Ubice od papira

"Bela knjiga", koja će obuhvatiti sve članke koji su negativno pisali o premijeru Zoranu Đinđiću pre ubistva, i time doveli, kažu nadležni, do stvaranja atmosfere za atentat, uskoro će biti gotova. To potvrđuju Vladan Batić, republički ministar pravde, i Vladimir Beba Popović, šef vladinog Biroa za komunikacije. Ipak, u razgovoru za "Glas" ministar nije hteo da odgovori ko na "knjizi" radi, po kojim kriterijumima je već odvojeno 7.000 tekstova, ko će se koristiti njome i hoće li biti posledica po medije...

Pitanje je i da li će u Srbiji, ko zna koji put, ovakvu stvar da zloupotrebi bilo vlast, bilo pojedini mediji, kao i koliko će to doprineti boljim odnosima između vlasti i javnih glasila.

"Bela knjiga" je promašen potez vlasti, smatra Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa.

- Jesam za odgovorne medije, jer samim tim što uživaju određenu slobodu, moraju da imaju i neku evidenciju, dokaze. Ali, preterano je reći da je "medijska hajka" na premijera Đinđića pokrenula atmosferu za ubistvo. Iz rezultata istraživanja se zna ko je to uradio. A to nema veze s medijima. Moguće je da je interesna grupa koja je ubila Đinđića zloupotrebila neke medije - to je obično i dešava u demokratskim državama. Novinari zato i treba da izbegnu bilo kakvu vrstu manipulacije. Ali, pogrešno je stavljati ih u bilo kakvu funkciju koja ih direktno povezuje s ubistvom - smatra Nikolić.

To je bacanje prašine u oči, dodaje Nikolić, a ima važnijih društvenih problema kojima bi vlast trebalo da se pozabavi.

- Ako hoćete da ispitate sve okolnosti u vezi sa Đinđićevim ubistvom, onda ne treba zaboraviti da je najmanje razjašnjena umešanost ljudi iz bezbednosti. Činjenica je i da su ubice obaveštavali pripadnici tajnih službi, što ukazuje na to da fokus istraživanja treba da bude usmeren na tu stranu, a ne na medije - ističe Nikolić.

Čitava situacija previše liči na prethodni režim i političko manipulativne postupke, što demokratska vlast ne bi trebalo sebi da dozvoli, kaže Nikolić.

- Ne treba potcenjivati inteligenciju građana, jer naša ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da su ljudi obavešteni, čitaju novine i vrlo dobro prepoznaju stvari - navodi još sagovornik.

Zamisao da MUP sakuplja tekstove, a komisija od novinara da procenjuje, izazvala je veliku raspravu na brifinzima u Vladi. "Ona svakako neće dati nikakve rezultate osim utiska da se vanredno stanje primenjuje u redovnom stanju", kaže Slobodan Reljić, v. d. direktora i glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN. A sama ideja da su se mediji kolektivno urotili protiv Đinđića, smatra on, besmislena je.

- Ako bi neko mogao da kaže od koliko ukupno tekstova je izdvojeno 7.000 negativnih napisa za koje je procenjeno da su stvarale negativnu psihološku atmosferu, kritički pišući o premijeru i radu Vlade, došli bismo, verovatno, do toga da je bilo mnogo više pozitivnih tekstova. Jer, ako u Srbiji ima hiljadu medija, onda to znači da je većina pisala pozitivno i o Đinđiću i o Vladi - ocenjuje Reljić.

To, kako on kaže, opet nije dobro, jer u svakom demokratskom društvu uloga medija i jeste da kritikuje i ukazuje na greške onih koji rukovode državom.

- Ovo svakako proizvodi još jedan javni skandal, iza kojeg stoji verovatno Biro za komunikacije. Međutim, ostaje nejasno zašto im je to potrebno? Pravljenje knjiga i sakupljanje tekstova neće doprineti slobodi medija bez kojih jednoj zemlji i njenom rukovodstvu nema mesta u Evropi. Jer, ukoliko neko iz vlade proceni da su samo tri broja jedne novine uspela da im naruše ugled u javnom mnjenju, onda je ona veoma slaba - kaže Reljić.

Da li može da se napravi paralela između domaće "bele knjige" i nedavnog sukoba Bi-Bi-Sija i Tonija Blera, premijera Velike Britanije?

Đorđe Vlajić, dopisnik BBC-a iz Beograda, kaže da je sličnost samo načelna, jer svaka vlast pokušava da utiče na medije.

- Republička vlada je pokušala da konstituiše komisiju za ispitivanje medija, tako da je ovo samo nastavak te priče. "Bela knjiga" neodoljivo podseća na neka ranija vremena i ne verujem da će doprineti boljem odnosu i saradnji između vlasti i medija. Činjenica je da ne znamo ni ko to pravi, ni po kojim kriterijumima. Reći da se radi o delu orkestrirane logistike za satanizaciju, počevši od premijera Đinđića, isuviše je teška optužba.

Pitam se da li će bilo koji kritički tekst o Vladi biti ovako shvaćen. Ne znamo ni šta je namera "bele knjige" - hoće li neko ići u zatvor zbog tekstova? Ne sporim da se svakakve budalaštine objavljuju, ali pre dve godine ova vlast je bila u velikoj ljubavi s novinarima, da bi sada počela da pokazuje preveliku osetljivost na svaki pomen u javnosti, što, rekao bih, proističe iz osećaja nesigurnosti - kaže Vlajić.

Verovatno ima i ozbiljnih ambicija nekih ljudi u vlasti da što je više moguće kontrolišu medije, smatra dopisnik BBC-a.

- Sve je moguće u demokratski nekonstituisanom društvu - i da mediji zloupotrebe svoj prostor, ali i da im ga vlast ograniči. "Bela knjiga" sigurno neće doprineti zdravoj atmosferi društva. Pored toga, mora da postoji i neki kontrolni mehanizam koji će regulisati korišćenje "bele knjige", a o tome niko i ne govori - ističe Đorđe Vlajić.