Srbi se loše hrane

Svaki treći mališan i svaki drugi odrasli Srbin preskače jedan od tri obroka. Najčešće se "zaboravlja" doručak. Stanovništvo ovih prostora uprkos kvalitetu crnog hleba, bogatog vitaminima i biljnim vlaknima, na trpezi više voli kriške belog hleba. Voće i povrće su takođe "u minusu" u prosečnom obroku Srba. Riba se u tanjirima nađe tek povremeno, ali su zato masnoće, naročito životinjskog porekla, prisutne u našoj ishrani i više nego što bi trebalo.

Posledica ogrešenja o preporuke Svetske zdravstvene organizacije je nutritivna anemiju koja nastaje upravo zbog nedovoljnog unosa hranljivih materija s gvožđem, mineralima, vitaminima, belančevinama. Pogrešno odabrane i pripremljene namirnice prouzrokuju i bolesti srca, krvnih sudova, maligna oboljenja – porazni su podaci do kojih su još 2000. godine došli stručnjaci republičkog Instituta za zaštitu zdravlja u saradnji s lokalnim zavodima, a u okviru studije "Zdravstveno stanje, zdravstvene potrebe i korišćenje zdravstvene zaštite stanovnika Srbije" .

– Ni posle tri godine, prilično loše navike nisu se promenile – kaže dr Jelena Gudelj iz Centra za hranu i ishranu u Institutu za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Upravo da bi se skrenula pažnja javnosti na ovaj problem, i kod nas se već tri godine organizuju brojne aktivnosti u oktobru, mesecu posvećenom pravilnoj ishrani, a naročito 16, koji se u čitavom svetu obeležava kao Dan hrane. Propagirajući " zdrav tanjir", stručnjaci različitih profila, od nutricionista do lekara specijalista, edukuju najširu populaciju kako da formira isprave stavove i promeni ponašanje za trpezom. Kako dodaje naša sagovornica, posebna pažnja je usmerena ka najmlađima.

– U školama se uključuju nastavnici i đaci, roditelji. Organizuju se takmičenja, likovni i literarni konkursi, razni zanimljivi kvizovi. Sve ti preventivni programi, koji ukazuju na značaj pravilne ishrane – pojasnila je Jelena Gudelj – imaju dalekosežne posledice po zdravlje čitave nacije.

Podsećajući na neophodne namirnice za ljudski organizam, ona je navela grupu od "sedam veličanstvenih". Reč je o žitaricama, koje su od praistorije do danas zastupljene i vrlo često predstavljaju osnovu čovekove ishrane.

– Podjednako su važni i korisni pšenica, raž, ovas, ječam, proso, pirinač i kukuruz. Najčešća greška je što se uglavnom koriste jednolično, na primer, samo jedna do dve vrsta žita ili cerealija, kao ih još nazivaju. Poznato je da su neprerađena zrna bogata belančevinama, šećerom, vitaminima Be grupe, gvožđem, vitaminima E i De, mineralnim materijama, a da u toku prerade postupkom izdvajanja pojedinih delova zrno menja svoju hranljivu vrednost. Takva zrna, a samim tim i proizvodi, manje su biološki vredni – kaže naša sagovornica. Ona napominje i da bi žitarice trebalo da čine oko 30 odsto dnevnog energetskog unosa, a najbolje ih je koristiti u obliku zrna, skuvana u ukusnim čorbama ili kao prilog uz povrće. Od žita je moguće praviti poslastice, a najbolje ih je čuvati na hladnom, tamnom i suvom mestu.