Mladi nerado idu u vojnike

Sve veći broj mladih ljudi i u Srbiji i u Crnoj Gori odbija ili na razne načine pokušava da izbegne služenje vojnog roka. Analitičari taj trend smatraju normalnim i ocenjuju da je u skladu sa opštim evropskim trendom prelaska na profesionalnu vojsku i jačanjem pacifističkih pokreta.

Vojna tužilaštva u Beogradu i Podgorici u poslednje vreme su objavila broj onih koji se nisu odazvali pozivu na služenje vojnog roka. Tako, prema rečima vojnog tužioca Crne Gore, pukovnika Miroslava Samardžića, 8.000 mladića iz te republike je „od pada režima Slobodana Miloševića, oktobra 2000. godine, odbilo da služi vojni rok“. Istovremeno, beogradsko Vojno tužilaštvo saopštilo je da je na teritoriji koju pokriva, samo u 2003. godini podignuto 1.800 prijava protiv onih koji se nisu odazvali pozivu ili su ga odbili. Prema rečima pukovnika Samardžića, onima koji se nisu odazvali prete kazne od jedne do deset godina zatvora. On navodi da je alarmantno što se u kasarnama u Crnoj Gori pojavi jedan od pet regruta.

- Regruti, osim što odbijaju da služe vojni rok, odbijaju da se pojave i pred Vojnim sudom - rekao je Samardžić i precizirao da se afere uglavnom okončavaju kaznom manjom od 100 evra i prihvatanjem da se više ne bojkotuje vojna služba.

Međutim, načelnik Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore Branko Krga kaže da je trend izbegavanja vojne obaveze u poslednje vreme smanjen, ne zbog kaznene politike nego zbog napora Ministarstva odbrane da se ispoštuju zahtevi mladih ljudi.

- U Crnoj Gori veliki broj mladića koji izbegavaju da služe vojsku je posledica njihove želje da služe na teritoriji svoje republike, da budu bliže kući. Kada im se u tome udovoljilo, povećao se i broj regruta - objašnjava general Krga.

Savetnik u Ministarstvu odbrane Bojan Dimitrijević dodaje da se broj onih koji izbegavaju vojsku smanjio i zbog činjenice da je skraćen vojni rok, ali i omogućen prigovor savesti.

- Situacija je malo opuštenija. Nema više onako krutog odnosa na relaciji vojska - regrut. Sve je više ličnih molbi u kojima mladići obrazlažu zašto im se ne ide u vojsku i to se onda zajednički reši. Trenutno se radi na tome da se reše problemi mladih ljudi koji žive u inostranstvu a imaju obavezu služenja vojske, kao i onih koji su zbog neslaganja sa ratno politikom iz prošlosti zbog vojske napustili armiju - kaže za „Blic“ Dimitrijević.

U javnosti se sve češće govori o budućoj profesionalizaciji vojske kao delu reformi sistema odbrane. Pojedini zagovornici korenitih reformi zagovaraju čak i potpuno profesionalnu vojsku.

- Ta stalna javna rasprava o reformama vojske i o tome šta će i kako biti može se uzeti kao jedan od razloga za veliki broj regruta koji ne idu u vojsku. Pogledajte samo uredbu o civilnom služenju vojnog roka. Ona je objavljena, ali uputstvo kako se ona sprovodi nije i regruti koji bi na taj način da služe nemaju predstavu šta ih čeka kada se pozovu na prigovor savesti. Mnogi od njih jednostavno su rešili da sačekaju - kaže za „Blic“ Dejan Milenković iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

Milorad Timotić iz Centra za civilno vojne odnose smatra da bi jedan od razloga za to da veliki broj regruta odbije služenje mogao biti i jačanje pacifističkih ideja i uticaja informacija iz okruženja i Evrope koje govore o ukidanjima obaveznog služenja vojnog roka.

- Svakako da je jedan od uticaja i otpor koji građani imaju prema vojsci. Ne kao instituciji, koja i dalje ima visoko poverenje građana, već prema načinu na koji je vojska donedavno bila upotrebljavana. Ljudi su išli u rat, rizikovali, ginuli, a zvanična propaganda je insistirala da nismo u ratu - kaže Timotić za „Blic“.

