Tri boje plavo

U večnom ledu Mont everesta zabodena je plavo-belo-crvena trobojka. Da li će osvajač "krova sveta" Dragan Jaćimović morati da se ponovo penje kako bi je zamenio? Pošto je Jaćimović armijski oficir, moraće uoči još jedne avanture na Himalajima da promeni i amblem na kapi, moraće da salutira novoj zastavi državne zajednice Srbija i Crna Gora. A koga da šaljemo na Mesec? Milivoje Jugin je odavno u penziji. Jer, "Apolo" je, osim sondi, instrumenata i opreme, istovario i mnoge zastave, među kojima je bila i ona, sa petokrakom.

Ti poduhvati su, međutim, prave sitnice u odnosu na poslove koji čekaju državne organe, vojsku, diplomatska predstavništva u svetu, košarkaše, odbojkaše, vaterpoliste...Fudbaleri neće imati taj problem, neće nas predstavljati nigde.

Komromisna nijansa

Otkako su Svetozar Marović, Zoran Živković i Milo Đukanović posle iscrpnih, dugotrajnih i mukotrpnih pregovora, cinici tvrde, mnogo složenijih nego što je bilo usaglašavanje Akcionog plana, poslali plavo-belo-crvenu trobojku ka muzejima, traju polemike ovdašnjih dušebrižnika o idejnim kolornim rešenjima za najvažnije državno znamenje. Trojica lidera su u Kran Montani horski uzviknuli: "Tri boje! Ali, koje plavo?"

Prva faza je time završena. Zastava će izgledati kao i srpska i crnogorska, što se tiče rasporeda boja: crveno-plavo-bela. Međutim, srpska plava je tamna, da ne kažemo dubinska, a crnogorska je plavetna, što među političkim elitama dve republike izaziva savršeno ozbiljne nedoumice. "Novo plavo" ne sme da naginje na tamno, ne sme ni da svetli, tako da nam tek predstoje alhemijska usaglašavanja kako bismo pronašli kompromisnu nijansu. Angažovani su grafički stručnjaci iz "Duge" i "Službenog glasnika" i već su analizirali četiri prihvatljive verzije.

Ali, koliko će kolorni konsenzus zapravo koštati građane Srbije i Crne Gore? Vojska, recimo, ima 77.500 pripadnika, koji imaju ambleme na kapama. U maloprodaji, znak nove zastave ne može koštati manje od 200 dinara. O zastavama jedinica, rodova, suvišno je i govoriti.

Svi državni organi menjaće zastave. Od svečanih, svilenih, koje stoje u kabinetima državnika, do sintetičkih, koje se vijore na jarbolima i prkose kiši, snegu i demonstrantima. I to na svim tačkama Zemljine kugle, gde se pominju dva oka u glavi. Pošto Srbi i Crnogorci vole da voze svoje automobile, da li će morati da menjaju tablice? A šta ako projekat zajedničke države ne uspe, pa se posle tri godine Srbija sa "novog plavetnila" vrati na dubinsko, a Crna Gora na plavetno-jadransko?

Cena zastave 

Ako se poreskim obveznicima, koje niko na referendumu nije zapitao ni reč o zastavama, diže kosa na glavi od ovih računica, u prodavnici "Radne žene" preko puta Skupštine državne zajednice SCG, krojačice trljaju ruke.

Jer, možda ne otvaramo nove fabrike i ne osvajamo nova tržišta, ali zato šijemo nove zastave. Ovo preduzeće kroji 40 godina zastave za državu, Ministarstvo spoljnih poslova, strane ambasade, sportske klubove, političke stranke, kolekcionare zastava sa najčudnijim prohtevima...

Rukovodilac proizvodnje Branka Kovač seća se kako su u magacine skladištili zastave šest republika i SFRJ, a onda šile nove trobojke, bez obeležja komunizma.

Jedna mušterija, koja je tražila malu srpsku zastavu da ukrasi svoj gliser, rekla je da bi "nova plava" boja mogla da bude "boja vena, boja Dunava".

Ali, Dunav ne protiče kroz Crnu Goru. A Morača je zelenkasta.

Srpska i crnogorska zastava koštaju 1860 dinara, crnogorska je skuplja – za nju se plaća 2.613 dinara. Jer, Crnogorci vole kada se njihovo znamenje pompezno vijori, pa su joj namenili dimenzije tri prema jedan metar. Srbi, kao skromni, imaju zastavu dimenzije dva puta jedan. Branka Kovač, beleži pažljivo naša imena, jer pitanje zastava je, na izvestan način, bezbednosno. U vreme vanrednog stanja šile su se zastave u tri smene. I srpska zastava predata Ružici Đinđić na sahrani njenog muža premijera Zorana Đinđića sašivena je na uglu Kosovske i Vlajkovićeve ulice.

Ali, ako mi imamo dileme oko cena zastave, šta da kažu Amerikanci? Njihova je najskuplja, košta 5.980 dinara, i sašivena je u strogom centru Beograda, pošto je Vilijem Montgomeri otključao vrata ambasade Sjedinjenih Država u Ulici kneza Miloša.

