Jelašić:Smanjiti javnu potrošnju

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić najavio je da se u sledećoj godini mora znatno smanjiti javna potrošnja.

Prema njegovim rečima neophodno je i ograničiti rast zarada u javnim preduzećima i društvenom sektoru koji se finansira iz budžeta. U suprotnom, može se ugroziti makroekonomska ravnoteža i dalje ubrzati inflacija, smatra Jelašić.

"Šta zanči realan porast zarada bez porasta produktivnosti. To je isto kao kada se kupuje na veresiju, a pošto neko uvek mora da plati, ulogu tog dobrovoljca mora da preuzme Narodna banka Srbije, putem prilagođavanja kursa. To znači da svi građani Srbije plaćaju tuđ račun. Taj scenarij je dobro poznat iz 80-ih i 90-tih godina, a kuda je to sve zemlju odvelo, samo u ekonomskom smislu, o tome i da ne govorimo", rekao je Jelašić.  

Za prvih devet meseci ove godine plate su nominalno povećane za 23,7 a realno za 12 odsto. To nije praćeno rastom produktivnosti, što znači da se deli nezarađeno. Ako se uzmu u obzir i stalni pritisci za povećanje cena i zarada u javnim preduzećima, bez poboljšanja njihove efikasnosti, udar ovih troškova prenosi se na celu privredu i standard stanovništva, zaključio je Jelašić.

Ministar trgovine, turizma i usluga Srbije Bojan Dimitrijević kaže da je u prvih 10 meseci rast cena na malo bio 9,7 odsto i procenio da će godišnja inflacija biti izmedju 12 do 12,5 odsto.  Prema njegovim rečima, kupovna moć zaposlenih u Srbiji nije u opadanju i na istom je nivou kao i u avgustu ove godine. Dimitrijević kaže i da je prosečna neto zarada u septembru bila  14 hiljada 444 dinara." U septembru, jedna prosečna zarada u celosti je pokrila minimalnu potrošačku korpu, a za nju je bilo potrebno 1,37 odsto zarada. To je približno onom nivou koji je postojao u avgustu. Što se tiče minimalne potrošačke korpe za septembar, ona iznosi 12.370 dinara, ako zaokružimo, a prosečna potrošačka korpa oko 19.850 dinara", rekao je Dimitrijević.

 Pomenimo i da je u prvih osam meseci ove godine  prosečna  neto plata u Republici Hrvatskoj iznosila 553  evra, što je za isti period  2003. nominalno više za šest odsto, najnoviji su podaci hrvatskog Državnog zavoda za statistiku.