Ostavljena je, međutim, mogućnost da neki njeni delovi budu održani iza zatvorenih vrata.

Rasprava se nastavlja i sutra, kada će svoje stavove izložiti Nemačka, Francuska i Sjedinjene Američke Države. Turska i BiH, koje su bile najavljene kao učesnice u raspravi objavile su da se povlače, pošto su u međuvremenu obavestile odbranu da ne poseduju dokumentaciju koja se traži.