Fića kao kapitalna investicija

Zašto su u Autoklubu „Fića“ ubeđeni da se proizvodnja najpopularnijeg automobila Jugoslavije ponovo može pokrenuti u „Zastavi“ i da se domaćem kupcu može ponuditi auto koji odgovara njegovom sadašnjem standardu

Autoklub Fića iz Gornjeg Milanovca pokrenuo je inicijativu da se od fabrike automobila Zastava iz Kragujevca zatraži ponovna proizvodnja „fiće“. Svi vlasnici „fiće“ pozvani su da se 29. maja okupe pred Zastavom i da rukovodstvu fabrike i Vladi Srbije dostave objašnjenje o opravdanosti proizvodnje tog vozila - glasi kratka agencijska vest. Skoro dvadeset godina prošlo je od prestanka proizvodnje kola koja su, iako izuzetno pouzdana, popularna i pristupačna, ocenjena kao tehnološki prevaziđena. Da li je ova ideja danas uopšte izvodljiva?

Za predsednika Autokluba Fića Bogoljuba Jovanovića nedoumice nema. Naoružan znanjem tehničara u fabrici motora 21. maj i tridesetpetogodišnjim iskustvom vozača „fiće“, Jovanović smatra da ne postoje ozbiljnije prepreke da „fića“ opet oživi. Pošto se, kako kaže, lično u pogonima Zastave uverio da postoje uslovi za pokretanje proizvodnje, za Jovanovića ostaje jedina prepreka rukovodstvo preduzeća, koje još nije shvatilo vrednost takve ideje.

- Zastava je dobro opremljena da pravi automobile, poseduje alate potrebne da se obnovi proizvodnja „fiće“ i nije potrebno mnogo naknadnog ulaganja. Uostalom, kada je krenula proizvodnja 1955. godine, sve je počelo iz temelja. Ako bi se sada krenulo ozbiljno, proizvodnja može da počne u roku od godinu dana, potrebna je samo dobra volja - smatra Jovanović. Ističe da bi uz manje tehničke intervencije novi „fića“ za 30 odsto bio bolji od starog, mogao bi da koristi motor „juga“ i ne bi smeo da košta više od 2.500 evra, što je duplo jeftinije od malolitražnih vozila te vrste u svetu. Standardi u proizvodnji automobila dostignuti u poslednjih dvadeset godina ne opterećuju previše Jovanovića: - Ne možemo da se poredimo s evropskim nivoom. Sada smo u mnogo većoj krizi nego 1955. godine i ne bi bila sramota da se „fića“ obnovi, jer je u skladu s našim standardom i građani bi mogli da ga kupuju, a uzimale bi ga i Bugarska, Rumunija, Poljska i Makedonija - kaže.

Na mitingu podrške Jovanović očekuje bar 500 „fića“ iz njegovog autokluba i iz Udruženja ljubitelja „fiće“ Nacionalna klasa iz Zemuna. I naravno, očekuje rađanje svesti da je „fića“ potreban ljudima ove zemlje, a možda i Zastavi, da izađe iz svojih problema.

Na kraju, Jovanović izvlači i svoj potencijalni politički adut:

- Radimo na tome da Velja Ilić, ministar za kapitalne investicije, govori na skupu.

U Kragujevcu, međutim, ni izbliza ne dele ni entuzijazam, ni optimizam Jovanovića i njegovih saboraca. Zamenik generalnog direktora Zastave Ljubiša Janković odlučno odbacuje ideju da je obnova proizvodnje „fiće“ danas moguća i da je to tehnički izvodljivo.

- Nema govora o tome. Da biste danas pravili „fiću“, trebaju vam alati koji su se koristili u proizvodnji, a koji više ne postoje u fabrici. Da biste pravili nove alate, treba vam novac. S druge strane, i oni koji su pravili stakla i farove odavno su iz svojih procesa uklonili alate, a ni proces livenja za „fićin“ motor više ne postoji. Ako biste sve to hteli ponovo da radite, bilo bi više sira nego hleba. Sve su to priče novinara i onih koji samo misle da o tome nešto znaju - tvrdi Janković.

On ističe da ni na nivou države, kao ni u Zastavi, do sada nije bilo govora o vaskrsnuću „fiće“, i da se nije pojavio neko ko bi finansijski podržao takvu zamisao.

- Svi mi volimo „fiću“, ali ta ideja je nažalost neizvodljiva. „Fića“ je za nas jednostavno stvar prošlosti - kaže Janković.

I za Bratislava Petkovića, direktora Muzeja automobila u Beogradu, odluka o prestanku proizvodnje „fiće“ bila je logična.

- Odluka da se prekine proizvodnja bila je opravdana, iako nas je „fića“ posle rata postavio na točkove. Napravljeno je blizu milion primeraka i nema ko ga nije vozio. Za generacije je to bio prvi auto ili su prvo na njemu učili da voze. Obeležio je jednu epohu, ali je 1985. godine već bio koncepcijski zastareo - smatra Petković. Spremajući se da uskoro u svoju zbirku oldtajmera uvrsti i prvog „fiću“, Petković kaže da je umesto nerealnih snova o obnovi proizvodnje, trebalo na vreme misliti na usavršavanje „fiće“ ili na stvaranje novog modela, kao što je nedavno u svetu učinjeno sa „mini morisom“ ili Folksvagenovom „bubom“.

- Da je bilo sreće, trebalo je tako da se uradi. Nije da nemamo potencijala, ali je očigledno da u Zastavi ne postoji ambijent za tako nešto. Sve je zatajilo. Imaju zastarelu tehnologiju i organizaciju, pa nema ni banaka koje bi pratile razvoj, ni novca za razvoj prototipova - kaže Petković.

Da u Fiatu traže nadahnuće za nove modele u prošlosti i da se vraćaju konceptu mini-auta, pokazuje prototip vozila „fiat trepiuno“, koji je nedavno predstavljen na sajmu automobila u Ženevi. Da li je opravdan prvi utisak da se radi o novom modelu „fiata 600“, odnosno „fiće“? Jadran Solidić iz preduzeća Delta M, predstavnik Fiata za SCG, demantuje takve navode:

- To su lansirali novinari, ali to nema veze s „fićom“. To je za sada samo prototip novog Fiatovog vozila, ali treba da prođe godinu-dve da se vidi da li će uopšte zaživeti. Nije problem napraviti vozilo, nego po kojoj ceni ga proizvesti i da li možeš da ga prodaješ jeftino. „Trepiuno“ bi trebalo da košta pet hiljada evra, ali je pitanje da li uopšte Fiat može da proizvodi po tako niskoj ceni. Danas ne možete prodavati golo vozilo kao što je to „fića“. Kupci traže električnu bravu, erkondišn, elektronsko podešavanje stakala i farova, erbegove, a sve to košta. Jedina šansa je raditi ogromne serije automobila da bi se smanjili troškovi - kaže Solidić.

U Udruženju ljubitelja „fiće“ tvrde da se trenutno putevima SCG vozi oko 50.000 registrovanih „fića“, dok se na tržištu još uvek bez problema mogu naći polovnjaci za 250 do 500 evra. Dvadeset godina od završetka proizvodnje, vreme ipak čini svoje i „fića“ polako ali sigurno nestaje.