Kurs i politika

U vreme Miloševića sve bi bilo više nego jasno: kad kurs počne naglo i konstantno da raste to je pouzdan znak da se bliže izbori. Štamparija u Topčideru izbacivala je tih dana ubrzano svežnjeve novčanica kojima se plaćao socijalni mir i tako sticala preko potrebna naklonost birača. Kroz inflaciju biračima je vrlo brzo uzimano ne samo to što su dobili nego i mnogo više, ali to je već druga priča. I drugo vreme.

Ipak, tu priču ne bi trebalo baš sasvim zaboraviti ni sada kada je kurs opet iznenada počeo da raste i to baš u trenutku kada je krajnje neizvesno da li će Vlada Srbije opstati i da li će ili neće biti raspisani vanredni parlamentarni izbori. Dogodilo se da je baš uoči sednice na kojoj je trebalo da se raspravlja o poverenju Vladi kupovni kurs dinara prešao granicu od 66, a prodajni onu od 67 dinara za evro. U odnosu na ono što smo nekad iskusili takvo pomeranje kursa nije, naravno, razlog za paniku, ali je dovoljno da se ljudi ne samo zainteresuju, nego i zabrinu i zapitaju šta se zapravo dešava.

Reagovali su i mediji i odmah su stigla čak dva odgovora Narodne banke Srbije. Već u sredu intervencijama NBS na deviznom tržištu kupovni kurs je spušten ispod 66, a prodajni ispod 67 dinara. U sredu je objavljeno i saopštenje NBS čiji je očigledan cilj da umiri javnost. U saopštenju se kaže da je dinar prethodne nedelje ojačao "u približno istom iznosu" za koji je sada pao (što je tačno ako se izraz "približno" prilično komotno koristi), a zatim navode podaci koji pokazuju da je, kada se porede u poslednje dve nedelje septembra i prve dve nedelje oktobra, dinar u odnosu na dolar ojačao za 2,4 odsto. Dodaje se, takođe, da je "fluktuacija kursa uobičajena pojava koja odslikava stanje domaćih, ali i svetskih ekonomskih tokova". U saopštenju nema objašnjenja zašto je intervencijom NBS dinar vraćen ispod onih granica o kojima smo govorili.

Šta se, zapravo dogodilo, pitanje je na koje ni posle ovog saopštenja nema sasvim preciznog odgovora. Na svetskim finansijskim berzama je uobičajeno da ovako rovita politička situacija kakva je naša, utiče i na vrednost valute zemlje u kojoj se takva politička previranja događaju. Nije isključeno da se i na našem deviznom tržištu dogodilo nešto slično - da su, recimo, banke, upravo zbog političke situacije za svaki slučaj usporile prodaju, a povećale kupovinu deviza. Takvo ponašanje moralo je da rezultira i padom vrednosti dinara. Moguće je, ipak, da je u pitanju i čista koincidencija. U oba slučaja Narodna banka Srbija je pogrešila što nije odmah intervenisala i sprečila pad dinara. Devizne rezerve su dovoljno velike da se vrednost dinara može lako braniti ukoliko nema većih poremećaja. Nema razloga za pretpostavku da je, recimo, krenula emisija novca da bi se prekinuo štrajk lekara, pa valja pretpostaviti da takvih poremećaja nije ni bilo. Greška je, srećom, brzo ispravljena, ali je šteta - više politička nego materijalna - ipak nastala.

Posle svega novom guverneru ostaje pouka da monetarna politika ima veliku težinu i u ukupnoj politici i da o tome treba na vreme razmišljati.