U pravcu vetra

Naš izvor iz radne grupe koja treba da izradi predlog zakona o zastavi državne zajednice, predviđa da će se zakon usvojiti u septembru, i sadržaće konačne verzije plave boje, u odnosu na crvenu. Jedino oko bele boje nema nesuglasica.

Razmišlja se i o promeni dimenzije – mogla bi da bude tri puta dva metra. Tek tada bi se dobro vijorila, kao francuska. Izrađuju se i specijalni jarboli, pomoću kojih se zastava uvek okreće u pravcu vetra. Tako zastava duže traje. Možda bi i spoljna politika mogla da bude slična – nismo se provodili baš najbolje kada smo išli protiv vetra.

Za sada je utešno da poreski obveznici plaćaju troškove avionskih karata i dnevnica trojice članova radne grupe iz Podgorice koji će da iskroje zastavu.

Priče o nijansama plave boje stigle su čak do Dablina, gde živi Dejan Novačić, pisac bestselera za jugonostalgičare "SFRJ za ponavljače". Dejan smatra da se u ljubavi prema zastavama niko ne može meriti sa bivšim Jugoslovenima. Osim, možda, Amerikanaca.

Razlika je u tome što Ameri svoju zastavu posle upotrebe, kada se isprlja, daju na pranje i peglanje. Onda je opet negde okače. Recimo, u Bagdadu, da se Iračani raduju. Mi, uočava Dejan, svoje zastave ne peremo, već ih bacamo u đubre. Ne zato što nam se gadi da preturamo po prljavom vešu, već zato što nemamo tehnologiju za vađenje fleka kao Ameri.

Zato šijemo nove zastave istom brzinom kojom cepamo stare. Niko drugi nije uspeo da smisli toliko različitih desena i krojeva, priseća se naš emigrant u Irskoj. Takođe smo nenadmašni i u mahanju - entuzijazam s kojim mlataramo svojim novim zastavama može se meriti jedino sa žarom s kojim smo se odricali onih prethodnih.

Konkurencija među bivšim zemljacima je velika pa se svako trudi da napravi što lepšu i stariju zastavu. Kad su potrošili sve kombinacije bele, plave i crvene boje, jedni zemljaci su počeli da kače grbove, drugi i grbove i krune, a treći su na sve to dodavali još i neke krstače. Drugi su se služili lukavstvom, pa su koristili već gotova rešenja - na primer, zastavu neke susedne zemlje. Kao što je Japan, recimo. A ima i takvih kojima su stranci sami donosili zastave, na poklon.

Vizuelni izazov

"Da naša mašta nema granica, svedoči i ovaj poslednji, srpskocrnogorski napor da se svet u kome živimo ulepša još jednim estetskim momentom. To je ujedno i najveći vizuelni izazov do sada. Jer, mešanje boja vrhunac je likovne umetnosti. A može da bude i opasno. Setimo se Van Goga koji je kod brata na selu celo jedno leto pokušavao da pronađe onu posebnu nijansu plavog neba. Pa je na kraju ostao bez uveta", upozorava Dejan.

Kako bilo, zastave su tu, mnogobrojne, lepe i šarene. Dejanu se ipak najviše sviđa jedna crno-bela, iz Beograda 96, na kojoj je pisalo "Jack Daniels".

Dr Milivoje Pavlović koji istražuje značaj državnih simbola boji se da autori predloga nove zastave "nemaju punu svest o složenosti boje kao opažajnog fenomena".

"Nije slučajno zastava u demokratskim zemljama ustavna kategorija i nije malo primera da je povreda zastave izazvala krupne međunarodne incidente, pa i oružane sukobe. Naši reformatori u radnoj grupi za ambleme pokušavaju da jedan delikatan sociopolitički problem tretiraju kao malu tehnološku nedoumicu, koju nameravaju da reše laboratorijskim zahvatom, "mućkanjem" ograničenog broja standardizovanih elemenata. To može izazvati još veću konfuziju".

Koja je, zapravo, naša zastava? Na dočeku vaterpolista, videli smo ih šest vrsta: stare, nove, sa ocilima, sa krstom, sa petokrakom, sa rupom...

Titove i Arkanove zastave

U krojačnici "Radna žena" kažu da je najveću zastavu naručio Željko Ražnatović Arkan, uoči finalne utakmice Kupa šampiona u Bariju, između "Zvezde" i "Olimpika". Bila je to zastava sa ocilima, dugačka 100 metara. Šivena je u sali osnovne škole "Drinka Pavlović". Tu zastavu su razvukle "delije" u Bariju.

Branka Kovač nam kaže da bar dva puta mesečno dolaze nostalgičari i traže zastave sa petokrakom, kojih još ima u magacinu.

Sve ambasade u Beogradu poručuju zastave svojih zemalja u ovoj firmi.