- Mi se sada suočavamo sa onim sa čime se suočavaju sve zemlje u tranziciji, a to je jedna erozija poverenja u državu i njene institucije. Kod nas je na polju vojske to još izraženije, pogotovo zbog onoga što smo doživeli u prethodnoj dekadi - navodi za „Blic“ vojni analitičar Aleksandar Radić.

Jedan od razloga za neodazivanje vojnom pozivu, prema Dejanu Milenkoviću je i taj što se „gubi identitet vojske“, pogotovo što je neizvesna sudbina države.

- U obe članice državne zajednice jačaju političke opcije koje se zalažu za samostalnost i koje negiraju potrebu za zajedničkom državom. Samim tim postoji i jedan broj mladih koji vojsku koju bi trebalo da služe ne smatraju svojom - kaže Milenković koji je koordinator za pitanja prigovora savesti pri Komitetu pravnika za ljudska prava.

Drugi problem koji se javlja u vezi sa sve većim brojem mladih koji se ne odazivaju na vojne pozive je i u tome što je donekle nejasno ko će im suditi. Prema Ustavnoj povelji i zakonu o njenom sprovođenju, vojni pravosudni organi bi trebalo da budu ukinuti, a da njihove ingerencije preuzmu civilni sudovi. Ustavna povelja u tom segmentu nije još primenjena i nije jasno kako će se ponašati civilni sudovi po pitanju vojnih begunaca.

- Postoji ta neka preuzeta obaveza da se vojni pravosudni organi ukinu, ali se to ne poštuje. Vojno pravosuđe postoji i dalje i pokreće postupke protiv građana. Praktično, država u ovom segmentu nepoštuje svoje zakone, dok s druge strane insistira da te zakone poštuju građani - kaže Milenković.

Aleksandar Radić kaže da bi nadležnosti trebalo postepeno da prelaze na civilno pravosuđe, ali da to ide sporo.

- Nema ničeg čudnog, dok postoje, vojni sudovi će raditi svoj posao. Naravno da se možda može govoriti i o mogućim otporima preko ove teme, nikome ne odgovara da bude ukinut - zaključuje Radić.

Milenković navodi da je, baš zahvaljujući radu Ministarstva odbrane, vojska demistfikovana i da više ne postoji strah od vojske.

On dodaje da takva situacija nije bila do 2003. i da je posle demistifikacije prisutan povećan broj regruta koji odbijaju da služe.

- Mnogi mladi, baš zbog tog odsustva straha od vojske, izmišljaju najrazličitije načine da vojnu obavezu izbegnu. Jednostavno odbijaju da služe i čekaju, bez ikakvog straha od sankcija - zaključuje Milenković.

Svetski trend

Ukidanje obaveznog služenja vojnog roka

U većini evropskih država prisutan je trend prelaska na profesionalnu vojsku i ukidanja obaveznog služenja vojnog roka. Većina evropskih država to je već učinila, dok druge to najavljuju. Protivnici profesionalne vojske u našoj zemlji navode da je to skuplje od regrutne vojske iako, prema analitičarima, polaze od pogrešnog zaključka da bi profesionalna vojska bila brojna koliko i sadašnja.

Čak je i Francuska, država koja je prva na svetu uvela obavezno služenje vojnog roka, tu obavezu ukinula. U našem okruženju, Slovenija je ukinula obavezni vojni rok, baš suočena sa problemima sa kojima se sada suočava Srbija i Crna Gora. Tamo je veliki broj regruta izbegavao da služi vojsku ili je insistirao na civilnom služenju. Iz tog razloga, Slovenija je ukinula redovno služenje i prešla na potpuno profesionalnu vojsku. Isto to je ove nedelje učinila i Republika Srpska. Posle prelaznog perioda od 12 meseci, tamošnji regruti će imati obaveznu obuku od četiri meseca a vojsku će činiti samo profesionalci.