Niko nema mandat da pregovara

U Prištini: Ilber HISA, direktor Akcije za gradjanske inicijative Kosova U Kosovu Polju: protosindjel Sava JANJIĆ, portparol Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije
RFE

Gospodine Hisa, mislite li da su nakon pada Miloševića stvoreni uslovi za početak dijaloga izmedju Ibrahima Rugove, čija je partija osvojila vlast u najvećem broju opština kosovskih opština, i predsednika Savezne Republike Jugoslavije Vojislava Koštunice?
HISA

Ne mislim da su stvoreni uslovi za početak dijaloga. Rugova je predsednik partije koja je na lokalnim izborima pobedila u 21. od ukupno 30. opština, koliko ih ima na Kosovu, s tim da u tri opštine Srbi čine većinu, a Srbi, kao što znate, nisu izašli na izbore. To mu ne daje mandat da predstavlja Kosovo. Takav mandat može se dobiti jedino na nacionalnim izborima koji tek treba da se održe na Kosovu. Na kraju krajeva, Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 je veoma jasna u vezi s ovim pitanjem. Ona kaže da na Kosovu prvo treba izgraditi demokratske instutucije, a tek nakon toga može se pristupiti razgovoru o budućem statusu Kosova.
RFE

Gospodine Hisa, da li to znači da na Kosovu u ovom trenutku nijedna ličnost i nijedna partija nemaju mandat da vode dijalog sa predstavnicima Srbije i Savezne Republike Jugoslavije?
HISA

Mislim da je tako. Osim toga, mislim da bi takav dijalog bio riskantan, da bi bio preuranjen i da ne bi doneo nikakve rezultate. Pre nego što on počne dosta toga mora da se uradi i u Srbiji i na Kosovu. Pred nama je dug put demokratizacije, dug put izgradjivanja institucija, tako da u ovom trenutku tim razgovorom ne bismo apsolutno ništa dobili, iako bi on, bio moguć.
JANJIĆ

Ko će s albanske strane učestvovati u pregovorima, to treba da odluče sami Albanaci, to je njihova stvar. Ja ipak mislm da je potrebno je početi neke preliminarne razgovore i pregovore, kako bi se realizovalo ono što predvidja Rezolucija 1244 u kojoj se ne pominje pitanje statusa, ali se govori o supstancijalnoj autonomiji Kosova u okviru Savezne Republike Jugoslavije.
RFE

Gospodine Janjiću, koliko sam shvatio, vi smatrate da bi dijalog mogao da počne, s tim da se ne otvara najbolnije pitanje, a to je pitanje statusa Kosova?
JANJIĆ

Apsolutno. O statusu Kosova ne može se razgovarati u uslovima kada se ne poštuju osnovna ljudska prava Srba i pripadnika ostalih nealbanskih zajednica koje žive na Kosovu i Metohiji. Smatram da je pre svega potrebno realizovati ono što je predvidjeno Rezolucijom 1244. Složio bih se sa gospodinom Hisom da se u ovom trenutku treba skoncentrisati na izgradnju demokratskih institucija pod kojima ja podrazumevam samo one institucije koje su predvidjeno Rezolucijom 1244. Mislim, dakle, na one institucije koje bi pre svega omogućile poštovanje ljudskih prava i sloboda svih stanovnika Kosova i Metohije, ali ne i na one koje bi izlazile iz okvira Rezolucije i prejudicirale pitanje statusa pokrajine.
RFE

Gospodine Hisa, ako bi se pitanje statusa Kosova ostavilo po strani, da li bi se u ovom trenutku mogao uspostaviti dijalog izmedju srpske i albanske strane o nekim drugim ključnim pitanjima, o pitanjima suživota?
HISA

Postoje razne vrste dijaloga. I ovaj razgovor koji sada vodimo u “Mostu” je jedna vrsta dijaloga. Ali na Kosovu još nisu uspostavljene institucije koje bi mogle voditi oficijelni dijalog. Koliko sam ja shvatio, to o čemu vi govorite i na čemu insistira gospodin Janjić je gradjenje nekakvih pozitivnih odnosa, ono što se zove “confidence building measures”. Jedan od takvih koraka bi bio, recimo, kada bi se albanski zatvorenici pustili iz srpskih zatvora. To bi bio bio pozitivan primer.
RFE

Da li mislite da je to pitanje o kojem bi albanska i srpska strana u ovom trenutku mogle razgovarati?
HISA

Ja ne mislim da se o tome može pregovarati. Jer, ti ljudi su taoci rata, a ne zarobljenici. Sada, kada je primljena u Ujedinjene nacije, Savezna Republika Jugoslavija bi morala da poštuje standarde medjunarodne zajednice i da oslobodi zatvorene Albance. To je problem koji treba da rešavaju medjunarodna zajednica i Srbija. To nije pitanje o kome se može pregovarati.
RFE

Gospodine Janjiću, da li smatrate da treba pustiti sve Albance koji se nalaze u zatvorima u Srbiji?
JANJIĆ

I Srpsko nacionalno veće Kosova i Metohije i naša Srpska pravoslavna crkva više puta su apelovali da se puste politički zatvorenici, ali i da se istovremeno učini napor da se pronadju mnogobrojni nestali Srbi kojih prema našim podacima ima preko 1.000. Najveći broj tih ljudi nestao je nakon završetka rata. Nakon demokratskih promena u Srbiji vladika Artemije je apelovao da se puste albanski zatvorenici, ali je isto tako uputio apel UNMIK-u i albanskim političkim snagama tražeći od njih da učine sve da pronadju nestale i kidnapovane Srbe. Naravno, da se te dve stvari ne mogu uslovljavati, jer je reč o humanitarnim pitanjima, ali smatramo da ih treba rešavati uporedo i da bi obe strane trebalo da pokažu dobru volju. Mi smo uvereni da predsednik Koštunica i nova vlada imaju dosta razumevanja za ovo pitanje i siguran sam da je puštanje doktorke Brovine jedan od prvih koraka koji će dovesti do puštanja svih političkih zatvorenika. Dakle, Srpsko nacionalno veće i naša crkva smatraju da treba pustiti iz zatvora sva lica za koja nema dokaza da su počinila neko krivično delo i koja se drže kao politički zatvorenici. Medjutim, dok se, s jedne strane, medjunarodna zajednica itekako agažujuje oko albanskih zatvorenika, s druge strane, imamo potpuno odsustvo interesovanja za nestale Srbe. Mi ne možemo da verujemo da niko od Albanaca na Kosovu, koji su demokratski orijentisani i koji žele suživot sa Srbima, ne može da nam pomogne da udjemo u trag tim ljudima, makar da nadjemo njihova tela, ukoliko nisu živi. Mi isto tako smatramo da što pre treba rešiti i slučajeve Srba koji se nalaže u zatvorima UNMIK-a na Kosovu i Metohiji i koji već dugo čekaju na sudjenje. Tim ljudima ili treba suditi, ili ih treba pustiti na slobodu, ukoliko nema dokaza protiv njih. Istovremeno insistiramo da medjunarodna zajednica istražuje i zločine koji su počinjeni nad Srbima za vreme rata, a naročito nakon rata.
RFE

Gospodine Hisa, da li smatrate da uporedo sa aktivnostima da se Albanci puste iz zatvora u Srbiji treba raditi i na tome da se pronadju nestali Srbi? Čak su se pominjali i neki sabirni logori. O tome je govorilo Srpsko nacionalno veće Kosova i Metohije.
HISA

Smatram da treba rešiti sudbinu nestalih Srba, bez obzira na to da li će albanski zatvorenici biti pušteni iz srpskih zatvora. Rekao sam, moj stav je da se o ovim principijelnim pitanjima ne može pregovarati, jer se radi o humanitarnim pitanjima.
RFE

Gospodine Hisa, gospodin Janjić kaže da Albanci ne pokazuju gotovo nikakvo intresovanje sa sudbinu nestalih Srba. Ko bi, po vama, sa albanske strane trebalo da se angažuje na njihovom pronalaženju?
HISA

To je teško pitanje. Trebalo bi da se svi mi, ne samo političari, već i gradjani angažujemo oko toga. Ali mi nemamo institucije koje bi bile odgovorne za te stvari. Na Kosovu ne postoji ministarstvo u čijoj bi nadležnosti bila ta pitanja. Takve institucije ćemo izgraditi tek posle opštih izbora na Kosovu.
RFE

Vi mislite da je to u ovom trenutku prevashodno zadatak organa medjunarodne zajednice na Kosovu?
HISA

Ako govorimo o institucionalnoj odgovornosti, onda je to prevashodno njihov zadatak. Ali to ni u kom slučaju političke činioce na Kosovu ne oslobodja moralne odgovornosti da se angažuju oko tog važnog pitanja.
RFE

