Novo nasilje
Ponovo haos u Beogradu: Blokaderi se zabarikadirali u glavnoj ulici u Zemunu VIDEO
Blokaderi se se zabarikadirali u glavnoj ulici u Zemunu.
19:05
29.6.2025.
7 min
Četvrtak, 27.05.2004.
12:58
Država na lošem glasu
Predizborno obećanje predsedničkog kandidata Dragana Maršićanina je ispunjeno - privatizacija zrenjaninske "Jugoremedije" je poništena. Ipak, nije isključeno da će tu biti još sudskih sporova. Zasad se jedino zna da je Akcijski fond uputio vlasnicima "Jugoremedije" dopis u kojem se kaže da se, zbog izostanka bankarskih garancija i bitnih povreda ugovora, raskida kupoprodajni ugovor kojim je makedonskoj firmi "Jaka 80" prodato 41,93 odsto akcija, kao i ugovor o investicionom ulaganju. Vlasnik te firme je niški biznismen Jovica Stefanović Nini, za koga se tvrdi da je "kontraverzni", a paket akcija plaćen je 16,2 miliona evra. Stefanović je uz to u "Jugopremediju" uneo i šest miliona evra koliki je bio dug ove firme prema preduzeću "Jaka 80". Ukoliko poništenje ugovora ostane na snazi sav taj novac moraće da se vrati.
Bivši ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović upozorava da bi se sve ovo moglo pretvoriti u veoma loš posao za državu. Izlicitiranih 16 miliona evra, plus investicije, bilo je svojevremeno previsoka suma za ljubljanski Lek, odnosno farmaceutsku firmu Novartis svetskog ugleda u čijem je vlasništvu Lek danas. Šta će biti, pita Vlahović, ako na narednom tenderu niko ne ponudi više od šest miliona evra? Ko će državi nadoknaditi onu razliku od deset miliona evra? Pitanje je, zasad bez odgovora, ali je podosta elemenata koji upućuju da su kod poništavanja ove privatizacije pretegli neki politički, a ne ekonomski razlozi.
To je, inače, tek prva poništena privatizacija, a Maršićanin je najavio da će ih biti 80. Uskoro, dakle, možemo očekivati još ovakvih rešenja, odluka, pa i presuda sa dosta primesa politike. Kako sada stvari stoje nije isključeno da i vlasnik MK komerca Miodrag Kostić ostane bez one svoje tri šećerane koje je kupio za samo devet evra, istina preuzimajući i nemale dugove. Za razliku od onog prvog slučaja država tu ne rizikuje nikakav gubitak. Kako će biti u ostalim slučajevima - tek ćemo videti.
Niko nema ništa protiv da se nezakonite privatizacije poništavaju. Nevolja je, međutim, što u svemu tome ima previše politike. Šta će biti ako ova vlada uskoro padne, što se lako može dogoditi ukoliko joj socijalisti, kao što to preti Dačić, uskrate dalju podršku? Da li će nova vlada poništavati poništavanja privatizacije, a ona koja dođe posle nje donositi rešenja o poništenju poništavanja? U državi kakva je danas ova naša gde je sve podređeno politici, uključujući tu i privredu i sudstvo, takav razvoj događaja nije, naravno, nemoguć. Problem je, međutim, što takvo ponašanje deluje prilično odbojno na strane investitore, a bez stranih investicija razvoj privrede u Srbiji nije moguć. Oslanjanje isključivo na sopstvene snage, čime se hvalio Milošević, vodi u siromaštvo i to čak znatno veće od ovog sadašnjeg, jer za dve-tri godine stižu za otplatu inostrani krediti.
Jednom se zbog toga mora podvući crta i reći: "Nema daljeg preispitivanja privatizacija!". To što je neko dobro ili previše dobro prošao u privatizaciji ne može biti razlog da se stvari stalno vraćaju na početak. Ukoliko se tu budemo vrteli u krugu dosta brzo ćemo ponovo doći do one tačke na kojoj su plate bile samo osamdeset maraka.
Bivši ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović upozorava da bi se sve ovo moglo pretvoriti u veoma loš posao za državu. Izlicitiranih 16 miliona evra, plus investicije, bilo je svojevremeno previsoka suma za ljubljanski Lek, odnosno farmaceutsku firmu Novartis svetskog ugleda u čijem je vlasništvu Lek danas. Šta će biti, pita Vlahović, ako na narednom tenderu niko ne ponudi više od šest miliona evra? Ko će državi nadoknaditi onu razliku od deset miliona evra? Pitanje je, zasad bez odgovora, ali je podosta elemenata koji upućuju da su kod poništavanja ove privatizacije pretegli neki politički, a ne ekonomski razlozi.
To je, inače, tek prva poništena privatizacija, a Maršićanin je najavio da će ih biti 80. Uskoro, dakle, možemo očekivati još ovakvih rešenja, odluka, pa i presuda sa dosta primesa politike. Kako sada stvari stoje nije isključeno da i vlasnik MK komerca Miodrag Kostić ostane bez one svoje tri šećerane koje je kupio za samo devet evra, istina preuzimajući i nemale dugove. Za razliku od onog prvog slučaja država tu ne rizikuje nikakav gubitak. Kako će biti u ostalim slučajevima - tek ćemo videti.
Niko nema ništa protiv da se nezakonite privatizacije poništavaju. Nevolja je, međutim, što u svemu tome ima previše politike. Šta će biti ako ova vlada uskoro padne, što se lako može dogoditi ukoliko joj socijalisti, kao što to preti Dačić, uskrate dalju podršku? Da li će nova vlada poništavati poništavanja privatizacije, a ona koja dođe posle nje donositi rešenja o poništenju poništavanja? U državi kakva je danas ova naša gde je sve podređeno politici, uključujući tu i privredu i sudstvo, takav razvoj događaja nije, naravno, nemoguć. Problem je, međutim, što takvo ponašanje deluje prilično odbojno na strane investitore, a bez stranih investicija razvoj privrede u Srbiji nije moguć. Oslanjanje isključivo na sopstvene snage, čime se hvalio Milošević, vodi u siromaštvo i to čak znatno veće od ovog sadašnjeg, jer za dve-tri godine stižu za otplatu inostrani krediti.
Jednom se zbog toga mora podvući crta i reći: "Nema daljeg preispitivanja privatizacija!". To što je neko dobro ili previše dobro prošao u privatizaciji ne može biti razlog da se stvari stalno vraćaju na početak. Ukoliko se tu budemo vrteli u krugu dosta brzo ćemo ponovo doći do one tačke na kojoj su plate bile samo osamdeset maraka.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare