Najjača je radoznalost

Zašto srednjoškolci žele da idu na versku nastavu i građansko vaspitanje, šta im se u tim predmetima naviše, a šta najmanje sviđa? Odgovore na ova i druga pitanja pokušali su da saznaju istraživači u Institutu za pedagoška istraživanja koji su rezultate ankete, procene i objašnjenja objavili u zborniku koji je upravo izašao iz štampe.

Učenici su kazali da su versku nastavu izabrali zato što žele da nauče nešto novo, pre svega o svojoj veri, ali i o drugim verama. Bilo je, međutim i ovakvih odgovora: "Nisam znala šta je to građansko vaspitanje", "Izabrao sam veronauku na insistiranje roditelja, mada je trebalo da poslušam sebe", "Moj ujak je pop, eto zašto"...

Učenici srednje škole opredeljivali su se za građansko vaspitanje da bi bolje upoznali svet oko sebe, jer ih je zanimalo o čemu se radi, zato što žele bolje da upoznaju sopstvena prava i obaveze... Konkretno, jedan srednjoškolac je odabrao ovaj predmet zato što smatra da na tim časovima "može da kaže šta misli", drugi je priznao da ne voli veronauku, treći je rekao da je ateista. U mnoštvu odgovora bio je i stav jednog đaka da želi "da se bolje vaspita, a ne voli da sluša popa".

Neki učenici bi ponovo izabrali veronauku zato što smatraju da je ona zanimljivija od bilo kog drugog izbornog predmeta, pojedini misle da je profesor OK i da je to dovoljan razlog za ponovni izbor, a ima i odgovora iz kojih se vidi da im teško pada što se na građanskom sve uči kroz igru koja je primerenija pre desetogdišnjacima nego srednjoškolcima. Ima i onih koji smatraju da se na veronauci uči ono što je korisno za život.

Kontra argumenti, koji idu u prilog građanskom su da je ovaj predmet zanimljiviji i nije mnogo komplikovan za razumevanje, te da na tim časovima učenici imaju slobodu da izraze svoje mišnjenje.

U verskoj nastavi đacima se najviše dopada gradivo, priče o Bogu i priče iz Biblije, što se na tim časovima uči o običajima, predavanja o praznicima, krštenju, pričestima, a i zato što je zabavno i što se na tim časovima osećaju slobodno. Nekima se najmanje dopada što je taj predmet "mnogo opširan", što je dosadan, što se uče nebitne činjenice i stvari i što se daju beskrajna tumačenja...

Na časovima građanskog vaspitanja učenicima se najviše sviđa što uče o ravnopravnosti među ljudima i o demokratiji, što ponekad sa profesorom pričaju i o problemima u školi, jer se na tim časovima lepo druže i pričaju o svemu. Najmanje im se dopada što je na građanskom pomalo dosadno i jednolično, što se ponavljaju slične radionice, to što se stalno priča o istom, o konfliktu i nasilju, što se igraju "nekakvih glupih igara, kao u predškolskom" i što se sedi u krugu, jer to neke đake podseća na sektu.

Ni jedno ni drugo

Đaci su u anketi nabrajali i sijaset razloga zbog kojih ne bi izabrali ni građansko ni veronauku. Na toj listi našle su se i ocene da je isuviše monotonih časova, da u tim predmetima nema ničeg zanimljivog, što su ti časovi i dosadni i vrlo detinjasti, što ne vole da slušaju profesore i što imaju druge obaveze i želje, na primer, da sede sa drugaricama kod kuće i ćaskaju.

Više ne veruju u horoskop

Na pitanje šta se promenilo od kako pohađa časove veronauke, jedan srednjoškolac je rekao: "Više ne verujem u horoskop". Bilo je i odgovora da sada đak ima više razumevanje za druge, da se oseća odlično i sigurnije u sebe i da sada "smirenije gleda na svakodnevne probleme". Srednjoškolke i srednjoškolci kažu da su pod uticajem građanskog vaspitanja postali telerantiji, da sada drugačije sagledavaju ljude i da se promenilo i njihovo ponašanje. Više ne donose preuranjene zaključke, bolje razmišljaju i razumeju druge.