Veton Suroi, istaknuti kosovski intelekualac, smatra da bi iduće godine na Kosovu trebalo da budu održani opšti izbori na kojima bi bio izabran parlament. On takodje smatra da bi Kosovo trebalo da dobije prelazni ustav i da počne da funkcioniše kao država, a tek nakon toga bi trebalo otvoriti pitanje statusa. Kako vi, gospodine Janjiću, gledate na taj koncept?
JANJIĆ

Rezolucijom 1244 predvidjeno je stvaranje privremenih demokratskih institucija u okviru široke ili, kao se kaže u tekstu Rezolucije, supstancijalne autonomije Kosova u okviru Savezne Republike Jugoslavije. Sve ono što se uklapa u taj okvir apsolutno je prihvatljivo. Ne može se, medjutim, insistirati samo na pojedinim elementima Rezolucije, a druge vrlo važne delove tog dokumenta zanemarivati. Rezoluciju 1244 treba integralno realizovati, jer je ona u ovom trenutku jedini legalni okvir i osnova za bilo kakvo nastojanje da se ovde nešto reši. Prema tome, pre nego što se krene u opšte izbore na Kosovu i Metohiji potrebno je za njih stvoriti uslove. Poznato je da Srbi nisu izašli na lokalne izbore zbog toga što nemaju slobodu kretanja. To niko ne može da porekne, budući da Srbi žive izolovani u svojim enklavama, njima su uskraćena osnovna ljudska prava. A, bez slobode življenja, nema ni slobodnih izbora. Prema tome, da bi Srbi slobodno artikulisali svoju političku volju na opštim izborima potrebno je stvoriti odgovarajuće uslove. Potpuno je apsurdno organizovati takve izbore na Kosovu i Metohiji u situaciji kada, recimo, usred Prištine postoji klasični geto u kome živi živi 200-300 Srba koji su okruženi bodljikavom žicom i ne mogu nigde da izadju. Smatram da bi gospodin Suroi morao da ima malo više razumevanja za realnost u kojoj sada žive Srbi, budući da, na žalost, sloboda nije došla za sve ljude koji žive na Kosovu.
HISA

Ukoliko Srbi žele da promene sadašnje stanje, to jeste da prekinu život u getu koji pominje gospodin Janjić, treba da participiraju u političkom životu Kosova kako bismo izgradili nove odnose na novom Kosovu. Medjutim, mislim da apsolutno ne stoji argument da Srbi nisu izašli na lokalne izbore na Kosovu zbog toga što nemaju slobodu kretanja. Tu tvrdnju demantuje činjenica da su Srbi učestvovali na septembarskim jugoslovenskim izborima na kojima su velikom većinom glasali za gospodina Miloševića, što ukazuje na odredjeni politički mentalitet Srba na Kosovu. Ako su izašli na jugoslovenske izbore, mogli su izaći i na kosovske, medjutim, oni to nisu želeli. Time su ostalim stanovnicima Kosova poručili da ne žele da učestvuju u izgradjivanju kosovskih institucija, a veoma tešku situaciju u kojoj se nalaze koriste kao izgovor da to ne bi činili. Zbog toga mislim da je veoma važno da Srbi na Kosovu shvate da se nalaze u jednoj novoj realnosti i da treba da saradjuju sa drugim Kosovarima i medjunarodnom zajednicom kako bi doprineli izgradnji demokratskih institucija, u njima participirali i kroz njih, kao gradjani Kosova, nastojali da ostvare svoje interese. Veoma je važno da kosovski Srbi shvate da bi njihov izlazak na srpske izbore krajem decembra predstavljao jednu veoma, veoma negativna poruku za ostale Kosovare. Oni će to shvatiti kao da Srbi jednostavno ne žele da žive na Kosovu.
JANJIĆ

