Test za školu

Osnovna pitanja s kojim se suočava svaki obrazovni sistem jesu kako osposobiti učenike da znanja koja stiču u školi primenjuju u svakodnevnom životu, a da im koriste i za dalje školovanje i usavršavanje. Kakav treba da bude obrazovni sistem koji će to omogućiti? Upravo takvim pitanjima bavi se PISA program međunarodne evaluacije obrazovnih postignuća učenika na završetku perioda opšteg obrazovanja.

Osnovni cilj ovog projekta jeste procena pripremljenosti učenika za nastavak školovanja i snalaženja u svakodnevnim situacijama. Program je osmišljen 1999. a sprovodi se u redovnim trogodišnjim intervalima pod pokroviteljstvom OECD-a. Prvi ciklus ispitivanja je sproveden 2000. u 32 države, a u drugi ciklus koji je održan 2003. uključila se i naša zemlja. Ispitivanje u drugom ciklusu u kome su učestvovale 43 zemlje održano je od 20. aprila do 20. maja 2003, a nakon kompletne analize rezultati će biti poznati u aprilu ove godine.

Nosilac ovog projekta kod nas je Ministarstvo prosvete i sporta, a realizaciju sprovodi Centar za evaluaciju u obrazovanju. Mr Dragica Pavlović-Babić, saradnica Centra za evaluaciju, kaže da se u ovom programu ispituju petnaestogodišnjaci bez obzira na to u kom se razredu i na kom nivou školovanja nalaze.

- Učenici koji se ispituju određeni su godištem, ne generacijom, zbog razlika u organizaciji nacionalnih sistema obrazovanja. U ovom uzrastu se otprilike završava opšte obrazovanje i ulazi se u period finije specijalizacije - navela je Dragica Pavlović-Babić i dodala da su našem sistemu u 95 odsto slučajeva to đaci prvog razreda srednje škole. Prema njenim rečima, ispituju se postignuća iz četiri oblasti: čitanje, matematika, prirodne nauke i rešavanje problema gde deca treba da primenjuju interdisciplinarna znanja.

Ona ističe da se u ovom projektu izraz „testovi znanja“ ne koristi, jer testiranje obično asocira na dobijanje ocene.

- Fokus PISA programa je da vidimo koliko može da postigne učenik koji se školuje u našoj zemlji u određenoj regiji ili tipu škole, a ne kakva su znanja ma kog konkretnog učenika - kaže Dragica Pavlović-Babić. Prema njenim rečima, osnovna ideja u testovima je da se ispitaju znanja važna za dalje školovanje i da se proveri da li mogu da sagledaju neku životnu situaciju u kojoj se nađu, koji naučni koncept da koriste da bi je rešili, kao i da se vidi da li uče za ocenu ili uče da to znanje kasnije mogli da koriste.

- U tim testovima nema provere poznavanja činjenica, niti trik pitanja ili logičkih zamki, jer se pretpostavlja da će u konkretnim situacijama moći da koriste činjenice - objašnjava Dragica Pavlović-Babić.

U PISA program naša zemlja se uključila odmah po obrazovanju novog Ministarstva prosvete 2001. Pomoćnica ministra prosvete Tinde Kovač-Cerović naglašava da je to veoma složen i prestižan svetski programa ispitivanja postignuća učenika.

- PISA ima veliki značaj u razmišljanjima o promenama obrazovnog sistema u najrazvijenijim zemljama, što se vidi na primeru Nemačke koja je bila nezadovoljna rezultatima ispitivanja iz 2000. godine posle čega su uradili mnogo analiza svoje obrazovne politike - navodi pomoćnica ministra. Prema njenim rečima, ovaj projekt pokazuje kako i koliko obrazovni sistem postiže ciljeve koje sebi zadaje i zato je veoma važna alatka za kreiranje obrazovne politike. Ona navodi da se na osnovu domaćih istraživanja rađenih u poslednje vreme pokazalo da su znanja naših đaka dosta fragmentirana, naročito kad treba da ih primene.

- Onaj 0,1 odsto naše dece koja u svetu postižu odlične rezultate ne govori ništa o našem obrazovanju, nego da kod nas ima pametne dece - kaže Kovač-Cerović. Zato je veoma bitno da se uključimo u svetska ispitivanja koja će pomoći u pravljenju strategije obrazovanja.

U ispitivanju iz svake zemlje učestvuje 151 škola, a iz svake škole po 35 đaka petnaestogodišnjaka.

Dragica Pavlović-Babić iz Centra za evaluaciju navodi da se škole biraju po veoma zahtevnoj metodološkoj proceduri.

- U uzorku škola moraju biti zastupljeni svi regioni u zemlji i svi tipovi škola, a na osnovu liste škola konačni odabir 151 škole vrši američka agencija „Vestat“ koja se bavi uzorkom i statistikom - objašnjava saradnica Centra i dodaje de se po 35 učenika iz tih škola bira metodom slučajnog uzorka. Ona naglašava da je ispitivanje potpuno na principu dobrovoljnosti tako da i škole, a i đaci, mogu da odbiju da učestvuju u ispitivanju.

- Ispitivanje se vrši odjednom za sve đake jedne škole, a obavljaju ga obučeni ispitivači, dok nastavnici ne mogu ni da bace pogled na testove svojih učenika - kaže Pavlović-Babić napominjući da se učenicima kaže da rezultati nemaju nikakav uticaj na ocene i da nastavnici neće videti njihove radove. Posle testiranja, prema njenim rečima, đaci popunjavaju upitnik o sebi, svojim porodicama, navikama u učenju, šta i koliko čitaju, šta gledaju na TV, navode obrazovanje roditelja, planove za nastavak školovanja i slično.

- Takođe se popunjava upitnik o školi - kojim kadrovima raspolaže, kako je opremljena, o broju učenika po odeljenjima, da bi se videlo kakvi su uslovi u školi - kaže Dragica Pavlović-Babić.

Ona navodi da ćemo do kraja aprila dobiti rezultate kakva su postignuća naših đaka u odnosu na učenike drugih zemalja.

- To će biti značajno za prosvetne vlasti, jer svaka smislena intervencija u obrazovanju mora da počiva na relevantnim podacima i rezultatima. Veoma je važno i za đake da steknu svest o cilju učenja, da se orijentišu na znanja primenljiva u različitim situacijama i, naravno, za nastavnike koji će dobiti dobre modele ispitivanja znanja, procene nivoa znanja i o metodima nastave - istakla je Dragica Pavlović-Babić.