Činjenica je da mi imamo slobodu da izadjemo na glasačko mesto, recimo, u Gračanici, neposredno pored manastira. Medjutim, ja sam govorio o slobodi života, a ne o mogućnosti da izadjemo na glasačko mesto koje obezbedjuju jake snage KFOR-a i na koje nas dovezu u oklopnim kolima. Upravo zbog toga što nema osnovnih ljudskih sloboda, kao što su sloboda kretanja, pravo na rad, pravo na bezbedan život, srpski narod ne veruje da može da ostvari svoje intrese u društvu u kome postoji takav nivo diskriminacije. Što se tiče učešća na saveznim izborima, Srbi su na njih izašli, mada u krajnje abnormalnim uslovima, i dali su najveći broj glasova gospodinu Miloševiću prevashodno zbog toga što su glasali za državu, jer su oni duboko uvereni da jedino država može da zaštiti njihove interese i da popravi njihov položaj, a u tom trenutku tu državu predstavljao je Milošević. Dajući glas Miloševiću, Srbi na Kosovu su ustvari dali glas državi, a tu državu sada predstavlja gospodin Koštunica. Inače, mi kao narod moramo da prihvatimo da je na Kosovu došlo do promene realnosti. Medjutim, nije mogućno prihvatiti sadašnju realnost kao nešto što treba da ostane, pre svega zbog toga što ova sadašnja realnost znači da je jedna represija zamenjena drugom. Ja ne mogu da se pomirim sa činjenicom da u Prištinu moram da dolazim pod oružanom pratnjom. Nama je potrebno društvo u kome neće vladati represija, u kome će postojati demokratski odnosi i u kome će se problemi rešavati dijalogom. To su činjenica koje će morati da prihvate svi stanovnici Kosova. Što se tiče decembarskih izbora, moguće da će Srbi izaći makar formalno na te izbore, da bi potvrdili svoje uverenje da je Kosovo deo Srbije, odnosno preko Srbije deo Jugoslavije, u šta svi Srbi veruju. I to će opet biti glasanje za državu za koju oni veruju da može da popravi njihov položaj koji medjunarodna zajednica, na žalost, za godinu i po dana nije popravila. Prema tome, najbolji način da se izadje iz ovog ćorsokaka jeste da krenemo da popravljamo uslove života na Kosovu i Metohiji. Prisustvo predstavnika Srpskog nacionalnog veća na sednicama Privremenog administrativnog veća Kosova pod ovako teškim uslovima pokazuje našu spremnost da svojom saradnjom doprinosimo da se sadašnje stanje promeni. Mi smo spremni da prihvatimo, ako se za to stvore odgovarajući uslovi, i učešće lokalnim organima vlasti. Dakle, mi jesmo za saradnju, ali tražimo da nam se obezbedi minimum uslova da bismo u političkom životu mogli da učestvujemo kao ravnopravni i slobodni gradjani.
HISA

To o čemu govori gospodin Janjić je ružna činjenica i teška posleratna realnost. Ja razumem gospodina Janjića. Razumem ga s obzirom da sam 10 godina bio u situaciji da živim u jednom appartheidu, da sam bio u situaciji da se sakrivam tokom rata, da me traže, da bežim sa Kosova zajedno sa skoro milion svojih sugradjana. Ja, dakle, dobro poznajem gorčinu naše realnosti. Medjutim, tu realnost mi moramo promeniti. A, nećemo je promeniti na taj način što ćemo odbijati da učestvujemo u političkom životu i potajno nadati da će Vojska Jugoslavije jednog dana doći i rešiti problem. Ona neće doći, i zato je važno da shvatimo da ovu sadašnju realnost moramo mi sami da promenimo.
JANJIĆ

Moram reći da smo mi učinili značajan gest dobre volje kada smo pokazali spremnost da učestvujemo u opštinskim strukturama, čak i bez izbora, kao nominovani članovi, i to u situaciji kada naši predstavnici mogu bezbedno doći na sednice opštinskih skupština jedino u oklopnim kolima KFOR-a. Mi očekujemo da će novoizabrane opštinske strukture, u kojima dominiraju predstavnici Demokratskog saveza Kosova, omogućiti da se ta klima polako počne da menja. I ne samo oni, nego i predstavnici svih ostalih političkih partija. Mislim da obe strane treba da učine korake koji bi vodili ka izgradnji poverenja. Ukoliko do toga dodje, ukoliko se stvore uslovi za bezbedan život Srba na Kosovu, ne postoji nikakav razlog zbog koga Srbi ne bi učestvovali na pokrajinskim izborima na Kosovu, budući da je takva vrsta izbora predvidjena Rezolucijom 1244. Ja znam da je gospodin Hisa proživeo teške trenutke, sada ih, medjutim, proživljavaju mnogi Srbi, Romi, Bošnjaci. Inače, ja nisam pristalica da se rešenja nalaze uz pomoć bilo kakve vojske. U ovom trenutku potrebno je da pobedimo u jednom ratu koji se vodi pre svega spremnošću na dijalog i na kompromis.
RFE

Gospodine Hisa, mogu li da se opšti izbori na Kosovu održati pre nego što se svim Srbima koji to žele obezbedi nesmetan povratak na Kosovo?
HISA

Ja mislim da se pitanje opštih izbora na Kosovu ne može s tim povezivati. Stvari se mogu i obrnuto gledati. Ako se ne održe izbori, i ako se nakon njih ne uspostave institucije vlasti na Kosovu, ko će onda biti odgovoran za povratak Srba. Ukoliko želimo da napravimo demokratsko društvo, onda moramo stvarati demokratske institucije, a do njih se ne može doći ucenama, pregovorima, opstrukcijom. U demokratskim društvima institucije se prave jedino glasanjem. Ne postoji drugi način.
RFE

Gospodine Janjiću, da li je za vas povratak Srba na Kosovo preduslov za opšte izbore?
JANJIĆ

U svakom slučaju Srbima koji su morali pod raznim vrstama pritisaka da napuste Kosovo, bilo da su isterani ili da su sami otišli iz straha od odmazde, mora se omogućiti povratak njihovim kućama i zaštita imovine. Za sada te mogućnosti nema, budući da je postojala vrlo jaka opstrukcija pojedinih političkih krugova kosovskih Albanaca koji su povratak Srba uslovljavali raznim stvarima - puštanjem albanskih zatvorenika, zaceljivanjem rana rata ili nečim drugim. Medjutim, Albanci moraju da shvate da, kao što je njima omogućeno pravo na povratak, to pravo mora da se omogući i Srbima, Romima, Bošnjacima, Hrvatima i svima drugima koji su u posleratnom periodu napustili Kosovo. Ići na izbore u uslovima kada je dve trećine srpskog stanovništva van Kosova za Srbe je apsolutno neprihvatljivo. Čitava područja ispražnjena su od Srba, a njihova imovina i dalje je izložena nesmetanom uništavanju. Srpska groblja se redovno zasipaju smećem. Crkve su nam i dalje okružene bodljikavom žicom, jer postoji opasnost da budu srušene. Vrlo je teško govoriti o demokratskim procedurama u društvu u kome umesto reda i poretka vladaju organizovani kriminal, nasilje i najgora diskriminacija koja trenutno postoji u Evropi. Slažem se sa gospodinom Hisom da treba stvoriti institucije, ali moramo videti kakvi će ljudi sedeti u tim institucijama. Naivno je očekivati da će ljudi koji su, po mišljenju mnogih, palikuće sutra, kad sednu u neko telo, biti gasioci požara i uspostavljati jedno divno demokratsko društvo u kome će svi biti veoma srećni. Zato mislim da je sada prilika da opštinske vlasti, izabrane na nedavnim lokalnim izborima, pokažu da su spremne da omoguće povratak Srba. Ukoliko one ispolje tu spremnost, to će sigurno ohrabriti medjunarodnu zajednicu da podrži što skorije održavanje opštih izbora. Inače, ukoliko se i dalje bude dogadjalo ono što je sada svakodnevnica, ukoliko se i dalje nastave minobacački napadi na pojedina srpska sela, kao, recimo, Goraždevac kod Peći, plašim se da, ne samo Srbi neće biti za opšte izbore na Kosovu, nego će i u medjunarodnoj zajednici sve više jačati uverenje da se ovde ne mogu formirati demokratske strukture.
RFE

Gospodine Hisa, da li ste vi za to da se svim Srbima koji to žele omogući povratak na Kosovo?
HISA

Ja sam za to da se omogući povratak, ne samo Srbima, već svim gradjanima Kosova. To je prirodno pravo svih ljudi. Ja mislim da, ipak, treba dati šansu demokratiji. Ako bismo prihvatili logiku gospodina Janjića, onda medjunarodna zajednica ne bi uopšte trebalo da razgovara sa gospodinom Koštunicom koji se slikao sa kalašnjikovom. Medjutim, ipak mu je data šansa da nešto napravi od Jugoslavije i Srbije. U tom smislu mislim da i nama treba dati šansu, jer smo mi mnogo pretrpeli. Ništa se neće postići bojkotom i stalnim blokiranjem demokratskih procesa na Kosovu. Što se brže budu izgradjivale institucije Kosova, brže će se postaviti pitanje povratka i druga veoma važna pitanja na Kosovu. Ne treba zaboraviti da ni godinu i po dana nakon rata niko od onih koji su optuženi za zločine na Kosovu nije izveden pred Haški sud.
RFE

U nekim krugovima u Srbiji ponovo je u opticaju ideja o podeli Kosova sa jasno razgraničenim srpskim i albanskim enklavama u kojima ne bi dolazilo do mešanja stanovništva. Ljudi koji se zalažu za taj koncept kažu da je to jedini način da se obezbedi opstanak Srba na Kosovu. To je praktično model Kosovske Mitrovice koja je striktno podeljena na albanski i srpski deo? Kako vi na to gledate gospodine Janjicu?
JANJIĆ

Moram da kažem da Srpsko nacionalno veće i naša crkva nikada nisu podržavali ideju bilo kakve teritorijalne podele. Stvaranje etniči čistih teritorija nije primereno savremenoj Evropi. To je jedan zastareo koncept koji je području Balkana doneo toliko mnogo tragedija. Stanje u Kosovskoj Mitrovici može se prihvatiti samo kao privremeno rešenje da ne bi došlo do većih sukoba dok se ne uspostave prve mere poverenja. Ne vidim budućnost Kosova u stvaranju nekih novih berlinskih zidova ili nekih izolovanih enklava koje bi preživljavale tako što bi pupčanom vrpcom bile povezane sa maticom. Isto tako moram da kažem da medju Srbima vlada uverenje da bi nezavisno Kosovo bilo etnički čista albanska država sa tendencijom ujedinjavanja sa ostalim teritorijama gde žive Albanci. Svoju budućnost vidimo u regionalnim i evropskim integracijama u kojima granice gube na značaju, a raste važnost nesmetane ekonomske, kulturne i svake druge komunikacije. To je naša budućnost, a ne podela i stvaranje etničkih teritorija.
HISA

Ja mislim da je podela najbolji put ka novom balkanskom ratu. Na Balkanu i u našem susedstvu ima dosta gradova koje deli reka i koje spajaju mostovi i koji su multietnički. Ne znam zašto takva ne bi bila i Kosovska Mitrovica. Ako taj grad ostane podeljen, biće to opasan presedan. Doći će do takozvanog domino efekta, napraviće se nove podele, pa ćemo imati situaciju u kojoj će se permanentno voditi mali ratovi. A što se tiče toga kakvo Kosovo žele Albanci, ponekad mi je malo čudno kad vidim da su Srbi uvereni da bolje od Albanca znaju šta Albanci žele da naprave od Kosova. Pustimo te priče. Inače, apsolutno se slažem sa gospodinom Janjićem da nam nisu potrebni berlinski zidovi. U svim državama koje su proizašle iz bivše Jugoslavije potrebna su nam demokratska društva što će nam omogućiti da u budućnosti razgovaramo o regionalnoj integraciji u evropskom duhu.
RFE

I na kraju, mislite li da će Kosovo, s obzirom na sadašnju situaciju, s obzirom na visoki stepen nepoverenja medju nacionalnim zajednicama, još dugo ostati pod protektoratom medjunarodne zajednice?
JANJIĆ

Kako sada stvari stoje, verujem da je prisustvo medjunarodne zajednice veoma važno zbog toga što je u ovom trenutku ona jedini garant krhkog mira koji postoji medju etničkim zajednicama, medju kojima, na žalost, nema poverenja. Potrebno je da prodje odredjeno vreme, da dodje do promene načina razmišljanja, da dodje do ekonomskog razvoja, kako bi ljudi malo-pomalo, umesto o političkim, počeli da razmišljaju o pitanjima svakodnevnog života. To je uslov da se uspostavi normalna ljudska saradnja i prevazidje ovo sadašnje nepoverenje koje izgleda nepremostivo. Prema tome, prisustvo medjunarodne zajednice na Kosovu veoma je važno, ali u narednom periodu, za razliku od ovog prethodnog, od završetka rata do danas, njeni predstavnici moraju da pokažu mnogo više sluha za kršenje ljudskih prava i za sudbinu nestalih lica, moraju da omoguće da se izbeglice vrate, da se zaštiti privatna imovina i imovina verskih zajednica, jednom rečju, moraju da omoguće stvaranje demokratskog društva u kome će ljudi svoje probleme rešavati na civilizovan način.
HISA

Rekao bih da imamo jednu pomalo paradoksalnu situaciju. U našoj regiji NATO snage su mnogo više prisutne nego u svim onim postkomunističkim zemljama koje su već ispunile uslove za ulazak u taj vojni savez. Mislim da tu realnost treba menjati. NATO ne treba da čuva mir, nego treba da služi kao bezbednosni kišobran koji treba da osigura evropeizaciju Balkana.